Ne postoji besplatna trudnoća, ni porođaj, sve se plaća, sa knjižicom ili bez nje, isto je, a cene su od 500 do 1.000, 2.000, pa i 3.000 evra, zavisi od troškova, ustanove i lekara na kojeg ste naišli, slažu se žene, koje su nedavno postale majke, a svoja iskustva podelile su na portalu Bebac, koji je u saradnji sa Nova.rs uradio istraživanje na temu: “Koliko košta ‘besplatan’ porođaj u Srbiji?”.
Pročitajte još:
Prenatalni testovi, pregledi, kontrole, laboratorije, snimanja, vitamini, lekovi… spisku se kraj ne vidi, jer kad žena dospe u “drugo stanje”, uputi i recepti samo pljušte, a za veći broj nalaza i terapija treba mnogo novca, jer osiguranje ne pokriva ni polovinu, a u većini državnih ustanova ili nema uslova ili nema termina.
U zavisnosti od grada u Srbiji, u kojem žene vode trudnoću i porađaju se, ali i od lekara koji je uz njih sve vreme, zavisi i koliko će ih, i da li će ih porođaj koštati.
“Samo za vođenje trudnoće i održavanje, dala sam oko 130.000 dinara do sada, a trenutno sam u 39. nedelji. Bez opreme i bez kovertice i bez svega ostalog. Dakle samo analize, pregledi i lekovi”, kaže Barbara M., trudnica.
“Samo vitamini za trudnice su 2.500 dinara mesečno, pa plus ostali lekovi, plus analize, pregledi i tako dalje” napisala je Ivana N.
Nina M. iz iskustva piše da u porodilištu u Leskovcu, lekari za prirodan porođaj traže 300 do 500 evra, a carski je još skuplji.
“Ginekolozi, izuzev možda dva, ne zaslužuju mantile koje nose…” piše Nina.
“Uradila sam preglede i analize privatno, platila sam razne vitamine i bez prenatalnog testa, koštalo me je do sada između 100.000 i 120.000 dinara” kaže Petra K.
Pojedine trrudnice pišu da su epiduralnu anesteziju u državnim porodilištima platile 300 evra i da je to standardna cena.
Do samog porođaja mnogo žena potroši i više od 1.000 ili 2.000 evra, iako imaju zdravu trudnoću, bez komplikacija.
“Prvo test za trudnoću, pa devet ili 10 pregleda kod privatnika, onda svakog meseca vitamini, pa dabl i tripl test u privatnoj laboratoriji, kao i redovne analize krvi. Sve to me je koštalo preko 100.000 dinara, bez genetskog testa. Na to treba dodati sve ono što je potrebno za porodilište i za bebu, a što žene donose, kao što je spavaćica, ulošci, pelene, kreme i slično” kaže Tanja P.
“Analize, testovi, ultrazvuk i sam porođaj izašao me je oko 700 evra” piše Kristina M.
“Svaki mesec ultrazvuk, vađenje krvi, vitamini, pa dabl test, i stalno nešto, na kraju je ‘račun’ bio oko 60.000” seća se Danijela D.
“Ukupno 500 evra me je koštalo sve. Dali smo 250 evra doktoru koji me je porodio i oko 250 za dabl test i utrazvuk” kaže Nikoleta L.
Naime, svako porodilište treba da bude “luks hotel” za majku i bebu. Ipak u Srbiji je na porođaj neophodno poneti torbu punu higijenskih i drugih pomagala, ako žena želi da joj prvi porodiljski dani budu što lakši, jer u bolnici je ne čeka ništa, osim praznog kreveta, negde i samo goli dušek, pa je i posteljinu potrebno doneti.
“Porođaj nisam platila, ali sam zato morala da obezbedim podloge, toalet papir, sapun, uloške, spavaćice, tufere, lekove, pelene, a sve to koštalo me je oko 150 evra” naglašava Svetlana H.
“Bez 300 evra ne može se proći na porođaju, 200 se daje ginekologu, a po 20 evrića babicama i to je ta cena” napisao je jedan tata.
“Deset pregleda kod privatnika, ultrazvuk i obični i 3d svaki mesec 3.000 dinara, vitamine, dabl test u privatnoj laboratoriji kao i redovni nalazi, prenatalni test 550 evra… Sve u svemu jako skupo, porođaj me nije koštao ništa jer me je porodio dežurni lekar, ali inače svi očekuju pare…” kaže Marija M.
“Oko 12.000 me je koštao ekspertni ultrazvuk, vitamini su oko 8.000 i plus neke analize na kraju trudnoće 2.500 dinara, znači nešto više od 20.000” iskustvo je Stevke P.
Postoje određeni lekari, anesteziolozi, babice, u pojedinim porodilištima širom Srbije, koji otvoreno traže novac, kako bi pomogli ženi da se porodi i bili uz nju, a oni imaju svoju tarifu, odnosno tačno se zna koliko koštaju, kaže za Nova.rs Gordana Plemić, direktorka Udruženja “Roditelj”.
“Međutim, ima žena koje same nose koverte sa novcem na porođaj, guraju u džepove zdravstvenim radnicima, iako im to niko nije tražio. Kod nas nažalost i dalje postoji uverenje da lekar, anesteziolog i babica, treba da budu dodatno plaćeni, a sve što oni uzmu preko svoje plate je mito i kažnjivo je. Postoje i slučajevi kada žene navode da plate recimo anesteziju. Napomenu kako nema epidurala, ni anesteziologa. One onda ponude da plate, pa se anesteziolog odjednom stvori pred njima” priča Plemić.
Više od 90 odsto žena u Srbiji, u poslednjih nekoliko godina, vode trudnoću privatno, a porađaju se u državnim bolnicama.
“To je novi trend, koji je popularizovan tokom pandemije, jer su se trudnice plašile da odlaze u državne ustanove, u gužve i redove, da se ne bi zarazile. Takođe, sve je manje ginekologa u domovima zdravlja, a tamo se i ne rade brojni testovi. Tako da žene moraju da plaćaju razna testiranja, snimanja, nalaze, bez obzira da li privatno vode trudnoću ili ne. Zato većina odlazi u privatne klinike, a lekar koji im vodi trudnoću radi u državnoj bolnici u kojoj se ne na kraju i porode. Tako da one njega skupo plaćaju tokom devet meseci, a onda mu dodatno plate i što dođe u zakazani termin u porodilište” objšnjava Plemić.
Nažalost, dom zdravlja služi samo za doznake za bolovanje.
“Niko više ne vodi trudnoću u domu zdravlja, ta ustanova je samo za doznake, a ne i za negu i pripremu za porođaj, pa nije ni čudo što se svi okreću privatnom zdravstvu” Gordana Plemić, direktorka Udruženja “Roditelj”.
Najveći problem su lekari koji neometano rade državno i privatno, dok su pacijenti u sivoj zoni.
“Sve što je besplatno nije i dostupno. Trudnice moraju da se informišu, kako ne bi radile bespotrebne testove i analize, i plaćale dodatno, samo zato što im neki lekar kaže da moraju i tako uzme novac. Država je naime uvela ‘Izis’ preko kojeg se zakazuju pregledi, međutim većina bolnica to ne poštuje i zato dolazi do haosa. Veliki broj privatnih ordinacija ‘naslonjen’ je na državne bolnice. Tačnije, lekari rade istovremeno državno i privatno i tako se stvara siva zona, u kojoj pacijent koristi usluge i državne i privatne. Onda žene na porođaju u državnoj bolnici očekuju da imaju uslove kao u privatnoj, a to nije moguće” objašnjava za Nova.rs prof. dr Snežana Rakić, specijalista ginekologije i akušerstva i nekadašnja direktorka GAK Narodni front.
Ministarstvo zdravlja mora hitno da kaže: Dosta!
“Dosta je bilo lekara koji sede na dve stolice. Dosta je bilo direktora privatnih klinika koji i dalje rade u državnoj bolnici. Država mora da povuče granicu između državnog i privatnog zdravstva. Kod nas nikako taj čvor da se razveže, pa lekari koriste razne kombinacije, a pacijenti su zbunjeni i to ih mnogo košta, što je nedopustivo” naglašava prof. dr Rakić.
Modeli mita u porodilištima
Indirektno: kada vam babica preporuči lekara
Upućivanje kod privatnika: „saradnja“ lekara i privatnika
Plaćanje usluga: epidural i druge „doplate“
Čašćavanje: obično posle porođajaPreuzeto sa portala Bebac.com
Bonus video: Šta znamo o postporođajnoj depresiji?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare