"Rešenje o uslovima zaštite prirode za projekat Jadar falsifikat"

Zašto je nekoliko stotina profesora i naučnika uputilo otvoreno pismo javnosti, protestujući zbog rešenja Zavoda?

„U različitim upravnim postupcima, pa i u postupku procene uticaja na životnu sredinu, potrebno je pribaviti određene uslove, između ostalog, uslovi o zaštiti prirode, zaštiti spomenika kulture, vodne uslove i drugu dokumentaciju. U ovom konkretnom slučaju radi se o rešenju za izradu projekta eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar. To nije dovoljno jasno ni precizno. Tako da iz dokumentacije u koje sam ja imao uvod, a i zaposlenima u Zavodu za zaštitu prirode nije jasno za koji postupak se ovo radi“, kazao je advokat Đorđević, piše N1.

Ono što je, navodi, zanimljivo je da je 21. avgusta, kada je doneto to rešenje o uslovima zaštite prirode, doneto i rešenje o uslovima zaštite spomenika kulture, a nekoliko dana pre toga izdati su i vodni uslovi, ali za postupak izrade studije izvodljivosti za projekat Jadar.

„Ovi uslovi su izdati u avgustu 2024, a studija izvodljivosti je datirana na maj 2024, što je apsolutno nemoguće u pravu, jer su uslovi koji su trebali da prethode studiji izvodljivosti, doneti nekoliko meseci kasnije“, naglasio je Đorđević.

Prema njegovim rečima, to je bitna „pravna manjka“. „Zbog toga je Ministarstvo za zaštitu životne sredine kada je dobilo predmet moralo da odbaci zahtev kompanije Rio Tinto da pristupi odlučivanju o obimu i sadržini studije o uticaju na životnu sredinu“, pojasnio je Đorđević.

Na pitanje šta je u ovom rešenju sporno za struku, profesorka Ljiljana Tomović kaže:

„Sporni su elementi koji daju težinu uslovima koji su postavljeni za zaštitu prirode. Izostavljeni su ključni elementi zaštite biodiverziteta, odnosno strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta na tom području, 240 strogo zaštićenih biljaka i životinja“.

Druga sporna stvar, prema njenim rečima je površina obuhvaćena tim rešenjem.

„Ovim rešenjem o uslovima zaštite prirode obuhvaćeno je oko 1.500 hektara, a ne oko 30.000 hektara, što je 20 puta manje od onoga što je predviđeno Prostornim planom posebne namene.

Tomović naglašava i da nisu ugrožene samo biljne i životinjske vrste, nego i njihova staništa koja su ključna za njihov opstanak.

„Dodatno, izostavljeni su uslovi koji omogućavaju postojanje takozvane zaštitne zone za vodna tela, odnosno za reku Korenitu, Jadar, pa čak i donji tok reke Drine koje su ključni za opstanak vodenih životinja i biljaka koje tu žive“, kazala je.

Dodala je da su podaci o ugroženosti 240 vrsta objavljeni još 2021. godine.

„Na stručnom simpozijumu u SANU, biolozi, 15 doktora nauka je objavilo rezultate istraživanja tokom juna i jula meseca, nađene su stotine biljaka i životinja koje su od značaja po domaćem i međunarodnom zakonodavstvu, koje je Srbija ratifikovala. To je objavljeno u zborniku sa tog simpozija i te dokumente su imali stručnjaci iz Zavoda. Na osnov utoga su napisali draft koji je morala direktorka da uvaži na osnovu procedura“, priča Tomović.

„Dva potpuno različita dokumenta“

Advokat Đorđević pojašnjava proceduru o sistemu rada u Zavodu za zaštitu prirode.

„Pravilnik o sistematizaciji rada je još jedan opšti akt koji definiše kretanje predmeta, organizuje rad u Zavodu za zaštitu prirode. Zavod je podeljen na odeljenja i ona su jedina ovlašćena da pripremaju akte o uslovima zaštite prirode. To jasno stoji u opštim aktima i ne dovodi se u pitanje“, kaže.

Ono što se, prema njegovim rečima desilo, je da su odeljenja Zavoda dostavila predlog rešenja o uslovima zaštite prirode za realizaciju projekta Jadar.

„Taj draft, taj predlog NIJE ono što je izašlo iz Zavoda, potpisano od v.d. direktorke Zavoda. U tom smislu, ja mogu da tvrdim da se radi o falsifikovanom rešenju, po sadržaju, ne po zavodu koji ga je izdao, ali po sadržaju se radi o potpuno drugom dokumentu. Radi se o zloupotrebi ovlašćenja na stavljanje potpisa i pečata na taj dokument koji je uradila očigledno v.d. direktorka Zavoda“, naglasio je Đorđević.

Kako je rekao, takav dokument je ništavan.

„Jer, to nije dokument Zavoda. Dokument Zavoda bi bio taj predlog rešenja odeljenja Zavoda. I sami stručnjaci u oblasti zaštite prirode smatraju da bi on bio toliko zahtevan za Rio Tinto da ti uslovi ne bi mogli da budu ispunjeni. Jer se radi o takvom području koje je do te mere značajno da na njemu ne bi mogli i ne treba da se realizuje jedan takav projekat“, izjavio je Đorđević.

Profesorka Tomović kaže i da je kompletno Naučno.nastavno veće Biološkog fakulteta stalo iza dekana i njih četvoro koje traže poništenje rešenja.

„A dodato je 663 doktora nauka, od čega su 169 iz oblasti zaštite biodiverziteta. Radimo na tome da dobijemo podršku i drugih naučno-nastavnih veća, ne samo u Beogradu, već i u drugim mestima“, kazala je.

Za sada se prvo, kažu, čeka odgovor Ministarstva za zaštitu životne sredine.

„Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj ministarstvo ne bi poništilo ovaj dokument, previše je očigledno da se radi o zloupotrebi prava i ovlašćena. To je ništav dokument. To bi za posledicu trebalo da ima obustavu postupka procene uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, jer je jedan od ovih dokumenata apsolutno neophodan, kako za procenu uticaja, tako i za postupak izrade studije izvodljivosti. A studija izvodljivosti je nezakonita jer su neophodni dokumenti doneti nekoliko meseci kasnije“, naveo je Đorđević.

On je poručio ministarstvu da se „dozove pameti“. „Da poništi sve i obustavi postupak procene uticaja na životnu sredinu“, rekao je.