Piše Ivan Mrđen: „Ciriški zec“ u Cetinjskoj 1

Uz poziv zainteresovanim piscima i izdavačima da svoje romane, prvi put objavljene u ovoj kalendarskoj godini, pošalju na konkurs do 15. decembra (u šest primeraka, na adresu Cetinjska 1/IV), saopšteno je da će NIN-ov žiri još ove godine raditi u sastavu Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić, koji će predsedavati sastancima.Zamolio sam mog prijatelja i kolegu Marka Lovrića da kod sekretarice redakcije Jelene Stevović proveri da li stiglo štogod iz Novog Sada, a on me je u sredu obradovao porukom, koju, istorije radi, prenosim u celini: „Dragi Ivane, Ana Zonai je stigla u NIN danas oko jedan.“Dakle (ode mi „lid“ čak u četvrti pasus), Izdavačka kuća „Prometej“ iz Novog Sada kandidovala je moj roman „Koverat Ane Zonai“,* objavljen u martu ove godine, of course na srpskom jeziku, za najprestižnije domaće književno priznanje. Iako je bilo slučajeva da se nagradi prvenac (Ivana Dimić, „Arzamas“, 2016), pa još novinara (Goran Gocić, „Tai“, 2013) ili da lauerat postane neki moj ispisnik u poznijim godinama (Maksimilijan Erenrajh, „Karakteristika“, 1999), što bi u mom slučaju bilo „tri u jedan“, ipak je bliže istini činjenica da u ovom trenutku moj „Koverat...“ ima nezahvalnu ulogu „ciriškog  zeca“.To su oni trkači koje organizatori najprestižnijeg atletskog mitinga plaćaju da pojačaju tempo u prvim fazama trke, u koje se od glavnih zvezda očekuju vrhunska ostvarenja, u prevodu: svetski rekord. Znam da ću ovakvim razmišljanjima ozlojediti mog prijatelja Milana Pajevića, koji je ovih dana objavio više nego pohvalnu recenziju na portalu avantart.com („Sada o banatskoj ravnici i porodici Ane Zonai“) i prvih pedesetak čitalaca koji već danima razmenjuju utiske po društvenim mrežama, ali realno sagledavanje nečijih šansi u nekom poduhvatu je prvi korak ka uspehu.Osim ako se „uspehom“ ne smatra već samo učestvovanje ili „priča radi priče“, što, na žalost, vidimo na delu oko mnogo važnijih konkursa, nego što je neka književna nagrada. Pogađate, mislim na predstojeće izbore koji će se održati već koliko danas, a mi na delu vidimo ili neke trkače olovnih nogu od prekjuče (Boris Tadić, na primer) ili neke najave za koje nećemo biti spremni ni prekosutra (em žena kandidat za predsednika, em da iza nje stoji „ujedinjena opozicija“). A onda ćemo da se čudimo što ćemo imati trku sa samo jednim favoritom, koji će tvrditi da je oborio sve rekorde.Moj roman se, ako ništa drugo, sjajno uklapa u „Prometejev“ slogan „Kuća koja neguje kulturu sećanja“, koji se vremenom prometnuo u njihovu poslovnu filozofiju. Sa „ciriškim zečevima“ u trci do Andrićevog venca, svi zajedno, nećemo imati ni kulturu, ni sećanje, a nisam siguran ni za kuću!* Roman „Koverat Ane Zonai“ možete naručiti preko sajta prometej.rs ili na telefon 065/422-92-01, po ceni od 792 dinara plus troškovi dostave.