Sava Janjić za Nova.rs: Zabrinuti smo za manastire na KiM

Društvo 02. sep. 202012:53 > 13:45
Podeli:
Foto: STRINGER / AFP / Profimedia

"Ozbiljno smo zabrinuti za manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji, jer je u poslednjih 20 godina 'mira' i pored međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji uništeno 150 naših crkava i manastira. Pokušaji da se naša baština predstavi kao deo albanske istorije stalno se nastavljaju i primetni su u medijima, u obrazovnom sistemu, na društvenim mrežama", navodi za Nova.rs Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani.

Radovi na magistrali Dečani – Plav kroz zaštićenu zonu manastira s obustavljeni. Kako vidite pokušaj da se taj put izgradi?

Gradnja magistralnog puta kroz zaštićenu zonu manastira je trenutno zaustavljena i ambasadori vodećih zapadnih zemalja su nakon posete opštini i manastiru pre par dana vrlo jasno poručili da se zakon mora poštovati. Gradnja ovakvog puta u specijalnoj zaštićenoj zoni je zabranjena i takva saobraćajnica nanela bi veliku štetu okolini manastira i samom manastiru zbog povećanog saobraćaja, prolaska teških vozila, buke i zagađenja.

Verujete li da je priča o gradnji puta kroz zaštićenu zonu Manastira Dečane zaista okončana, odnosno da više neće biti takvih pokušaja?

Videćemo da li će lokalna opština poštovati sopstveni zakon i stav zapadnih diplomata. Do sada su radovi dva puta prekidani na inicijativu međunarodnih predstavnika, ali bi se opet nastavljali i pored toga što je reč o otvorenom kršenju zakona.

Sava Janjić
Foto: TANJUG / ZORAN ZESTIC / an

Radovi su obustavljeni nakon razgovora kosovskog premijera Avdulaha Hotija i gradonačelnika Dečana Baškima Ramosaja. Kakvi su vaši odnosi sa predstavnicima vlade u Prištini? Koliko su česti vaši kontakti?

Do ove posete je došlo uz posredovanje međunarodnih predstavnika, pa je sastanku prisustvovao komandant KFOR-a general Mikele Rizi. Smatram da je dobro što je gospodin Hoti izneo stav da rešenje mora naći u okvirima postojećeg zakona. Ali rečima uvek treba da sleduju i dela, a to će se pokazati u narednom periodu, jer je kosovska vlada menjala svoj stav o magistrali dva puta do sada. Inače, nemamo susrete sa predstavnicima institucija u Prištini, osim u međunarodnom prisustvu u okviru međunarodne mešovite Komisije za sprovođenje zaštićenih zona manastira u kojoj episkop Teodosije sa mnom ili nekim od službenika Eparhije učestvuje od 2008. godine, u skladu sa odlukom Sv. Arhijerejskog Sinoda. Poslednja sednica je održana još u jesen prošle godine.

Da li ste zabrinuti za manastire Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, budući da je bilo pokušaja da se predstave kao deo kosovskog istorijskog nasleđa?

Da, ozbiljno smo zabrinuti, jer je u poslednjih 20 godina „mira“ i pored međunarodnog prisustva na Kosovu i Metohiji uništeno 150 naših crkava i manastira. Istovremeno nastavlja se ignorisanje zakona koji su doneseni pod međunarodnim pritiskom radi zaštite naših svetinja i prava. Pokušaji da se naša baština predstavi kao deo albanske istorije stalno se nastavljaju i primetni su u medijima, u obrazovnom sistemu, na društvenim mrežama. Uvek postavljam pitanje, ako su ovo albanske crkve zašto ste ih napadali i spaljivali poslednjih 20 godina. Naravno, istorija se ne piše po lepim željama nego na osnovu činjenica, a toliko je mnogo dokumenata i svedočanstava ne samo domaćih, već i međunarodnih istoričara i putopisaca, kao i srednjovekovnih i osmanskih izvora iz prve ruke koji jasno govore čiji su ovo manastiri i crkve.

Naravno, uvek napominjemo da naša baština na KiM ima svog pravnog vlasnika – SPC, što trenutno stoji i u kosovskim zakonima, ali kao kulturna baština celog sveta ima veliki značaj i za sve koji žive na KiM i u celom svetu, te treba da bude u funkciji zbližavanja ljudi, a ne njihovog sukobljavanja. Naša Crkva je na ovim prostorima imala kontinuirano konstruktivan stav protiv svakog nasilja i zato je toliko mnogo međunarodnih posetilaca i zvaničnika koji dolaze u naše svetinje i razgovaraju sa nama. Posetioce pokušavamo da upoznamo sa istorijom našeg naroda i svetinja i verujemo da to može da doprinese boljem rešavanju postojećih problema.

Komentari

Vaš komentar