Niko ne može ni da pretpostavi šta je mali Konstantin (5) sve preživeo, dok ne podigne majicu

U prvi mah sve je delovalo u redu, ali već petog dana po rođenju krenule su komplikacije.„Konstantin je rođen iz uredne trudnoće, u 38. nedelji, sa ocenom 9 kroz 10.Međutim, već nakon pet dana boravka u pančevačkoj bolnici imao je izuzetno visok bilirubin, pa su nas poslali u Beograd na dalja ispitivanja. Hospitalizovan je u Institutu za majku i dete ‚Dr Vukan Čupić‘, a snimak magnetne rezonance pokazao je da nema žučnu kesu i da su mu žučni putevi zakržljali, odnosno da su nedovoljno razvijeni“, priča Jelena, hrabra mama deteta sa transplantiranim organom.Konstantin je hitno operisan.„Nakon obavljene operacije otklonjeni su žučni putevi, a umesto njih mu je povezano crevo koje je vršilo funkciju žučnih puteva, izlučivanja žuči. Ta operacija međutim nije uspela, jer je njemu vremenom potpuno stradala jetra“, nastavlja Jelena.

Sa nepunih godinu dana Konstantinu je jetra bila u cirozi.„Godinu dana ležali smo u Institutu za majku i dete, iz razloga što nije mogao da živi bez venske terapije. Neprestano je bio pod nekim infekcijama, CRP mu je bio izuzetno visok čak 330, i tada sam mislila da ćemo ga izgubiti“, seća se ova požrtvovana majka.Konstantin je uspeo sve da preživi i da stigne do Italije.

„Za njegov prvi rođendan odlazimo u Italiju, gde je trebalo da bude urađena transplantacija. Naš sin je tamo stabilizovan, uradili su mu brojna ispitivanja kojima je utvrđeno da jetra nije pumpala dovoljno krvi i da je deo krvi otišao u grlo. Pre transplantacije pio je čak 11 lekova. Lekari su odlagali transplantaciju do momenta kada njegovo fizičko stanje bude bolje, kako bi sve lakše podneo, s obzirom da je sa godinu dana imao samo sedam kilograma. Uz pomoć lekara u Italiji, u danu kada je ušao u salu, prvog novembra 2018., imao je godinu i po dana i čak 13 kila. Samo 26 dana od transplantacije, otpušteni smo iz bolnice i nakon tri meseca Konstantin se vraća kući kao zdravo dete. Niko danas ne može ni da pretpostavi šta je sve preživeo, dok ne podigne majicu. Moram da naglasim koliko sam ponosna na njega, i na sve što smo zajedno prošli“, seća se mama Jelena, kako su izgledali najteži, ali i najsrećniji momenti.

Posle transplantacije, Konstantin nije imao nikakvih komplikacija, a na kontrole i dalje odlazi u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršovoj na svakih nekoliko meseci.„Kada smo saznali da mu je neophodna transplantacija, suprug i ja smo znali da moramo da budemo jaki, uprkos bolu koji nas je razdirao. Nismo smeli da dozvolimo da posustanemo i da dovedemo u pitanje život deteta. Samo je njegov život bio važan. Suprug je išao sa nama u Italiju, ali ja sam ležala sa Konstantinom dve godine u bolnici i tokom 24 sata bila sam sa njim, nijednog momenta ga nisam ispuštala iz vida. Tek sad se po malo odvajamo, a i nedavno je krenuo u vrtić, pa se polako navikavamo. Mislim da tek sad osećam posledice tog stresa, napora i emotivnog naboja, koji je svo to vreme bio prisutan“, priča Jelena, koja se u međuvremenu porodila i Konstantin je dobio seku Kalinu.

Prvog novembra Dimitrijevići slave četiri godine od dana kada je njihovom sinu transplantirana jetra.„U Italiju smo otišli uz podršku Ministarstva zdravlja, a sve troškove platio je Republički fond za zdravstveno osiguranje. Transplantacije jetre se u Srbiji ne rade kod dece, već u Italiji, u Begamu, gde je uspešnost čak 97 odsto. Tamo je transplantirano oko 100 dece iz Srbije i sve intervencije bile su uspešne. Konstantin nije imao nikakvih komplikacija nakon operacije, a bila je u pitanju kadaverična transplantacija, odnosno primio je organ od mrtvog donora. Da se to nije desilo, on sada ne bi bio sa nama, već bi se ugasio njegov život, ali i život cele naše porodice“, sa uzdahom zaključuje Jelena.

Podsetimo, nakon vidljivih pomaka u poslednjih desetak godina, epidemija kovida je gotovo zaustavila program transplantacije u našoj zemlji, a sudbina ovog programa je sada i u rukama poslanika Skupštine Srbije. Naime, Ustavni sud doneo je prošle godine presudu da zakoni o presađivanju organa nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Ustavni sud je članove 23. i 28. Zakona o transplantaciji, koji je donet 2018. godine, proglasio delimično neustavnim i za pojedine stavove Zakona tražene su izmene.Pored napora lekara, građani Srbije većinom ne pristaju da doniraju organe preminulog člana porodice i time produže život pacijentu kojem je organ neophodan. Koliko je situacija alarmantna govori i podatak da je u Srbiji za poslednjih godinu dana urađena samo jedna kadaverična i 13 živosrodnih transplantacija bubrega. Ova poražavajuća statistika stavila je Srbiju na dno evropske lestvice.

Ovogodišnji Evropski dan donora, 8. oktobar, Srbija dočekuje sa dramatičnim padom broja transplantacija organa, koje mogu da spasu ljudske živote. Na novi bubreg čeka više od 800 pacijenata, jetri se nada preko 60 ljudi, srce čeka oko 50 osoba, a pluća više od 70 pacijenata. Tu su i oni koji čekaju rožnjaču i kostnu srž. U našoj zemlji oko 2.000 ljudi čeka transplantaciju, a ukoliko se nešto ne promeni, mnogi od njih, na žalost neće dočekati organ koji im može spasiti život.Dan donora posvećen je sećanju i nemerljivoj zahvalnosti donorima i njihovim porodicama, koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najmilijih ugasili, smogli snage i dali saglasnost za transplantaciju. Upravo na taj dan, Udruženje transplantiranih pacijenata "Zajedno za novi život" pokreće nacionalnu kampanju „Još si mi trag“, jer je vreme da se stvari promene na bolje.