1
Javno izjašnjavanje o Nacrtu zakona o policiji, koji će se ubuduće zvati Zakon o unutrašnjim poslovima završeno je danas. Rasprave o sistemskom i vrlo obimnom propisu koji će uređivati čitav rad policije obavljene su u roku od pet dana u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Usvajanje zakona se očekuje do kraja godine, do kada bi procedura pre izglasavanja u parlamentu trebalo da bude završena. Jedinstvena zamerka svih organizacija civilnog društva na današnjoj raspravi je bila suviše kratak rok za raspravu o ovakvom nacrtu zakona.
Tek nakon gotovo dvosatnog čitanja skraćene verzije Nacrta zakona o policiji, zatim pauze za kafu, počela je rasprava o tekstu, ono zbog čega je sam skup i bio organizovan. Jedna od primedbi je sama definicija policije. Važeći zakon definiše je kao „način obavljanja poslova“, a novi Nacrt kao „organizovanu snagu prinude“ koja poseduje taj mehanizam.
„Ovaj deo definicije koji kaže da je policija organizovana snaga prinude ne znači niti može da znači da policija svaki svoj posao obavlja isključivo putem prinude. Ovaj deo definicije ima za cilj da kaže da policija poseduje mehanizam prinude pomoću koga može da izvrši svaki policijski zadatak ukoliko je to potrebno“, rekla je Milica Bondžić, zamenik sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova.
Programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra da će ovakvom odredbom policija biti oruđe u rukama onog ko kontroliše ministarstvo i policiju.
„Ja mislim da je ovo više slanje jedne poruke da je policija ta koja je oružana organizovana sila, a ne da je u službi građana, da treba ona da se stara o primeni prava građana i da zaštiti njih i njihova prava“, rekao je Petrović.
Ozakonjavanje softvera za prepoznavanje lica
Zaštita podataka o ličnosti je pod znakom pitanja, ali i sloboda i prava građana, smatraju stručnjaci. Kažu – ovaj Nacrt ozakonjava masovni video nadzor tako da već postojeći softver može i po slovu zakona da koristi program za automatsku detekciju i biometrijsko prepoznavanje lica.
„To automatski vodi ka problemima koji su vezani za izvore informacija, presvega vezano za rad samih novinara što može dovesti do nekog neovlašćenog ili neke druge vrste ulazaka u same podatke koji bi zaista mogli da kompromituju novinarske izvore, a to automatski, logično, utiče i na autocenzuru kod samih novinara“, ocenjuje stručnjak za medijsko pravo Rade Đurić.
„Nemamo dovoljno informacija i saznanja kako bi ona uticala, nemamo nikakvu procenu uticaja, ne znamo šta će ova vrsta tehnologije doneti našem društvu. Samim tim smatramo da je preuranjeno, to jest pozvaćemo ministarstvo da povuče sve ove odredbe“, naglašava Andrej Petrovski iz SHARE fondacije.
Novine u ovom nacrtu su i da je zabranjeno objavljivanje identiteta službenih lica koja primenjuju službena ovlašćenja. Zapošljavanje bez konkursa ili dodatno vrednovanje pri zapošljavanju članova porodice već zaposlenog, ubijenog ili povređenog radnika MUP-a.
Svi naši sagovornici prisetili su se da je rasprava o aktuelnom Zakonu o policiji trajala godinu dana, a da je ova završena u samo pet dana, sa vrlo kratkim rokom da se za nju u potpunosti pripreme.
Bonus video – Anketa ispred kovid ambulanti u Beogradu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
