"Po kom sistemu da dišemo": Skup studenata u Kosovskoj Mitrovici čija se sudbina univerziteta ne zna

Studenti su nosili transparente "Po kom sistemu da dišemo", "Da li martovski pogrom ove godine dolazi dva dana ranije"...

Student Filozofskog fakulteta Dimitrije Rakočević podsetio je da je prošlo godinu dana od prvog studentskog protesta u Kosovskoj Mitrovici.

„Kao i pre godinu dana tražimo pravdu za žrtve sistema. Tačnije dva sistema i trećeg koji to pažljivo i proračunato nadgleda. Te žrtve su jedine dve preostale srpske institucije na KiM. Ne obraćamo se nijednom od prva dva sistema. Jedan nas je zaboravio i napustio, a drugi nas ne priznaje kao studente, a mnoge od nas gleda kao ilegalne stanovnike i podstanare na mestu gde smo rođeni i gde smo odrasli“, naveo je Rakočević.

Dalje je rekao da se obraćaju i studentima i profesorima i svima onima koji su se, kako je rekao, plašili da izađu na ulicu, da postavljaju pitanja. 

„Oni od kojih čekate instrukcije neće ih poslati zato što ih neće biti, a već i nisu nadležni. Ustanite, ugrožen je naš Univerzitet. Nije više reč ko je na kojoj strani, radi se o našem opstanku. Dosta ste ćutali“, ukazao je Rakočević.

Diplomirana studentkinja Pravnog fakulteta, Milena Jevtić, obratila se na skupu sa zahtevom da traže jasno i nedvosmisleno da saznaju sadržinu Ohridskog sporazuma čiji su, kako je rekla, „zalog“.

„Povod ovom obraćanju bili su nagoveštaji Prištine da će se zdravstveni i obrazovni sistem, kao jedini preostali sistemi na ovoj teritoriji koji funkcionišu po sistemu Republike Srbije, integrisati. Odgovor Beograda očekivano je izostao“, naglasila je Jevtić.

Dalje je rekla da potvrdu sumnje da je ovo još jedna u nizu tačaka sporazuma, a čiju sadržinu niko koga se ona tiče ne zna, potvrdio je i nemački ambasador koji je javno demantovao iznesene tvrdnje da integracija nije predviđena Ohridskim sporazumom, naglasivši da je „predstavnicima Srbije već poznata sadržina i da su na nju pristali“.

„Naglasili smo da smo svesni situacije da izmeštanje ni eventualna integracija nije rešenje. Zahtevamo da se rešenje pronađe za opstanak našeg univerziteta. Ćutanje nije zlato, ćutanje je saučesništvo“, rekla je ona.

Dodala je da ne traži geopolitiku, već da zna da li njen indeks sutra važi.

„Tražim da znam gde živim i po čijim pravilima živim. Tražim da ujutru ne moram da uključim vesti da bih saznala da li mi je bezbedno da pređem ulicu. To nije politika, to je minimum dostojanstva“, naglasila je Jevtić.

Profesorka Petković: Dok Priština ugrožava živote Srba, Beograd ćuti

Branka Petković, profesorka PMF na Prištinskom univerzitetu kazala je tokom današnjeg protesta da dok potezi vlasti u Prištini ugrožavaju živote Srba na Kosovu, vlast u Beogradu ćuti.

Poručila je da akademska zajednica ne sme da ćuti, te da ukoliko univerzitet ne razvija kritičku misao i ne štiti studente i nastavnike, prestaje da bude univerzitet. U tom smislu je istakla da studenti PU zaslužuju posebno poštovanje.

"Neutralnost u ovakvim okolnostima nije izvor mudrosti, ono je izbor straha i kalukulacije. Ćutanje nije dostojanstvo, već saučesništvo. Pasivnost ne može sačuvati čast, ni budućnost, niti biti uzor mlađim generacijama“, rekla je profesorka Branka Petković, podsetivši na borbu studenata i građana u centralnoj Srbiji.

Neizvesna sudbina Prištinskog univerziteta

Već mesecima unazad Srbi na Kosovu strahuju od najava mogućeg integrisanja srpskog prosvetnog i zdravstvenog sistema u kosovski sistem.

Takve informacije u javnost je izneo i kosovski premijer Aljbin Kurti, dok ova tema za zvanični Beograd nije bila preterano u fokusu.

Najave o integraciji poklapaju se sa punom primenom dva zakona koje Pritšina planira da sprovede od 15. marta.

Zakon o strancima predviđa da se građani koji ne poseduju kosovsko državljanstvo smatraju strancima, te da svoj boravak moraju da prijave Kosovskoj policiji.

Zakon o vozilima, s druge strane, zabranjuje vožnju automobila na ovlašćenje, ukoliko je vozilo registrovano na grad u centralnoj Srbiji, a vozač živi na Kosovu i poseduje kosovska dokumenta.