0
Četvrti talas epidemije koronavirusa u punom je naletu u Srbiji. Uprkos tome, i dalje smo svedoci brojnih javnih okupljanja, kola oko spomenika, kovid žurki. Jedna lekarka, očigledno revoltirana tim primerima, uputila je otvoreno pismo javnosti, kako bi podigla svest o ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo.
Njeno ime je Zorica Mićić i ima poruku za vas. Poslušajte je:
„Razmišljamo o merama, imam i ja jedan predlog! Nazvala bih ga „Dani skafandera“, može da bude i festival! Ništa ne treba da bude zatvorereno, svi treba da rade normalno, ali u svom radnom vremenu treba da nose skafander, najmanje dve maske, naočare, vizir, dva para kaljača…U stvari, sve ono što mi nosimo. Bez telefona, odlazaka u toalet, hrane i vode!
Bez šminke naravno. Nošenje skafandera bi trajalo četiri sata bez pauze ili osam sa pauzom od sat vremena! Oprema bi se oblačila preko radne uniforme, bez obzira da li je to domaćica u kući, radnik u kancelariji, na građevini… Ako želi na žurku, da pije kafu na terasu prelepe bašte, da bude konobar, okopava krompir ili kukuruz, da se skija… Apsolutno je svejedno! A ako želite objašnjenje daću Vam i to!
Svi govore da smo se mi školovali i primamo platu za to. Jesmo se školovali da radimo u lepim belim, zelenim ili plavim uniformama na odeljenjima hirurgije, interne medicine, ginekologije. I svim ostalim granama medicine! Nismo se školovali da radimo na Institutu za ispitivanje virusa, zaraznih bolesti, ili nuklearne fizike. Tamo gde je obavezna zaštitna oprema!
Na kraju krajeva, nisu se školovala naša deca, naše porodice! Zamislite i mi imamo decu! Verovatno da svi misle da su naša deca saksije cveća, zalijemo i to je sve! E nije tako! Samo što naša deca ne znaju kada ćemo na odmor, kada smo slobodni. Naša deca se plaše da nas zagrle, jel možete da zamislite kako je to? A da ne pominjem da ih druga deca izbegavaju jer svi znaju gde im rade roditelji! Da li smo samo mi i NAŠA DECA, osuđeni na to? Nemojte misliti na nas, mislite na našu decu! Kažu i da smo plaćeni za to, jesmo, ali ja dajem svoju mesečnu platu nekome samo da provede u bolnici pod istim uslovima onoliko koliko ja a ne mora da radi ništa!
Samo da sedi!
Postoje rešenja za ljude koji zbog zatvaranja ne mogu da opstanu. Ako država treba da im plati, onda ima posla i za njih, da prenose ogromne boce za kiseonik, da dodaju vodu i hrane pacijente, da ih presvuku ili odvezu na skener. Za to nije potrebna škola samo dobra volja!
Da li je imate ili samo kukate?
A najviše žalim one za koje kažu da su živeli od izdavanja lokala. Baš mi je žao jer do sada nisu radili ništa! Ako neće u bolnicu, uvek postoji rešenje, nek ošumljavaju našu zemlju, sada je vreme da se sadi grašak, krompir i ostale kulture. Niko od države ne treba da dobije novac a da sedi kući! Ne žalim nikog jer niko ne misli na nas! A i mi smo ljudi a ne roboti koji su isprogramirani da rade u kovidu! Zašto se ponašate kao da ste odrasli na plažama ispod Olimpa ili obodima Zlatibora i Kopaonika? Da ćete umreti ako jedne godine ne odete na more ili skijanje? Srpski narode ajmo da se ujedinimo, ajmo zajedno, zar nije stara srpska SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA!
Ovo nema veze sa predsednikom, kriznim štabom ili bilo sa kim vezano za politiku! Ovo ima veze sa nama, jer više nema prostora za inat! Vreme je da pomognemo jedni drugima, složno! Verujete da je kraj blizu, samo je pitanje da li koroni ili nama?
Na vama je da odlučite ko će izaći kao pobednik!“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
