Piše Ivan Mrđen: Bilbordi bez poruka

Napravio sam juče malo istraživanje o ravnopravnosti učesnika predstojećih parlamentarnih izbora. Od 45 bilborda na kojima sam video predizborne poruke čak 33 bilo je za „broj jedan“, a na preostalih 12 samo sam „jaku peticu“ video tri puta, „metlu“ na dva mesta, a na preostalih sedam po jednom su zastupljeni neki od ostalih „olimpijaca“, sledbenika ideje „važno je učestvovati“, uključujući i „kano klisurine“ socijaliste.

Na mom „reprezentativnom uzorku“, autoputem od „Mostara“ do Konjarnika, s obe strane „Plavog mosta“, u Ustaničkoj i preko Autokomande do „Zvezdinog“ stadiona, plus na Bulevaru kralja Aleksandra od Vukovog spomenika do Zvezdare, ima ukupno 80 bilborda i na njima uopšte nije zastupljeno čak 11 pretendenata na ručak u skupštinskom restoranu.

Ne sećam se da je ikada ranije na samo šest dana pre izbora u centru grada maltene svaki drugi bilbord (32) bio zauzet klasičnim komercijalnim oglasima, a jedan je čak i potpuno prazan, samo goli pleh i patrljci nekog starog plakata. (Od toga ogoljenije deluje samo oglas za takmičara broj 14, ali to je već posebna tema).

Među svim tim standardnim porukama najviše je, čak sedam, za novi tržni centar u mom komšiluku, na mestu nekadašnje Industrije precizne mehanike. Ko ima nešto da proda – to je i oglasio, vladajuća stranka iluziju o demokratskim izborima, trgovci još jedan prostor gde će većina Beograđana moći samo da se ogleda u izlozima radnji sa brendiranim imenima.

Ako vas nisam zbunio ovim brojkama, koje bi Mirina i moja unuka Dunja pretvorila u matematički izraz 80 – (45 + 32 + 1), verovatno ćete se pitati šta je na preostala dva bilborda. Nema tu neke posebne misterije, reč je takođe o klasičnom epepeu, a oba su tamo gde treba da budu, kraj trake autoputa koja vodi ka Bubanj potoku i robnoj kući ša švedski nameštaj i domaće oklagije.

Znam da je IKEA te poruke postavila iz pravog razloga u pravo vreme, ali kad uoči 21. juna pročitamo „Ostajemo kod kuće“ – onda to zvuči sasvim drukčije. Kad već kilavi Radovani iz tzv. „bojkot opozcije“ nisu smogli snage da se snažnije i vidljivije oglase!

Ali, to je već u sferi razmišljanja moje prijateljice Vere Ranković: „Nije važno da li stranke izlaze ili ne na izbore. Važno je da li izlaze glasači. Nemaš za koga da glasaš, ostani kod kuće!“