RSE: Odbrana ugleda i časti ili pritisak na fondaciju sa imenom ubijenog Ćuruvije

Tužbu su, prema navodima Fondacije, podneli nekadašnji šef beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, kao i pripadnici DB-a Ratko Romić i Miroslav Kurak.

Njih trojica, kao i šef DB-a u vreme vlasti Slobodana Miloševića Radomir Marković, prvostepeno su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije počinjeno 1999, da bi u februaru 2024. bili oslobođeni.

Fondacija Slavko Ćuruvija tada je iskazala neslaganje zbog konačne presude, kojom je ubistvo novinara, u suđenju koje je trajalo devet godina – ostalo nekažnjeno.

Takva reakcija Fondacije na oslobađajuću presudu sada je povod prvostepeno optuženima i osuđenima za ubistvo, a danas slobodnima, da pišu tužbe, piše RSE.

Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja je zastupala Milana Radonjića i Ratka Romića u postupku za ubistvo Ćuruvije, kaže za RSE da su njeni klijenti odlučili da tuže nakon oslobađajuće presude jer više nisu mogli da tolerišu pisanje „raznih medija“.

„U tekstu (Fondacije Slavko Ćuruvija) piše ‘Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara’. Zaista kada dobijete pravosnažnu oslobađajuću presudu da vam i dalje neko imputira i prebacuje da ste ubica, to je preko svake mere“, navodi ona.

Perica Gunjić iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su ih na početku ove tužbe šokirale.

„Zaista nismo mogli da očekujemo da će neko tužiti fondaciju zbog izražavanja stava o sudbini tog suđenja. Šokantno je da stav fondacije koju su osnovali sin i ćerka Ćuruvije budu predmet ovakvih tužbi“, rekao je Gunjić.

Pojedine međunarodne i lokalne organizacije novinara u Srbiji ocenile su za RSE da ove tužbe predstavljaju „pritisak na slobodu govora“ i „progon“ onih koji traže istinu o ubistvu.

„Ono što se sada događa je zapravo zastrašujuće, kao pokušaj da se sada još ukloni i izbriše i ime i spominjanje Slavka Ćuruvije, da se uništi fondacija koja zapravo želi doći do istine svojim radom“, rekla je za RSE predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever.

Iz resornog Ministarstva informisanja i telekomunikacija nisu odgovorili za RSE na pitanje za komentar o ovim tužbama do objavljivanja članka.

Šta o tužbama navodi Fondacija Slavko Ćuruvija?

Perica Gunjić iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže da je nakon prve tužbe protiv fondacije koju je podneo Milan Radonjić u junu bilo „očekivano“ da će to učiniti i drugi pravosnažno oslobođeni po optužbi za ubistvo.

Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić traže pojedinačno oko 4.200 evra (500.000 dinara) za „povredu ugleda i časti“, navodi Gunjić.

On dodaje da se u tužbi pozivaju na to što je Fondacija u saopštenju nakon objave oslobađajuće presude u februaru 2024. navela da podseća „da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina, čije je ubistvo najavljeno na državnoj televiziji i sa kim su se obračunavali najviši državni zvaničnici“.

Gunjić kaže da će Fondacija izneti svoju odbranu na sudu i da očekuje da sud „postupi po zakonu“.

„Očekujemo i da sud uvaži činjenicu da svako u ovoj zemlji ima pravo na izražavanje mišljenja, a naročito u slučaju kao što je ovaj“, rekao je Gunjić dodajući da će fondacija nastaviti sa radom na borbi za medijske slobode „bez obzira na tužbe i pritiske“.

On ocenjuje da slučaj tužbi protiv Fondacije nije usamljen i da u Srbiji postoji „ozbiljan društveni problem“ i da su mediji u Srbiji izloženi takozvanim SLAPP tužbama.

SLAPP tužbe obično podnose moćni pojedinci, lobističke grupe, korporacije ili državni organi, a njihova svrha je da cenzurišu, zastraše i ućutkaju kritičare opterećujući ih troškovima pravne odbrane.

„One utiču na rad medija na način da mediji plaćaju visoke kazne i nemaju vremena da se bave svojim poslom“, navodi on, dodajući da u Srbiji mora da se ustanovi sistem u kom će mediji moći slobodno da izveštavaju o pitanjima koja su u interesu javnosti.
Tužba protiv Fondacije ‘kao SLAPP tužba’

Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, koju je Vlada Srbije osnovala 2013, ocenjuje da se tužbe protiv Fondacije mogu tumačiti kao SLAPP tužbe, koje za cilj imaju da je spreče da se bavi ubistvom Slavka Ćuruvije.

„Ide mnogo više na tu vrstu pretnje i sprečavanja da se nastavi sa propitivanjem i ispitivanjem svih ostalih mogućnosti i dokaza vezanih za ovo ubistvo“, navodi Matić.

Matić navodi da se u spornom saopštenju Fondacije ni na jednom mestu ne spominju lica koja su se osetila spomenutim. Cilj saopštenja, prema njegovim rečima, bio je da se izrazi zatečenost u kojoj su se našli zbog presude kojom su, dotad osuđeni, postali oslobođeni.

„U ovom slučaju, na saopštenje koje je izdala Slavko Ćuruvija Fondacija, nije bilo reakcije onih koji sada tuže, nije bilo zahteva da se sa određenom argumentacijom ukloni sadržaj sa sajta Slavko Ćuruvija Fondacije i tek nekoliko meseci kasnije stižu tužbe“, rekao je Matić za RSE.

Opširnije na sajtu RSE.

***
BONUS VIDEO - Grupna osveta optuživanih za ubistvo Slavka Čuruvija