Rio Tinto trošiće dnevno 1.000 tona kiseline čija minimalna količina može biti fatalna: Stravična upozorenja profesorke hemije o materijama koje će uništiti Jadar

Proteklih nedelja stručnjaci neumorno govore o sumpornoj kiselini koja bi se koristila u projektu „Jadar“, a sve zbog njene potencijalne upotrebe za ekstrakciju litijuma iz rude jadarita.

“U slučaju rudnika, potrebna je neshvatljivo velika količina ove kiseline, više od 1.000 tona dnevno. To znači da će oko 10 cisterni na dnevnom nivou (oko 60.000 litara) prevoziti koncentrovanu sumpornu kiselinu, koja se obično transportuje u vidu oleuma. Samo mali deo te količine bio bi koban po živi svet”, naglašava prof. Petrović.

Ostaćemo bez pijaće vode

U jednoj reviji pod nazivom “Paradoks oko električnih vozila, rudarenja litijuma i baterija za auto”, autori navode: “Energija, koja se koristi za ekstrakciju ili rudarenje litijuma, zasniva se na fosilnim gorivima koja emituju ugljen-dioksid”.

“Rudarstvo litijuma i nekih drugih metala, kobalta, nikla, retkih zemnih metala, zahteva intenzivan rad, hemikalije i ogromnu količinu vode. Dobijanje litijuma klasičnim rudarenjem, uključuje drobljenje, pečenje i ispiranje velikom količinom izuzetno toksičnih kiselina”, navodi profesorka deo istraživanja.

Prema ovom izveštaju, pri bilo kojoj operaciji rudarstva ili ekstrakcije, pogođene lokacije pretrpele bi oštećenja zemljišta, kontaminacije vazduha, zagađenja i iscrpljivanje vode.

Plan za eksploataciju litijuma u Jadru ne daje nikakve garancije da će biti očuvano zdravlje ljudi i naši bogati prirodni resursi vode za piće.

“Svako ko zna da u svetu ima samo oko 2,7 odsto slatke vode, pri čemu je svega 0,3 odsto one dobre za piće, morao bi znati da će pitka voda jednog dana biti važnija od litijuma i od svih drugih blaga ovog sveta”.

Rudnik litijuma Jadar u Srbiji, možda jedan od najvećih na svetu, uvek će biti podložan ekološkim i društvenim problemima.

“Za proizvodnju litijuma kroz bazene za isparavanje potrebno je 500.000 galona vode za svaku tonu litijuma. Nesumnjivo, ekstrakcija litijuma na taj način bi mogla narušiti biodiverzitet, funkcije ekosistema i svojstva zemljišta, što dovodi do globalnog zagrevanja i nestašice vode. Tehnologija koja bi se koristila podrazumeva upotrebu fosilnih goriva, kao i emisiju ogromne količine ugljen-dioksida i drugih zagađivača životne sredine”, upozorava profesorka Petrović.

"Ekološka bomba"

Jednom prilikom je predsednik Srbije, seća se profesorka, istakao da neće o životnoj sredini razgovarati sa ovdašnjim stručnjacima, koji nisu u stanju da govore o sumpornoj kiselini, u narodu poznatoj i kao vitriol, a u javnosti i kao „ekološka bomba“.

“Ipak, o vitriolu su nešto čak i naši preci znali. Da je vitriol neka opasna materija čula sam još dok sam dete bila, onda kada su ljudi govorili da je neko opasan kao vitriol, a i od moje moje bake. Sećam se da je par puta pričala o nekoj ženi koja je svom nestašnom mužu bacila tu opasnu kiselinu u oči, pa ga tako oslepela. Lično sam se uverila da je to zaista opasna kiselina kada se moj otac njome žestoko opekao pri punjenju akumulatora svog automobila. Onda sam upisala studije hemije i mnogo toga još saznala o njoj”, priča profesorka Petrović.

Ova kiselina je jedna od najjačih.

“Svrstava se u jaka oksidaciona i dehidrataciona sredstva i u opasne hemikalije. Pošto je veoma korozivna, sa njom se mora pažljivo rukovati. Ako dođe u kontakt sa kožom, ova kiselina izaziva teške opekotine, a može nepovratno uništiti kožu i tkivo, pošto vrši denaturaciju proteina i nekrozu tkiva”, objašnjava profesorka.

Veza kiseline i kancera

Velika izloženost sumpornoj kiselini udisanjem, gutanjem ili dermalnim (kožnim) putem, može biti i fatalna.

“Udisanje jake magle koju stvara sumporna kiselina može izazvati iritaciju respiratornog trakta i očiju, suzenje, kašalj i stezanje u grudima, rak larinksa (grkljana)”.

Dokazi sugerišu da je izloženost takođe povezana sa rakom pluća kod ljudi.

“Pitam se ko je taj ko je pravio nacrt projekta za Jadar i ima li ta osoba bilo kakvo znanje o opasnim hemikalijama? Kad sumiramo sve činjenice, deluje kao da nema... ili je tu nešto drugo ‘opasno’ u pitanju”, kaže za Nova.rs prof. Petrović.

Teška oštećenja pluća koja mogu uključivati edem, upalu, fibrozu i slično, mogu se javiti nakon kraće izloženosti sumpornoj kiselini.

“Gutanje može izazvati trenutne opekotine usta, grla, larinksa, jednjaka i želuca, što rezultira edemom, opstrukcijom disajnih puteva. Može izazvati cirkulatorni kolaps, metaboličku acidozu, respiratornu i akutnu bubrežnu insuficijenciju, intravaskularnu koagulaciju i smrt. Ako i samo nekoliko kapi koncentrovane kiseline dođe direktno u kontakt sa očima, može uzrokovati ozbiljna oštećenja oka, pa i trajno slepilo”, naglašava prof. Petrović.

Tone toksične jalovine

Ovako velika količina koncentrovane, agresivne kiseline u kombinaciji sa ljudskim faktorom, predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

“Na stotine načina ova kiselina može ući u zemljište i u vode, ako se njome ne upravlja na odgovarajući način. Ovo zagađenje može pogubno uticati na sav živi svet na prostoru gde se koristi, računajući tu i lokalnu zajednicu koja se oslanja na izvore čiste vode. Osim sumporne kiseline, u Jadru se može očekivati i ispuštanje drugih otrova u vodu, pre svega bora, litijuma, arsena, ali i toksičnih proizvoda hidrolize mnogih sulfata i drugih soli”, upozorava profesorka.

U pitanju je kiselina koja ima izraziti korozivni potencijal, objašnjava Petrović.

“Znači da nagriza mnoge metale zbog čega često dolazi do curenja iz rezervoara, odnosno iz cisterni u kojima se skladišti i u kojima se prevozi, a u mnogim slučajevima te cisterne su stare. Česte su i eksplozije, pošto se pri reakciji sa tim metalima oslobađa lako zapaljivi vodonik, ali i stradanja radnika zbog njihove nedovoljne obučenosti za rad sa tako opasnom hemikalijom”.

U slučaju projekta „Jadar“, stručnjaci Rio Tinta predviđaju rudarenje uz upotrebu velikih količina ekstremno opasnih koncentrovanih mineralnih kiselina.

“Doći će do i stvaranja problematičnih jalovišta i deponija, sa oko 100 miliona tona toksične jalovine, a sve zbog neke diskutabilne dobiti”, naglašava profesorka.

Takođe, u projektu Jadar koristiće se i hlorovodonična kiselina (sona kiselina) koja je jaka i korozivna, neorganska, i spada u opasne hemikalije.

“Ova kiselina nema oksidaciona svojstva kao sumporna, pa deluje da je njena korozivnost slabija. Međutim po zdravlje može biti opasna pri udisanju, gutanju, kontaktu sa očima i kožom. Sa njom su trovanja česta jer se koristi za čišćenje i izbeljivanje, a neopreznost i neadekvatno rukovanje ovom hemikalijom je vrlo prisutno. Zbog izražene reaktivnosti, kao i sumporna kiselina, reaguje sa drugim supstancama. Kada reaguje sa nekim metalima, može doći do oslobađanja zapaljivog vodonika ili u nekim reakcijama sa drugim supstancama može osloboditi toksični hlor”, objašnjava prof. Petrović.

Tri decenije zatrovane životne sredine

Građani Srbije već tri decenije žive u nezdravom okruženju i ako nešto ne učnimo, biće sve gore.

“Od bombardovanja Srbije 1999. godine živimo u zatrovanoj sredini. Hrana, koja nam dolazi iz te sredine, kao i teški uslovi života, doveli su do povećanog broja obolelih i veće smrtnosti. Međutim, neki, koje samo materijalno interesuje, sada bi da nam dodatno zatruju živote i spremaju nam novu ekološku katastrofu. Prete novim bolestima i smrtima, a što je najgore - naši političari im daju zeleno svetlo”, kaže prof. Petrović.

Neophodno je da političari na vlasti u Srbiji, smatra ona, poslušaju ljude koji više znaju i jasno vide nastupajuće probleme, i koji im iznova ponavljaju: Stanite!

“Bolje je odustati, suprotstaviti se na vreme takvoj ideji. Konačno, uvek je bolje danas biti malo siromašniji, živeti zdravo i razmišljati o ekologiji, nego sutra brinuti o nesrećama, bolestima, toksikologiji i o onkologiji!”, zaključuje profesorka Petrović.

Deo teksta preuzet sa sajta prviprvinaskali.com

***

BONUS VIDEO: Protesti protiv rudarenja litijuma širom Srbije