Kada sam se pre 20 godina vratila u Gornji Milanovac i počela da radim u Dečjem dispanzeru, retko koja porodica je imala inhalator. Tokom poslednjih godina, na prste jedne ruke bih mogla da izbrojim porodice koje nemaju inhalator", upozorava za Nova.rs pedijatrica dr Tatjana Milošević.
„Takođe, roditelji dece koja su se preselila u zapadnoevropske i skandinavske zemlje svedoče da deca tamo provode više vremena napolju i da su zdrava tokom čitave grejne sezone. Zapitala sam se zašto je to tako“, navela je naša sagovornica.
Prema njenim rečima, SZO procenjuje da 7 miliona ljudi svake godine prevremeno umre od izloženosti zagađenom vazduhu, u EU preko 400.000.
„U Srbiji se taj broj gotovo udvostručio od 2010. godine, sa 10.000 na blizu 20.000 ljudi godišnje. Glavni zagađivač u spoljašnjem zagađenju su sitne suspendovane čestice koje potiču iz individualnih ložišta (od uglja, na 1. mestu, i sirovih drva koja oslobađaju 30x više čađi nego suva drva), toplana, termoelektrana, saobraćaja (vozila), spaljivanja otpada i industrije“, ocenila je doktorka.
Sinoć je, navodi dalje, u Gornjem Milanovcu izmerena vrednost bila za 3-5 puta veća od dozvoljene, tako da svako ko je bio u šetnji povećao je svoj rizik od prevremene smrti.
„Zamislite sada šta se dešava kada izloženost zagađenom vazduhu traje 120-180 dana godišnje. Suspendovane čestice (PM2,5) smatraju se najopasnijim zagađivačem kada je u pitanju ljudsko zdravlje i možemo ga nazvati “tihim ubicom” jer zahvaljujući svojoj veličini mogu dospeti u krvotok“, ukazala je ona.
Dejstvo, napominje, počinje još intrauterino. Sitne suspendovane čestice prodiru u krvotok trudnice, a preko posteljice i u krvotok bebe gde deluju na sve organe, naročito utiču na razvoj alveola i pluća, mogu dovesti do prevremenog porođaja, rađaju se deca mala za termin porođaja, što nosi mnoge druge zdravstvene rizike u daljem životu, ukazuje.
„Posle rođenja utiču na dalji razvoj pluća (80% pluća se razvija posle rođenja!), dovode do smanjenja plućnih funkcija, povećanog oboljevanja od astme i respiratornih infekcija. Odrasli češće oboljevaju i umiru od HOBP. Nekoliko sati nakon povećanja koncentracije sitnih suspendovanih čestica u vazduhu (PM2,5) češći su akutni infarkti srca i moždani udari, poremećaji srčanog ritma, što dovodi do češće hospitalizacije i smrtnih ishoda. Povećan je rizik i za razvoj dijabetesa i gojaznosti kod dece, kao i malignih oboljenja u detinjstvu i kasnije tokom života (rak dojke i rak prostate). Kod beba još u materici može doći do neurorazvojnih poremećaja, npr. živa je jak neurotoksin, oslobađa se u procesu sagorevanja uglja u termolektranama i njena povećana koncentracija utiče na pažnju, procese razmišljanja, pamćenja, razvoj jezičkih, finih motornih i vizuelno-prostornih veština“, ispričala je naša sagovornica.
Doktorka Milošević naglašava da su deca posebno osetljiva, jer su aktivnija budući da provode više vremena napolju i udišu nekvalitetan, odnosno zagađen vazduh.
O poboljšanju zdravlja dece postoje primeri iz sveta.
„Ukoliko se smanji zagađenje, dolazi do ukupnog poboljšanja zdravlja dece i smanjenog broja epizoda infekcija disajnih organa, kao i poboljšanja funkcije pluća. Primer je Dablin, u kome je 90-ih godina prošlog veka uvedena zabranjena sagorevanja uglja što je dovelo do smanjenja stope smrtnosti u gradu i smanjenog oboljevanje od bolesti srca i pluća. Slične podatke imamo i iz SAD, Švajcarske i Australije.
Srbija je na 9. mestu u svetu po broju umrlih od zagađenja na 100.000 stanovnika, u društvu zemalja: Čad, CAR, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan, Somalija, Indija. Ja ne želim da naša deca odrastaju u zemlji porobljenoj od strane neokolonijalista, koji će nam oteti i vodu i zemlju. Pogledajte unutar sebe i zapitajte se da li i vi to želite“, zaključila je ona.
Bonus video: Strah od disanja punim plućima – Boje koje nas ubijaju
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare