Pogledajte alarmantni snimak sa reke Drine koji izaziva mučninu i bes VIDEO

Nažalost, poznato je da se ova, nekada jedna od najčistijih reka "zelena lepotica", koja je i prirodna granica između Srbije i Bosne i Hercegovine, poslednjih godina zloupotrebljava i koristi kao plutajuća deponija.

Naime, očigledno je da, sudeći po snimcima, tone najrazličitijeg otpada, deo građana odlaže, tačnije baca direktno u Drinu, kao da će ova napaćena reka svo to silno smeće progutati, neutralisati, izbrisati. Realnost je, nažalost, potpuno suprotna.

Đubre ne nestaje, već se množi, odnosno sve više ljudi koristi reku kao džinovski kontejner, a otpad postaje masovni ubica živog sveta koji nastanjuje ovu prirodnu lepotu. Odlaganjem smeća u reku ozbiljno se zagađuje zemljište i vazduh, ugrožava zdravlje ljudi i životinja i konačno uništava kompletna okolina.

Uz video o reci Drini, portal Prvi Prvi na skali, objavili su na Instagramu i komentar Branislava Stankovića, istoričara iz Šapca, koji slikovito opisuje naš odnos prema prirodi, koja nam je preko potrebna, isto koliko smo i mi njoj.

"Kada čovek ovo vidi može samo da se rasplače nad sudbinom ove zemlje kojoj nisu potrebni neprijatelji, dovoljno je imati neuređenu državu! Svi smo mi država! Odakle ovolika količina destrukcije u nama?"

Povodom najnovijih snimaka zagađenja Drine, oglasio se Akademski plenum. Oni su po ko zna koji put ponovo upozorili javnost na alarmantno zagađenja ove reke plutajućim otpadom i predložili rešenje u vidu uspostavljanja stacionarnog sistema za uklanjanje otpada, koji radi neprekidno (24/7), a bio bi postavljen na mestu gde se otpad prirodno zaustavlja.

"Takav sistem podrazumeva usmeravanje otpada plutajućim barijerama, mehaničko zahvatanje, kosi trakasti transporter prilagođen stvarnom sastavu otpada na Drini i direktan utovar u kamione", naveo je Akademski plenum u saopštenju, napominjući da to nije idejno, već tehnički razrađeno i izvodljivo rešenje, koje omogućava uklanjanje više od 20 tona otpada dnevno, uz minimalne energetske i kadrovske potrebe i bez štetnog uticaja na ekosistem.

Akademski plenum ukazao je da zagađenje Drine nije nešto novo, ali je slika koja prikazuje kako se aktuelni režim odnosi prema bilo kakvom problemu u Srbiji – pušta ga da raste dok brana ne pukne.

„Svake godine, usled porasta vodostaja i divljih deponija uz pritoke, velike količine otpada dospevaju u Drinu i akumuliraju se kod hidroenergetskih objekata. Uklanjanje dela tog otpada povremenim akcijama ne menja činjenicu da se problem ponavlja iz godine u godinu“, naveo je Akademski plenum, ističući da se zagađenje Drine ne može rešavati kampanjama, niti simboličnim intervencijama.