Novinarki televizije N1 Jeleni Zorić juče je uručeno državno odlikovanje - Srebrna medalja za posebne zasluge. Nakon toga je u javnom prostoru pokrenuta rasprava da li je ovu nagradu Zorić trebalo da prihati ili ne. Akcenat bi, međutim, trebalo da bude na nečemu drugom - koliki je doprinos dala da istina o društvu u kom žive dopre do građana Srbije. A doprinos je veliki - od izveštavanja o slučaju Jovanjica, preko ulaska u crvenu zonu kovid bolnice, do izveštavanja iz grotla julskih protesta.
Slučaj Jovanjica
Jelena Zorić izveštavala je u više navrata o jednoj od najvećih afera u Srbiji – aferi Jovanjica.
Povezane vesti:
Plantaža “Jovanjica” je, prema navodima tužilaštva, poznata kao najveća laboratorija marihuane u Evropi. Policija je u novembru 2019. godine uhapsila vlasnika ove plantaže Predraga Koluviju za koga je otkrila da poseduje falsifikovanu značku Ministarstva unutrašnjih poslova.
Nakon toga, na plantažama „Jovanjice“, na kojoj se navodo uzgajalo samo organsko povrće, policajci su otkrili veliki zasad marihuane i uhapsili osmoro njegovih saradnika. Zaplenjeno je blizu 650 kilograma osušene marihuane i 65.500 stabljika ove biljke. U julu prošle godine usledilo je hapšenje još sedam odosoba, od kojih su njih petoro pripadnici državnih organa.
Zbog sveobuhvatnog izveštavanja o ovom slučaju, reporterki N1 upućene su i pretnje i to ispred Specijalnog suda u Beogradu. Njoj je jedan od advokata Predraga Koluvije, Svetislav Bojić, 28. decembra prišao dok je bila na reporterskom zadatku zajedno sa snimateljem i rekao:
“Molim Vas budite precizni u izveštavanju pošto je moj klijent Predrag Koluvija pošten čovek i veliki vernik. Evo, on je meni rekao kad sam išao da ga posetim: ‘Zorićka me uništava i rastura njenim izveštavanjem, ali se ja Bogu molim za njeno zdravlje, kao što se molim i za zdravlje tužioca Saše Drecuna i ovog što ga je uhapsio, Slobodana Milenkovića’”.
Zorić nakon ovih pretnji nije poklekla, već je nastavila da nepristrasno izveštava o celom slučaju.
Crvena zona kovid bolnice
Zorić je bila prva novinarka u Srbiji koja je, još u aprilu, navukla zaštitnu opremu i celoj Srbiji razotkrila crvenu zonu Gradske bolnice Zvezdara u kojoj su tada ležali oboleli od koronavirsa.
Iako je u to vreme, u jeku prvog talasa koronavirusa u Srbiji, mnogo toga o virusu bilo nepoznato, a za većinu građana crvena zona bila mesto o kome se ništa ne zna, ali i gde se ne bi usudili da lično zavire, Zorić se nije imala dilemu i u radila je to umesto njih:
Evo podsećanja na deo čuvene reportaže:
“Sa po dve maske, kape, dva para kaljača, vizirom, mantilom i pončom ,tek se može u crvenu zonu. Ko uđe u crvenu zonu, ostaje pod katancem, dokle god ne bude zatražio da izađe, ovo je radi bezbednosti svih onih koji su spolja i eventualno bi bez opreme ušli unutra.
Stepenište, hodnici, deluju prazno, a bolnica je puna. Pacijenti su najviše u svojim sobama. To su njihovi saveznici u ovoj borbi, kaže profesorka Beljić Živković i podseća da su na početku epidemije svi postavljali isto pitanje.
„Što ja ne idem kući? Sada su shvatili da lečimo prema protokolima i da njihov ostanak zavisi od rendgena, laboratorije, brisa, da može da bude super ali je pozitivan i zarazan, ili je negativan, a ima upalu pluća“, navodi profesorka Beljić Živković.
U zaštitnim odelima, medicinski radnici provode po osam sati.
“Nema jela, nema pića, nema toaleta, može neko da napravi pauzu i izađe, ali evo mi do sada nismo izlazili“, kaže medicinska sestra Dragana Čomić.
Svlačenje traje duže nego oblačenje. Najrizičnije je svući sa sebe kontaminiranu opremu.”
Kako se oprema oblači i svlači, i šta se odvija između ta dva čina, Zorić je pokazala na svom primeru.
Julski protesti
Kada se 7. jula prošle godine, nakon najave predsednika Srbije da će ponovo biti uveden policijski čas, ispred Skupštine Srbije okupila grupa građana, Jelena Zorić je među prvim novinaraima otišla da izveštava sa lica mesta, a izazov je tek sledio.
Povezane vesti:
U toku večeri grupa demonstranata ušla je u Skupštinu Srbije nakon čega je nastao haos – policija je intervenisala, demonstrnati su isterani iz skupštine, ali se neredi nisu smirivali.
Policija je bacala suzavac, koda su se mnogi, a među njima i novinarka Zorić, nagutali, a uhapšeno je i više demonstranata. Policajci u civilu su pokušali da spreče ekipu televizije N1 da snime način na koji se ophode prema uhapšenim ljudima – prvo je jedan policajac, a potom i drugi, odgurnuo je Jelenu Zorić i snimantelja N1 Aleksandra Cvrkotića da ne bi snimili kako policija udara muškarca u Pionirskom parku u Beogradu.
Zorić je međutim, u prenosu uživo rekla da je policija u civilu, prvo nekoliko puta udarila mladića, zatim mu stavila lisice i odvela u pravcu Skupštine grada.
Zorić je zatim prišla momcima koje je policija tukla dok su mirno sedeli na klupi u Pionirskom parku i pitala šta se desilo.
Plakala je samo zbog suzavca, ali je uprkos njemu i brutalnom nasilju koje se odigravalo i u toku narednih dna protesta, Zorić je nastavila nepristrastno da izveštava.
Značaj njenog rada i profesinalnost prepoznala su i oba novinarska udruženja u Srbiji.
Krajem oktobra, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) uručilo joj novinarki Jeleni Zorić i snimatelju N1 Aleksandru Cvrkotiću nagradu za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“.
U decembru je od Udruženja novinara Srbije (UNS) dobila nagradu “Aleksandar Tijanić” koju ovo udruženje dodeljuje za borbenost u novinarskom izražavanju i za originalan novinarski potez.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare