Paunović: Slepi miševi koji žive u Srbiji ne prenose virus

Društvo 09. apr. 202012:26 > 12:57
Podeli:
Foto: Profimedia

U Srbiji je nastanjena 31 vrsta slepih miševa, ali nijedna nije prenosilac Kovida 19 ni drugih zaraznih bolesti, kaže direktor Prirodnjačkog muzeja i stručnjak za slepe miševe Milan Paunović i dodaje da je koronavirus kod letećih sisara u našoj zemlji otkriven 2017. godine i da je utvrđeno da nije patogen za čoveka.

Po izbijanju epidemije korona virusa u kineskoj provinciji Vuhan slepi miševi su označeni kao izvori zaraze koje je do sada pokosila više od milion života, a smatraju se „krivcima“ i za ranije epidemije bolesti kao što su SARS, MERS i ebola.

Međutim, oko toga se, napominje Paunović, još uvek lome naučna koplja i intenzivno sprovode naučne studije kako bi se utvrdilo od koga je potekao virus.

U Srbiji je, s druge strane, korona virus registrovan kod slepih miševa 2017.godine u istraživanju koje je, prema rečima Paunovića, Prirodnjački muzej sproveo sa Pasterovim zavodom iz Novog Sada i novosadskim Naučnim institutom za veterinu.

„Otkrili smo koronavirus iz alfa i beta soja, ali on nije bio patogen za čoveka“, kaže Paunović u razgovoru za Tanjug.

On tvrdi da slepi miševi nastanjeni u Srbiji nisu izvori zaraza što je, napominje, potvrdilo i istraživanje na virus besnila sprovedeno početkom 2000-ih kada se kod slepih miševa širom Evrope pojavilo besnilo.

„Tada smo na 18 lokacija u našoj zemlji uzeli oko 400 uzoraka i svi su bili negativni“, kaže Paunović.

Kada je reč o virusu Kovid 19, objašnjava da on „nalikuje“ virusu koji je otkriven kod potkovičara, vrste slepih miševa nastanjenih u Kini.

„Genetički sastav Kovida 19 se u 96 odsto poklapa sa virusom koji je detektovan kod potkovičara iz Kine, ali to ne znači da se radi o istom virusu“, kaže Paunović.

Nepoznanica je, navodi Paunović, kakva je povezanost pangolina sa slepim mišem, ali se zna da je taj sisar, prekriven ljuskama u obliku noktiju, zastupljen u tradicionalnoj medicini i u kuhinji istočnjačkih naroda.

„Te ljuske se koriste za različite tradicionalne medicinske preparate, a embrioni pangolina su izuzetno i skupo poznato jelo ne samo u Kini nego na celom Dalekom istoku“

I slepi miševi su deo kulinarske tradicije ne samo u Jugoistčnoj Aziji, već i u Africi i drugim krajevima sveta, ali potkovičari, kod kojih je otkriven vurus sličan Kovidu 19, nisu na meniju jer su malih dimenzija i težine svega 20-30 grama.

„U tim krajevima sveta egzotični specijaliteti spremaju se od slepih miševa koji se hrane voćem i teški su nekoliko kilograma sa rasponom krila do metar i po“, navodi Paunović.

Ističe da su jedini leteći sisari neopravdano „prokazani“ kao glavni uzročnici svetske pandemije korona virusa, a rezervoari virusa.

„Smatraju se rezervoarima virusa jer ih je najlakše proučavati, većina vrsta se grupiše u kolonije tako da je uzorkovanje materijala sa njih veoma lako. Oni su nosioci virusa i mikroorganizana od kojih ne obolevaju, ali mogu da se prenesu na druge vrste životinja ili na ljude u specifičnim uslovima“, objašnjava Paunović.

Njihova demonizacija i satanizacija traje od nastanka čoveka, a privlačili su pažnju zbog niza karakteristika neuobičajenih za druge vrste sisara.

„Upravo zbog nepoznavanja o slepim miševima kod ljudi izazivaju neprijatnost, smatraju se predmetom vradžbina i magijskih napitaka i nezasluženo nose epitet nečeg đavolskog“, kaže Paunović.

Kako kaže, još uvek nije utvrđeno zašto su slepi miševi takvi rezervoari virusa, ali se pretpostavlja da je to zbog njihove fiziologije, metabolizma i sposobnosti hibernacije sprečavaju viruse da se ispolje kao u drugim životinja ili u čoveku.

„Slepi miševi na neki način pacifikuju viruse i ne dozvoljavaju im da se ispolje. Međutim, ti mikroorganizmi praktično koriste slepe miševe za preživljavanje tokom neaktivnih perioda, a razmnožavaju se kada dospeju na pogodnog domaćina“, objašnjava Paunović.

U svetu je poznato oko 1. 300 vrsta slepih miševa koji su posle glodara jedna od najbrojnijih grupa sisara rasprostranjena na svim kontinentima.