Piše Ivan Mrđen: Starac i more

Moj prijatelj Majkl iz Melburna mi je jednom prilikom napisao: “Ja sam senejdžer, to ti je senior tinejdžer. Imam sve što sam želeo kao tinejdžer, samo 50 godina kasnije.”On je to objasnio: “Ne moram u školu, ni na posao. Svaki mesec dobijem džeparac. Imam svoj stan. Nemam ‘policijski čas’. Imam svoju vozačku dozvolu i svoj auto. Imam ličnu kartu, a s njom mogu da uđem u barove i trgovine pićem. Žena s kojom se družim ne boji se trudnoće... Život je super, zar ne?!”Moj prijatelj Zoran iz Beograda se ovih dana našalio na račun ovdašnjih seniora: “Jednog dana prestaću da živim u dubokoj mladosti i desiće se ono što se neminovno dogodi svima. Ostariću. Kad se to desi neću više ići u kafiće i slušati precvale šmekere i umišljene mladiće. Sjediću kod kuće, gledati turske sapunice, piti čaj od nane i kamilice…Vjerovaću u tabloide i slične mongoloide… Naučiću sva sabrana djela, imena i prezimena umjetnica Afrike, Ajfonke, Silikonke, Traktorke, Petoljetke... Znaću šta repuju Rasta, Nasta, DJ Krmak i šta tačno radi Baka Prase…Gledaću rijalitije u skupštini i na televiziji. Svi će mi isti biti. Znaću sve koji sjede u vladama i strankama. Imaću pouzdane informacije ko od njih krade, ko ima naložnicu a koja ljubavnika, čiji brat krade pare, čija sestra vlada u sjenci i obrće milijarde. Neće mi biti tajna čija šurnjaja je zaposlena bez škole i čiju taštu službeni auto vozi do pijace da kupi džakove paprika i patlidžana za ajvar…”To postepeno pretvaranje “senejdžera” u senilne srpske glasače nemoguće je uporediti sa Hemingvejevim Satnjagom, koji se izborio se sa ogromnom sabljarkom, ali svoj ulov nije uspeo da sačuva od oluje i ajkula. Ovde se većina njegovih ispisnika predala bez borbe.A ajkula sve više!