0
Vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća (JP) "Putevi Srbije" rekao je da je došlo vreme da se Pančevački most sruši i da se napravi novi, jer je mnogo star.
Kako je rekao, u ovaj projekat trebalo bi da budu uključeni grad, železnica, Mostogradnja kao firma, piše Leva obala Dunava.
„Kad budu postojale alternative drugih mostova trebalo bi da se on sruši, a ako novca bude bilo, to je plan u naredne tri do četiri godine“, rekao je Drobnjak.
V.d. „Puteva Srbije“ napomenuo je da je potrebno više stručne radne snage, kao što su rukovaoci građevinskim mašinama i zanatski radnici na izgradnji putne infrastrukture i mostova, što je dobro plaćen posao.
On je rekao da na obilaznicama koje se grade oko Beograda ima i velikih problema navodeći da se u pravcu koji ide do Pančeva radi tunel uz poteškoće kako regulisati saobraćaj dok traje izgradnja, a u delu od Bubanj Potoka prema motelu „1.000 ruža“ potrebno je da JP Vodovod i kanalizacija urade projekat za kanalizacionu mrežu.
Portal Nova.rs kontaktirala je direktora v.d. „Puteva Srbije“ Zorana Drobnjaka, ali on nije odgovorio na naša pitanja.
Građani koji njime prolaze godinama traže da se njegova obnova nađe na listi prioriteta jer smatraju da je u veoma lošem stanju i da su pojedini njegovi delovi čak i nebezbedni. Iz grada i države na to su uzvraćali da je Pančevački most u planu za detaljnu obnovu, ali ne pre nego što bude izgrađen most na Adi Huji. Kao argumente za ovakvu dinamiku nadležni su navodili da nema govora o tome da se započne rekonstrukcija „Pančevca“, a da pre toga nije izgrađen onaj na Adi Huji.
Da rušenje ne sme da bude konačno rešenje smatra Ljuba Kostić, građevinski inženjer, koji je, između ostalog, učestvovao u izgradnji dva mosta na Drini – Pavlovića ćuprije i Mosta slobode u Foči, koji je srušio NATO. Rušenje mosta podrazumeva prekid saobraćaja i u toku rušenja, ali i u toku gradnje novog.
„Koji grad sebi može da dozvoli takav luksuz? Rušenjem se preseca glavna komunikacija, a ona treba da bude svetinja. A ovaj pravac prema Banatu posebno je važan. Zato me malo čudi ta ideja: ‘Hajde da rušimo pa da pravimo novo’, kao da je to kula od karata“ – ističe Kostić za Politiku i podseća da je „Pančevac“ čelični most novijeg datuma.
„Kada je reč o čeličnim konstrukcijama, one su dobre zbog toga što uvek mogu da se ojačaju gde su oslabile“, ukazuje Kostić.
Kako napominje, ni sami stubovi mosta nisu problem ukoliko je potrebno njihovo ojačanje. Kostić podseća da mogu da se nabiju novi šipovi, da se napravi prsten oko temelja i kapa koja sve to objedinjuje.
„Škola koju smo mi učili – nikada ne rušimo, već dodajemo. Pogotovu što je Beograd deficitaran sa mostovima. Zato je nezamislivo da se sklanja bilo koji od njih, naročito ‘Pančevac’. Uostalom, Pančevački most, ukoliko bi se pojačali stubovi, mogao bi da se proširi za dodatne trake. On ima odličnu lokaciju i prolazne puteve. Domaćinsko ponašanje bilo bi da se uradi ojačavanje i proširivanje Pančevačkog mosta i to tako da se ta rekonstrukcija odvija bez prekida saobraćaja preko njega. Beograd ima odlične inženjere za tako nešto“, izričit je Kostić.
Prvobitni most na mestu današnjeg Pančevačkog otvoren je 10. novembra 1935. i to je bio prvi stalni beogradski dunavski most. U saobraćaj ga je svečano pustio knez Pavle u prisustvu brojnih zvanica među kojima je bio i tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić.
Gradnja rečne saobraćajnice sa lukovima i lučnim obalnim stubovima nazvane Most kralja Petra Drugog privukla je pažnju strane javnosti jer je on u to vreme bio među najvećim u Evropi. Jedan od glavnih razloga bila je dužina od 1.526 metara, od čega se nad vodom proteglo čak 1.134 metra. Ali tek što su građani počeli da ga koriste, aprila 1941. postao je jedna od prvih infrastrukturnih žrtava rata.
Jedinice jugoslovenske vojske miniranjem su srušile sve saobraćajnice nad beogradskim tokovima Dunava i Save da bi usporile prodiranje neprijatelja. Okupator koji je ubrzo ušao u grad počeo je sa obnovom uz pomoć stručnjaka i poljskih zarobljenika.
Most na Dunavu obnovljen je 1942, ali samo dve godine kasnije nove rane mu nanose saveznici u toku oslobađanja Beograda i okupatori prilikom povlačenja. Odmah posle rata bilo je jasno da most mora da se što pre vrati u život, ali obnova je odlagana zbog obima posla. Radovi su krenuli na jesen 1945, a za njih je pre svega bila zadužena Crvena armija.
Posleratni Most Crvene armije svečano je u saobraćaj pušten 29. novembra 1946. Beograđane je, kao takav, most služio do polovine šezdesetih kada je detaljno rekonstruisan. Ova saobraćajnica ipak nikada nije zaživela kao Most Crvene armije, već kao Pančevački ili po nadimku – „Pančevac“.
Nova.rs je pokušala da ovim povodom kontaktira Zorana Drobnjaka, ali on nije odgovarao na naše pozive i poruke.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
