Piše Ivan Mrđen: Pazi tako da ostanem nevina...

Pojavio se u takozvana „vunena vremena“, kraj šezdesetih i početak sedamdesetih, „hrvatsko proljeće“ i liberalizam u Srbiji, kad na partijsku zabranu predstave po romanu „Kad su cvetale tikve“ Dragoslava Mihailovića (jedan od deset najboljih romana koji su ostali bez NIN-ove nagrade) stiže odgovor u vidu filmskog „crnog talasa“ i čitav niz književnih ostvarenja o ljudima sa margine...Tako se kroz priču o dve sestre, Marti i Leli, provlači i opis previranja na tadašnjoj zagrebačkoj kulturnoj i žurnalističkoj sceni. Pri tome se to“ pazi tako da ostanem nevina“ podjednako odnosi i na nesretne radodajke iz Remetinca i na one koji se prostituišu  u javnom životu.Ne bih da pravim bilo kakvu paralelu sa ovim „vunenim vremenima“ koje neki nazivaju „zlatno doba“, ali naslov Majdakovog bestselera bi najbolje odgovarao za situaciju u kojoj se preksinoć našao moj prijatelj, književnik i aforističar iz Novog Sada Ninus Nestorović. On je, kao što je i red, obavestio sve prijatelje, komšiluk i rodbinu da će u emisiji „ART-erija“ na Radio-televiziji Vojvodina biti reči o njegovom bestseleru, knjizi aforizama „Bože, uprosti nam“ („Prometej“, Novi Sad, 2020.), da bismo posle svega dobili prilog radnog naslova „pazim tako da ostanem nevina“.Pomene se knjiga, pomenu su autor i izdavač, par opštih mesta o nagradama koje su dobili, pusti se autor da kaže nešto o „uticaju gama zraka na sablasne nevene“ ili tako neku važnu temu, malo se prelista knjiga i – idemo dalje, novi prilog o nečemu da se naduva taj balon pun ničega. Svejedno da li je reč o knjizi aforizama ili nagrađenim ilustracijama bajki, važno je da nos ostane iznad „mimohoda“, što bi rek’o nenadmašni Radovan Treći.Siguran sam da su mom prijatelju izbacili sve što bi moglo da njegovu sjajnu knjigu prikaže u pravom svetlu. Osim ako se u novinarsku hrabrost novog tipa ne računa to što je kamera, malo duže nego što je dozvoljeno, zadržana na stranici na kojoj je antologijski Ninusov aforizam: „Čim je primetio da se narod zaljubio u njega, vođa ga je odmah odveo u mrak...“Bilo bi nepošteno prenebregnuti činjenicu da u programima Radio-televizije Vojvodina još ima emisija i priloga koji donekle ublažavaju žalosnu sliku o ukupnom javnom servisu. U tom smislu hvale vredne je već i sama činjenica da je urednica ovog televizijskog kulturnog magazina Nada Zorić odlučila da se pripremi prilog o tako „nezgodnoj knjizi“ i još „nezgodnijem“ autoru, jer to u krajnjoj liniji može da za Nestorovićeve aforizme zainteresuje i nove čitaoce. Čemu će se, of course, najviše obradovati moj prijatelj Zoran Kolundžija, osnivač, direktor i glavni i odgovorni urednik „Prometeja“, izdavačke kuće koja je ove godine zaokružila treću deceniju uspešnog opstajanja.Pitanje je, međutim, zašto je na takvu majdakovštinu pristao autor sledećih aforizama: „Džaba gasim svetla po kući. Tek kad uključim televizor, u njoj zavlada potpuni mrak!“ / „Informativni program naše državne televizije nije preporučljiv za gledaoce mlađe od 70 godina.“ / „Televizori su štetni po naše zdravlje. Zrače glupošću.“ / „Informativni program naše državne televizije je potpuno nezavisan. Na njega ćak ni događaji ne mogu da utiču.“