Radenko iz Valjeva je zamalo umro jer u tom gradu nije bilo trombocita: Njegov slučaj otkriva rak ranu srpskog zdravstva

Primarijus dr Slavica Plavišić, pulmolog u penziji i lekarka koja na društvenoj mreži pomaže građanima savetima, objašnjava za Nova.rs da je Radenko bolje, da je dobio neophodnu terapiju i da se nada da će se uskoro oporaviti.

Nakon dramatičnog apela Radenkove porodice na društvenim mrežama doktorka Plavšić se uključila da pomogne ovom ocu dvoje maloletne dece koji je posle jedne upale završio u bolnici.

Naime, kako naša sagovornica objašnjava za Nova.rs, Radenko je imao respiratornu infekciju zbog koje je u određenom vremenskom periodu pio tri leka, od kojih neke nevezano za savete lekara, i došlo je do vrlo retke situacije da organizam reaguje drastičnim padom nivoa trombocita.

"Reč je najverovatnije o jatrogenoj trombocitopeniji izazvanoj upotrebom nekog leka. Pio je Klacid, Aspirin i Brufen. Sva tri leka izuzetno retko mogu da daju ovaj težak poremećaj" prenosi dr Plavišić.

Pošto je posle laboratorijske analize uočen taj poremećaj, Radenko je hitno primljen u bolnicu, gde je primio jednu jedinicu trombocita, ali to nije dovelo do poboljšanja. I tu nastaje problem, jer valjevska bolnica nije imala više zaliha trombocita.

Tada je usledio apel Radenka i njegove porodice da mu se obezbede dodatni trombociti ili da ga prebace za Beograd, gde može da dobije adekvatnu terapiju.

“Taj problem nije do valjevske bolnice. Verujem da bi oni uradili sve da reše taj problem, snašili bi se sa nekom drugom terapijom ili bi ga prebacili za Beograd. To je jednostavno sistemski problem, za koji nikom nije jasno zašto do njega dolazi, ali dolazi i to češće nego što javnosti to čuje” ističe dr Slavica Plavišić.

Centralizacija koja nije bila potrebna

Objašnjava da je pre petnestak godina došlo do centralizacije u distribuciji krvi i krvnih derivata, mada nije jasno zašto je to urađeno.

“Do tada je svaka bolnica imala mogućnost da samostalno radi sa derivatima krvi i zbrinjava pacijente sa svoje teritorije. Međutim, tada je odlučeno da se taj posao prebaci na četiri centra, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, što zna značajno da zakomplikuje situaciju” navodi doktorka Plavšić.

Zato se, prema njenim rečima, dešava da opṣ̌te bolnice, kao što je Valjevo, Kraljevo, Šabac često imaju problem da iz Beograda dobiju potrebne krvne derivate.

I da date krv u Valjevu, ona mora za Beograd

“Čak i da su, na primer, Radenkova porodica i prijatelji u Valjevu, kao što su nudili, dali krv, ona bi morala da ide za Beograd da se obradi, pa bi onda iz Beograda bila ponovno vraćena u Valjevo” naglašava naša sagovornica.

Dodaje da su joj se povodom Radenkovog apela, javili i pojedini lekari iz unutrašnjosti, koji su podsetili da je većina regionalnih službi za transfuziju bila protiv, ali da ta sistemska promana nije mogla da se spreči.

"Tako je jedan kardiolog iz Sombora naveo da je i sam u tamošnjoj službi za transfuziju često davao krv kada je bilo potrebno i da je ona vrlo brzo stizala do onih kojima je bila nephodna, dok je sada to sve vrlo komplikovano" ističe.

Doktorki Plavšić nije jasno zašto je to tako urađeno, jer ako su opšte bolnice pre 20 godina imale kapaciteta da sakupljaju krv, obrade je i daju pacijenetima, sigurno je da to mogu da rade i sada.

“Zbog toga se često dešavaju problemi slični Radekovom, da pacijenti čekaju krvi. Radenkova situacija je bila drastična, uznemirala se javnost i čulo se više za taj problem. Ali on se, na žalost, vrlo često javlja. I tu nema krivice bolnice, jednostavno je tako postavljen sistem. Nije normalno i ne sme da bude praksa. Ali, ovo je Srbija” zaključuje dr Slavica Plavišić.

Bonus video