Nezavisno udruženje novinara Srbije će sutra, sa početkom u 16 časova, u “Dorćol Platzu” obeležiti tri decenije postojanja.
Osnovali su ga 26. marta 1994. godine u sali na prvom spratu beogradskog Doma omladine novinari iz nekoliko redakcija (“Borba”, “Vreme”, B92, Studio B, Beta…), čija je uređivačka politika bila suprotna svemu što je predstavljao režim Slobodana Miloševića i ne mala grupa kolega koji su zbog takvih stavova ostali bez posla u tzv. državnim medijima. Bili su, to nikako ne smemo zaboraviti, prisutni i urednici i novinari iz nekoliko desetina lokalnih medija, koji su svoje bitke vodili na daleko težem terenu…
Kako je najavljeno, na sutrašnjem skupu će govoriti sadašnji predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, pravnik i istraživač NUNS-a Rade Đurić, profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić i tužiteljka u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu Vanja Ćulibrk. Tim povodom je koleginica Lidija Jovetić na svom Fejsbuk profilu objavila kratak komentar:
“NUNS najavljuje proslavu 30 godina postojanja. Osnovali ga novinari koji su se suprotstavili ratu i zločinima, vlasti autokratskog režima Slobodana Miloševića i njegovih satelita, a većina zbog svojih stavova izbačena sa posla, bez zaštite i solidarnosti kolega u postojećim profesionalnim udruženjima. Mnogih, tri decenije posle, nema među živima, ali su na svu sreću neki još među nama. Sadašnje rukovodstvo, nažalost, u programu proslave ne predviđa obraćanje nikoga od njih. U pristojnim društvima to je nezamislivo!”
Ja sam tom cehovskom skupu prisustvovao sa legitimacijom nekoga ko je sa zvaničnim Udruženjem novinara Srbije (UNS) raskrstio odmah po smenjivanju predsednika Juga Grizelja (demokratski izabranog na Skupštini na Divčibarama, maja 1987. godine), ali i kao direktor nedeljnika “Vreme”, čija je redakcija maltene kolektivno pristupila novom udruženju.
Kad je pre nešto manje od tri godine Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo koleginice i kolege, koji su u mogućnosti da doniraju krv za testiranje za donore matičnih ćelija za transplantaciju kostne srži, kako bi pomogli u lečenju Gordane Janković iz kancelarije OEBS za medije, na našem portalu sam se prisetio nekih detalja saradnje sa ovom izuzetnom i za nezavisne medije u Srbiji veoma značajnom osobom.
Sa Gocom sam početkom te godine bio u povorci koja je ispratila iznenada preminulog kolegu iz agencije Beta Dragana Janjića (6. oktobar 1955 – 31. decembar 2020) i tom prilikom baš ništa nije nagoveštavalo dramu koju i dalje preživljava.
Upoznali smo se krajem 1993. godine, koju pamtimo po obezvređivanju svega i svačega, a ponajviše ljudskog rada i dostojanstva, kroz svetski rekordnu hiperinflaciju. U to vreme je Sorosova kancelarija u Beogradu bila jedna od retkih adresa, gde su projekti civilnog društva mogli da računaju da će ih neko makar saslušati, a za nezavisne novinare i njihove projekte prva “instanca” bio je razgovor sa Gordanom Janković, Lanom Đukić, Slobodanom Nakaradom, kasnije i Sašom Vučinićem.
(Soros fond, Jugoslavija osnovan je 17. juna 1991. godine, da bi mu, zbog davanja podrške razvoju demokratskog društva, u februaru 1996. Vrhovni sud Srbije zabranio rad. Ponovo je registrovan iste godine pod nazivom Fond za otvoreno društvo, Jugoslavija, a 2012. menja ime u Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.)
U to vreme bio sam direktor NP „Vreme“, koje je tesno sarađivalo sa ovim fondom, ne samo zbog našeg osnovnog izdanja, nego i zbog mnogobrojnih projekata kojima smo pružali tehničku, kadrovsku i logističku podršku (nekoliko lokalnih i omladinskih listova, nabavka roto-papira za lokalne medije, novinarska škola…).
Meni je zbog svega toga bilo sasvim prirodno što sam 26. marta 1994. godine, kad je osnovano Nezavisno udruženje novinara Srbije, sedeo pored Gordane Janković, da bih kasnije saznao kako mi je na tome zavideo dobar deo prisutnih u sali na prvom spratu Doma omladine.
Pošto se vremenom broj „osnivača NUNS-a“ povećavao geometrijskom progresijom (pa bi bila mala i neka mnogo veća sala), Gocu sam povremeno pominjao kao svog „svedoka za prvoborački staž“. A ta je legitimacija vredela čak i u godinama kad je ona službovala van Beograda.
* * *
Goca je, hvala na pitanju, dobro, najgore je pregurala i sa optimizmom čekamo vesti o njenom oporavku. Nisam siguran da to isto možemo u ovom trenutku da kažemo i za NUNS!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar