4
"Ma, jebite se, devedesete vas mogu jedino psovati za vama niko neće žaliti, niti vam stihove kovati", odjekuju i opominju poslednjih dana ovi stihovi Đorđa Balaševića. Ne želimo da ih se sećamo, želudac se odmah prevrne i skvrči, a ipak sve je počelo da neodoljivo podseća i preti na tu deceniju koja nam je ratom, smrću, siromaštvom i nestašicama pojela živote.
„Počeo rat“ – zaskočio nas je naslov pre osam dana. Vest koja podiže pritisak i svakog normalnog čoveka uplaši. U našem slučaju, sve nas to vrača u ne tako daleku prošlost – devedesete pune smrti, detonacija, ruševina, izbegličkih kolona, praznih rafova, ekstremne inflacije…
„Užasne mučnine od jutros. Tako budi sećanja na sve proživljeno. Na detinjstvo, sirene, bombardovanje pucnjavu, košmar. Spoznaja da dok ovo pišem neka deca, na samo hiljadu kilometara proživljavaju traumu kao mi nekada“, baš tog jutra kada je počeo rat u Ukrajini, stigla mi je ova poruka od prijatelja iz Sarajeva.
Da, on je baš osetio rat, zna o čemu priča.
„Osećaj je jeziv, ne mogu da verujem u toliko ljudsko ludilo i zlo. Sve se nadam da će razum prevladati, ali nikako da se desi“, odgovorih mu.
Prošlo je osam dana i razum ne samo da nije prevladao, samo smo se sreli sa novim nerazumima i strahovima.
„Zbog krize u Ukrajini naručili smo 30 miliona kilograma soli i po milion kilograma graška i pasulja. Naručeno je mleko u prahu, 30 miliona kilograma brašna tip 500“, saopštio nam je predsednik Srbije i dodao da još nisu obezbeđene zalihe naftnih derivata i da se na tome radi.
Poredsednika je zatim zabrinula i dostava svega što smo poručili. „Još čekamo, još nije u našim rukama. Džabe što smo potpisali ugovor, jer mleko u prahu je danas kao nekad respirator“.
Poskupljenja, nova drama o kojij nas je obavestio u vanrednom obraćanju.
„Došlo je do dramatičnog rasta cena uglja, struje, gasa, ali i prehrambenih proizvoda“, „umirio“ nas je Aleksandar Vučić.
Epilog: Ponoćni redovi na pumpama. Na jednoj pumpi u Kragujevcu zatekli smo poljoprivrednika koji u kanistre sipa 1.400 litara nafte.
„Hvatam zadnji voz, požurio sam da sipam, dok još može, dok ne zabrane sipanje u buriće i kanistre“, rekao je poljoprivrednik i kao vremeplovom preselio nas u 90′.
„Ima samo 30 evra u menjačnici, to mi je poslednje. Ljudi mahnito kupuju devize poslednjih dana, kupuju ogromne količine evra“, rekao nam je radnik u jednoj beogradskoj menjačnici. Bliži li nam se ponovo vreme uličnih dilera, koji nas dozivaju: devize, devize“.
Iz Užica stiže vest da u velikim marketima nema više brašna tip 400, koje se masovno kupuje.
„Kupujem mleko u prahu i konzerve. Mada predsednik kaže da ima dosta toga, ali šta znam. Narod mora da se spremi. Brinem se, naročito posle predswdnikovog govora“, rekla nam je jedna Beograšanka kooju smo zatekli u redu ispred beogradskog hipermarketa.
Da nas stigne panika i da sve još više liči na devedesete postarao se i predsednik Srbije lično. A i ne treba da nas čudi, s obzirom na to da je on jedan od glavnih aktera te decenije zvane „ne povratilo se“.
A vratilo se. Svojim uznemirujujućim obraćanjima prvi čovek države uspaničio je sopstveni narod. I opet nabavka zaliha, opet redovi, opet neki prazni rafovi i kanistri sa gorivom. U prodavnicama, pumpama, apotekama, menjačnicama, kao da neko snima film o devedesetim. Ipak, to nije samo scenografija, to je ponovo naša stvarnost.
Opet grč u želucu, opet strah od granata i tenkova, opet nabavljamo džakove brašna, opet jurimo da kupimo devize… I zato:
Ma, jebite se devedesete
Jednu ste mladost sludele
budite sretne
ako vam i strofu udele
pred crkvom pravih vrednosti
Ma, jebite se, devedesete
i vaša prica je gotova
i dabogda se nikad ne sete
svih ovih protuva i skotova
Kad zakon metlom zamane
ili ih pusti da se
međusobno tamane
što ima svojih prednosti, još kakve
Bonus video: Ko širi paniku
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
