Predvođeni prosvetnim radnicima Užičani večeras sa protesta poručili: "Pumpaćemo dok ne pukne"

Profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji Ružica Marjanović obratila se večeras okupljenim kolegama, učenicima i svojim sugrađanima sa rečima koje ohrabruju i zbog kojih se ne odustaje. Kaže da poziv da govori nije mogla da odbije jer su ovo vremena u kojima se ništa ne odbija, u kojima svako ima obavezu da pruži onoliko koliko može. Podsetila se jedne svoje učenice koja je rekla "Ako sam manjina, ne znači da nisam u pravu", kao odgovor na komentare o nedovoljnoj brojnosti na protestima.

"Bude nas kad treba, nego ona većina tiha čeka da neko drugi uradi nešto pa će oni da se slože. Svi koji smo ovde znamo šta su problemi, i u školi i van škole. Ja sam danas shvatila da za 30 godina radnog staža, drugi put doživljavam da mi hapse đake, dakle dve hiljadite i sada 2025. Naše je da sada pokušamo da deca naše dece ne prolaze ovo, za mog života se previše ponavljam i ne želim da sledeće generacije prolaze isto. Ovi koji izgleda da im nije stalo zapravo nisu glupi ili imaju korist pa ne učestvuju u protestima ili čekaju da neko drugi sve završi pa će oni 45-e u partizane", našalila se profesorka.

Još je kazala da smo svi na redu da budemo uhapšeni, da nam razbiju izlog, kola... Da onog trenutka kada devojčici slome vilicu, slomili su je svakom od nas, onog trenutka kada pendrekom udare studenta po leđima nas leđa moraju da bole...

"Onog trenutka kada neki režim pošalje policiju pred škole i u škole, on je gotov. Četvrti april se pamti zato što je režim Kraljevine Jugoslavije poslao policiju na studente. Danas znamo ime Željka Marinovića, slavimo taj dan kao dan studenata Beograda. One koji su poslali policiju, ne pamtimo, policajce koji su pucali ne pamtimo. Posle one strašne tragedije oni su nam poslali policajce u školei pred škole, da nas kao štite, danas su poslali policajce da ne daju studentima da uđu na fakultete, oni su gotovi. Kao što jedan kolega danas reče, da smo plaćeni da pumpamo, mnogo toga inače radimo besplatno pa pumpaćemo dok ne pukne", završila je poznata profesorka Marjanović.

Na protestu su večeras govorili i drugi prosvetni radnici, gimnazijalci i studenti. Svi su saglasni da je podrška prosvetnih radnika studentima važna jer, kako su poručili, škola nije zid između mladosti i života, već most.

Užičani su se pre obraćanja okupili na Trgu partizana odakle su krenuliu dugu i glasnu šetnju ulicama grada tokom koje su zastali na 16 minuta kako bi još jednom podsetili na tragediju koja je u Novom Sadu odnele isto toliko života.