"Proterana sam zato što sam snimila batinaše": Ispovest studentkinje Pravnog za Nova.rs o torturi, pretnjama i zabrani ulaska u zemlju

Helena Strugar je Srpkinja iz Crne Gore koja u Beogradu studira Pravni fakultet.

Nikada ranije nije imala problema sa srpskim organima vlasti, niti na graničnim prelazima, sve do 16. aprila, kada je njoj i njenoj porodici na graničnom prelazu Dobrakovo saopšteno da se njeno ime nalazi u sistemu prema kojem joj je zabranjen ulazak u Srbiju.

U razgovoru za Nova.rs Helena objašnjava zbog čega je režim u Srbiji odlučio da je protera iz zemlje.

"Tog 16. aprila, na Veliku sredu, krenula sam sa roditeljima iz Beograda kući, u Crnu Goru, kako bismo zajedno proslavili praznike. Na izlasku iz Srbije rečeno mi je da stanemo sa strane i da uđem u službene prostorije granične policije. Na moje pitanje o čemu se radi, nisu mi dali nikakav odgovor. Nakon sat i po vremena došao je policijski službenik i obavestio me da uz moje ime stoji zabrana ulaska u Republiku Srbiju. Tražila sam odgovor na pitanje po kom osnovu, na osnovu čega, rekao je da ne može ništa više da mi kaže, te da se oni ništa ne pitaju", priča Helena za Nova.rs.

Stigla naredba s vrha

Ističe da joj je policajac rekao da oni puko izvršavaju naređenje odozgo, te da ne može da joj odgovori ni na jedno pitanje.

"Otac je pitao ko je osoba koja može to da stavi u sistem i ko proverava i kontorliše tu osobu, ili je njegovo ovlašćenje neograničeno. Oni, takođe, nisu znali da nam odgovore. Tražili smo zvanični papir da bismo mogli da postupamo po njemu, nisu nam dali. Rekli su da će zvanično da mi uruče odluku o zabrani ulaska u Srbiju kada sledeći put budem pokušala da uđem u Srbiju. To se i desilo prvog radnog dana posle Vaskrsa, u utorak, na istom graničnom prelazu, kada smo tata i ja krenuli za Beograd. Uručen mi je taj famozni dokument", objašnjava ona.

U dokumentu kojim joj se zabranjuje ulazak u Srbiju, pobrojano je više razloga zbog kojih nekoj osobi može da se zabrani ulazak u zemlju. Helena, kaže, spada u "tačku broj 7".

"Na papiru je zaokružena tačka broj sedam. Piše da ulaskom narušavam bezbednost Srbije i njenih građana. Bez ikakvog obrazloženja, dokaza, koliko to traje, ništa. Enigma. Policajci su nam ponovo ponovili da oni nemaju ništa s tim i rekli nam da imamo pravo na žalbu", kaže ona.

Dodaje da je dobila dobronamerne savete sa više strana da treba da "prećuti i da se povuče sa protesta i studentskih aktivnosti", te da će onda  odluka o zabrani ulaska u Srbiju biti povučena.

"Moj odgovor je ipak ovo - izlazak u medije", naglašava mlada studentkinja.

Pokretač - incident u januaru

Helena smatra da je razlog što je proterana iz Srbije zapravo incident koji se dogodio u januaru, uoči Srpske Nove godine, kada je snimila maskirane ljude koji su fizički napali nju i njene kolege s Pravnog fakulteta.

Ona je, kaže, dobila snažan udarac pesnicom, odvaljena joj je nokatna ploča, a imala je obilno krvarenje tada.

"Snimila sam maskirane poslate batinaše koji su fizički napali mene i moje kolege. Zato sam bila svedok i oštećena u postupku pred tužilaštvom. Od tog momenta kreće targetiranje mene. U policiji su mi rekli da znaju mog oca i tonom da treba da se smirim. Posle toga dala sam iskaz u tužilaštvu 7. februara i bila sam jedina koja je unakrsno ispitivana od strane svih šest advokata suprotne strane, a jedan od njih ponašao se krajnje neprimereno i neprofesionalno".

Navodi da je država zloupotrebila JP "Parking servis", te da su zaposleni ovog preduzeća maltretirali njenog oca i odnosili mu auto nekoliko puta, zbog čega je automobil na kraju i oštećen.

"Bespravno, bez ikakvog osnova, dizali su mu auto nekoliko puta. Napravili su mu štetu, a nakon više žalbi, oni su to i priznali. Zatim, tu je i protest 15. marta, kada smo moja sestra i ja, dva minuta nakon što se dogodio zvučni top, onako sinhronizovano, na svih dvanaest medija targetirane, s punim imenom i prezimenom. Pisali su da smo pripadnici nekog klana, da smo u kumovskim vezama, da smo ubačeni elementi, da smo atentatori... Takvo targetiranje i stavljanje mete na čelo, bilo mi je toliko stresno da sam prvi put morala da popijem nešto za smirenje", priseća se ona.

Tada je, dodaje, shvatila da joj je bezbednost ugrožena. I to ne samo njena, nego svih članova porodice.

"Moj otac se nije odvajao od mene od kada se sve ovo desilo. Horor".

"Volela bih da budem ona hrabra devojka, ali..."

Helena kaže da bi volela da bude "ona hrabra devojka koja se bori", međutim ne može. Oseća strah, i to veliki.

"Mogu ja da se borim i borim se, ali bih volela da se ne plašim. A ja sam prestravljena. Ako su bili spremni da zgaze ovu granicu da bi zaštitili svoje batinaše, pitam se šta sve mogu dalje da urade? Koji je to sledeći korak? Svakako ću da svedočim na tom suđenju, obavestila sam i tužiteljku o svemu ovome, rekla je da će svakako da me uvrsti u svedoke i da će omogućiti moje svedočenje. Ja ću svakako nastaviti da pumpam. Jedino me zanima koji je to sledeći korak kojim će da mi naude? S tim pitanjem ležem i budim se, verujte".

Priznaje da je njen otac više besan nego uplašen. Besan - jer ne može ništa da uradi i da pomogne svojoj ćerki.

"Imamo jednu bespravnu državu, zarobljene institucije, znamo da sve žalbe i tužbe idu u njihov sistem... Tati su svi rekli da se povučem, jer nećemo ništa uraditi. A tata je meni ostavio izbor i rekao da će biti kako ja odlučim. A ja ne bih mogla da spavam znajući da su mi slomili kičmu. Moji roditleji su prehrabri ljudi koji mi pružaju punu podršku, isto kao i moje kolege sa fakulteta, koji su ogorčeni zbog svega ovoga. Ne mogu da veruju da ja, koja sam sa njima od početka blokada, da se meni ovo dešava, a opet su i uplašeni jer znaju da mogu da prođu kroz isto. Ovim postupkom prema meni otvorena je Pandorina kutija, da oni (vlast) ne prezaju ni od čega. Vlast može da podmetne svašta. Iako nemaju osnov, dokaze, oni teraju po svome, idu na silu".

Helena najavljuje žalbu, tužbu, pa i krivične prijave protiv nadležnih pojedinaca koji su odgovorni za ovaj neosnovani progon.

"Vlast u Srbiji ne preza ni od čega. Proterali su me bez ikakvog razloga. Pozivaju se na Zakon o strancima, a ja sebe ne smatram strankinjom. Studiram po cenama domaćeg državljanina, 200 godina unazad svi preci su mi državljani Srbije, pradeda mi je nosilac Albanske spomenice, imamo tu istu državu zahvaljujući tim našim precima... Imala sam toliko osnova da izvadim srpsko državljanstvo, nego sam poštovala Zakon Crne Gore o dvojnom državljanstvu. Pošto se sada priča o tome da će dopustiti dvojna državljanstva, onda sam mislila da sačekam, zašto bih se odricala jednog državljanstva... Sve u svemu, idem do pobede. Pravda je spora, ali dostižna. Idemo do nje", poručuje ona.

BONUS VIDEO: Đorđević: Udar na Univerzitet najbrutalniji do sad