NUNS obeležio 30 godina od osnivanja: "Uprkos teškim vremenima, postoje mladi novinari koji žele časno da rade" FOTO

Pravnik i istraživač NUNS Rade Đurić istakao je da nepoštovanje medija i kampanje protiv novinara dolaze od ljudi na visokim funkcijama.

Doboko sam uveren da građani imaju određeni model ponašanja i iznose frustraciju, ne shvatajući da i njima isto to može da se dogodi, smatra Đurić.

Đurić je, predstavljajući indikatore slobode medija i indeks bezbednosti novinara, rekao da situacija u odnosu na prošlu godinu nije bolja, iako je delovala da će biti.

U novembru 2023. godine stupili su na snagu novi Zakon o janom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, podsetio je on.

Osetili smo negativne primere, pre svega kada je reč o sufinansiranju medijskih sadržaja, predočio je Đurić i ocenio da će se sada videti efikasnost kontrole nadzora.

Đurić je dodao da je omogućen i povratak državnog vlasništva u medijima.

Ključni faktor da li ćemo moći da primenjujemo nove propise ili će se nastaviti po starom i šta će se dogoditi sa Regulatornim telom za elektronske medije (RRA), ocenio je Đurić.

On je izrazio bojazan da će najveći deo novca namenjen sufinansiranju medijskih projekata ići kroz proces javnih nabavki, odnosno direktna ugovaranja.

"Trend u Srbiji postaju i SLAPP tužbe"

Đurić je rekao da su prošle godine bila 742 predmeta protiv novinara, 604 su rešena, a da je u procesu više od 1.400 predmeta.

Trend u Srbiji postaju i SLAPP tužbe, a tužioci traže nove načine na koji pokišavaju da doskoče medijima, istakao je Đurić.

Prošle godine je bilo najmanje 11 tužbi kroz koje je tuženo 25 novinara i medija, dodao je on.

Socio-ekonomski položaj novinara je i dalje nepovoljan, a čini se da je i teži, rekao je Đurić, navodeći kako novinari posežu za drugim izvorima finansiranja da bi obezbedili egzistenciju.

Puno je pritisaka sa različitih strana, koji dovode do cenzure i autocenzure, rekao je on.

U zavisnosti u kom mediju radite takva je i sloboda odabira tema, rekao je Đurić, pa u medijima koji su pod kontrolom vlasti te slobode gotovo i nema.

Više od 60 odsto zaposlenih u novinarstvu u redakcijama čine žene, a samo 18 odsto je na rukovodećim položajima – pozicije urednica, pokazuju podaci.

"Indeks bezbednosti novinara u padu"

Đurić je rekao da je Indeks bezbednosti novinara u 2023. godini na oceni 2,83 i u odnosu na 2022. pokazuje pad u svakoj kategoriji – pravo i organizaciono okruženje, prevencija, procesni deo i stvarna bezbednost novinara.

I dalje imamo kompletan zid od predstavnika vlasti, koji gotovo da ne osuđuju pretnje i napade na novinare, osim ako se ne uključe novinarska udruženja i međunarodne organizacije, upozorio je Đurić.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić rekla je da najnoviji izveštaj oslikava manjkavosti medijskog sistema, a to je ilustrovala primerom Regulatornog tela za elektronske medije koje u prošloj godini nije izreklo nijednu opomenu emiterima.

Ulazimo u april, a nismo dobili izveštaj kako su nacionalni emiteri pokrivali izbore 17. decembra, naglasila je ona.

Govoreći o radu javnih servisa, Krstić je rekla da RTS karakteriše “zatvorenost te institucije” prema drugim glasovima i mišljenjima.

Krstić je rekla da su prošle godine bilo pokušaja da se Savetu za štampu oduzmu nadležnosti da jedino tumači Kodeks novinara Srbije, što je sprečeno angažovanjem medijskih udruženja.

Advokatica Kruna Savić podsetila je da Srbija ima tri nerešena slučaja ubistva novinara, Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović.

Savić je rekla da duboko veruje u pojedince u svakoj od institucija – tužioce, sudije da se izbore da sistem počne da funkcioniše..

Kada je reč o slučaju pretnji novinarima Dinku Gruhonjiću, Savić je podsetila i na ranije pretnje koje su mu upućivanje i ranije pa nije bilo adekvatne reakcije.

Jubileju 30 godina NUNS prisustvovala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

***

BONUS VIDEO - Bodrožić o odluci Šapića da ne odgovara na pitanja N1: Odavno izgubio kompas, on nije dorastao situaciji