Piše Ivan Mrđen: Gde je nestao Miloš Grubor

To se po ko zna koji put moglo pročitati i ovih dana. Mada je navedeno takmičenje održano još malo pa pre pune dve godine (od 23. do 25. oktobra 2018.), zbog ovih sporadičnih ponavljanja već sam napamet naučio da je Miloš pobedio ispred Ye Dinga, predstavnika Nemačke, dok je treće mesto osvojio Fabian Tores iz Urugvaja.U međuvremenu je još samo na Brainz TV, u prilogu “Upoznajte naše genijalce”, 7. septembra prošle godine objavljeno da je Miloš Grubor “šampion 13. Internacionalne olimpijade iz mikroelektronike, nosilac drugog mesta na Republičkom takmičenju iz fizike, okićen srebrnom medaljom na Međunarodnoj hemijskoj olimpijadi, da aktivno igra salsu i govori engleski, španski i kineski jezik”.Izgleda da se sve to nekome učinilo nedovoljnim za “našeg genijalca”, pa su tom prilikom izneti i potpuno netačni podaci da je Miloš “asistent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu” i “stažista” Duke University (SAD, Severna Karolina). I jedno i drugo lako je proveriti na sajtovima ovih visokoobrazovnih ustanova, baš kao što je svojevremeno lično Miloš podelio link za prilog RTS-a o njegovoj pobedi u Jermeniji:“Reportažu o meni objavili su u udarnom terminu, u nedelju u dnevniku u pola osam uveče, 11. novembra 2018. (sto godina nakon završetka prvog svetskog rata), sa najavom koja je bila u maniru “ne pobeđujemo samo na vojnim frontovima već i u nauci i elektronici”.“Pre Miloša, na istom takmičenju je koleginica Katarina Radinović Kapralović osvojila treće mesto, a prošle godine je Tomislav Gavrić takođe bio pobednik. Smatram da su ti uspesi naših studenata medijski solidno ispraćeni, ali je problem što kao društvo u celini nismo bili u stanju da im omogućimo da ovde nastave sa usavršavanjem i praksom”, kaže za naš portal prof. dr Lazar Saranovac, šef Katedre ETF za elektroniku.Ta slika iz Jerevana, po Miloševim rečima, “svakih tri, četiri meseca iskrsne na nečijem profilu i poput zaraze krene da se širi dalje”. U maju ove godine, posle insistiranja novinarke jedne ovdašnje televizije da Miloš gostuje u emisiji “Srbija online”, on je pokušao da i njoj, i sebi, ali i široj javnosti objasni zbog čega se to događa:“Evo, opet je pre dva dana nekome palo na pamet da ovo podeli, pa je došlo čak i do privatne vajber grupe profesora ugostiteljsko-turističke škole na Zelenom vencu. E sad nije problem što to meni ljudi javljaju i šalju svaki put kad vide, već su počeli mog tatu da zovu i čestitaju mu svakih par meseci za istu stvar. Ovo se desilo 2018. godine krajem oktobra, i uglavnom se koristi kao opravdanje za negativna mišljenja nekih ljudi o RTS-u.”Radio televizija Srbija i ljudi koji je vode sami su krivi za takvo raspoloženje ne malog broja gledalaca prema njihovim programima i uređivačkoj politici. To se mnogo efikasnije rešava daljinskim upravljačem nego prebacivanjem što nisu objavili neku informaciju.Priča o Milošu, međutim, mnogo je bolji primer za ukazivanje na najveće probleme našeg društva, o kojima ne samo da nema reči na “državnoj televiziji”, već se o njima ne oglašavaju ni institucije i pojedinci kojima je u opisu posla da brinu o obrazovanju, mladima, naučnom podmlatku, tehnološkim inovacijama, populaciji…Tako je, na primer, ovih dana ostalo gotovo bez ikakvog odjeka saopštenje Republičkog zavoda za statistiku da je ukupan broj učenika osnovnih škola tokom proteklih deset godina smanjen za 10,6 odsto, što znači da je na kraju juna u školama širom Srbije bilo 61.152 učenika manje nego na početku decenije.U prvi razred prošle godine upisano je čak 14,3 odsto manje đaka nego pre deset godina, pošto je 2010/11. bilo 74.759 prvaka, za razliku od 2019/20. kad ih je bilo 64.015. Pao je i broj završenih osnovaca i to za 8,8 odsto, jer je pre deset godina osnovnu školu završilo 74.294 učenika, a u junu ove godine 67 765.Drugi je problem, kad se posmatra po regionima, što je broj osnovaca u posmatranom periodu porastao jedino u glavnom gradu, i to za osam odsto. U Beogradskom regionu prethodne školske godine je bilo 128.758 učenika, dok ih je pre deset godina bilo 119.550. Svi ostali regioni beleže pad i to najviše Južna i Istočna Srbija, gde je 21,2 odsto manje osnovaca nego pre deceniju, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji broj učenika u osnovom obrazovanju pao je za 14 odsto, a u Vojvodini za nešto manje od 12 odsto.Da “prevedemo” ove brojke u činjenice, dovoljno je reći da je dece sve manje, čitave porodice odlaze u sve većem broju, sela se gase, a život u Beogradu, zbog nekontrolisanog priliva stanovništva, postaje sve teži…Miloš Grubor, koji je do sada, osim na Elektrotehničkom fakultetu, stekao i diplomu iz kineskog jezika na The Communication University of China, u maju se branio od nasrtljive i brljive koleginice da “sprema ispite na master studijama u Holandiji”.“Iako na našem fakultetu imamo dva upražnjena mesta za asistente, na žalost, i Miloš a sada i Toma odlučili su da odu. Na takvo opredeljenje naših najboljih studenata, po mom mišljenju, više utiče ukupna situacija u društvu nego što je reć o čisto naučnim ili samo materijalnim razlozima”, kaže profesor Saranovac.Da se ne bi opet javljala moja draga čitetaljka Vesna sa pitanjem “šta je pisac hteo da kaže”, citiraću za kraj nešto što je koleginica Olja Bećković napisala pre dve godine u “Blicu”: “Idite na aerodrom ‘Nikola Tesla’ u bilo koje doba dana, kad odlazi bilo koji avion, makar se samo pravili da nekog pratite. Sve ćete razumeti!”Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram