"Nijedan politički akter nije uspeo da za 24 sata prikupi skoro 400.000 potpisa kao studenti"

Govoreći o studentskoj akciji u kojoj su za jedan dan širom Srbije prikupili 393.045 potpisa podrške, Balunović kaže da je to prvi opipljivi rezultat koji imamo, prenosi N1.

“Ako govorim u terminima izbora i podrške koju studentski pokret uživa u našem društvu, mislim da je jedini akter ili jedan od retkih aktera, ne samo u našoj zemlji nego i šire, koji je u stanju da tako nešto uradi. Ne zaboravite da je taj poziv za prikupljanje potpisa stigao relativno skoro. Da nije najavljivan mesecima unapred, da je u najboljem slučaju najavljivan nekoliko nedelja unapred, a verovatnije i par dana unapred i da je rezultat toga 393.000 prikupljenih potpisa onih građana koji su znali da to sada ništa konkretno ne znači u smislu da se ne glasa stvarno za studentsku listu i studentski pokret, ali da su svejedno izašli i podržali”, navodi on.

Mišljenja je da je to veliki rezultat, te da je studentski pokret, pokret u pravom smislu te reči.

“Ono što društveni pokret razlikuje od protestnih pokreta jeste da oni imaju aktivnosti koje nisu vezane samo za protestne događaje, da se nešto događa između i da je taj repertoar akcija koje primenjuju raznolik. Mi često govorimo o velikim, impozantnim skupovima od 15. marta pa nadalje, ali ono što studentski pokret čini pokretom je zapravo raznolikost njihovih akcija. I onog momenta kada su svoj zahtev formulisali tako da su tražili prevremene izbore, oni su onda delimično i prilagođavali tu svoju taktiku, čime su po milioniti put pokazali jedan zavidan nivo političke zrelosti, mnogo veći od svih drugih političkih i društvenih aktera sa kojima smo bili upoznati u proteklim decenijama”, kaže sagovornik N1.

Balunović kaže da je na Vučića i njegov režim uz sadašnji politički pritisak, potrebno napraviti i ekonomski.

“Uspeo je da napravi jedan konglomerat ekonomskih interesa oko sebe, ljudi koji zavise od vlasti i ljudi kojima je on omogućio da postanu neka vrsta oligarhije koja vlada ovim društvom. Svako od tih ljudi ima neke svoje pipke i neke svoje grane kojima onda vrši uticaje na ostatak ljudi - kapilarno od samih izbora preko uticaja koje se dešavaju i između dva izborna ciklusa.

Tako da je meni pre svega fokus na to kako raščivijati, dekonstruisati i kako napasti tu oligarhijsku, ekonomsku elitu. Ja sam još pre nekoliko meseci predlagao tu jednu vrstu mapiranja ili nabrajanja svih privrednih i ekonomskih aktera koji su u sprezi sa ovom vlašću. Pitao sam se ili razmišljao o tome koja bi to bila strategija koju bismo mogli da primenimo, jer se radi o izrazito moćnim ljudima, o izrazito moćnoj mreži. I jedino što mi pada na pamet, jesu neke bojkot kampanje”, kaže politikolog.

"Ćacilend iscrpeo potencijal, nikome više nije služilo"

Istog dana kada su studenti prikupljali potpise podrške, sa druge strane promenjena je namena šatorskog naselja ispred Skupštine Srbije, poznatijeg kao Ćacilend, koji je postao novogodišnji bazar. Komentarišući taj događaj, Balunović ističe da su vesti koje stižu odatle za njega manje važne.

“Mi godinama i više od decenije pričamo o jednom te istom fenomenu koji ima neke različite pojavne oblike. Sad se pojavio kao to šatorsko naselje ispred Skupštine. Ranije se pojavljivao u različitim drugim formama. Međutim, sve te forme su podjednako, ja bih rekao, pre svega, nasilne, onda su sirove i politički komuniciraju na jedan način koji je prijemčiv jednom delu stanovništva. Ono što ja mislim da treba da raduje jeste da je taj broj stanovnika sa kojima komunicira ta vrsta poruke sve manji. Koliko je manji, verovatno ćemo videti na nekim narednim izborima. Ovako za oko, jeste bilo ružno svih ovih meseci, gledati šta se tamo dešava”, navodi on.

Govoreći o tome šta je vlast motivisalo da skloni šatore iz Ćacilenda, Balunović kaže da je mišljenja da se iscrpeo potencijal toga, da više nikome nije služilo, pa ni njima, te da se okreću nekim novim taktikama.

“Ne verujem da je pritisak došao spolja, ili čak iznutra. Oni rade stvari onako kako misle da treba taktički. Imaju timove koje osmišljavaju šta se radi, kad se radi, kako se radi, koliko dugo se radi”, kaže politikolog.