Forum srednjih stručnih škola u svom saopštenju reagovao je na izmenu i dopunu Zakona o osonovama sistema obrazovanja zbog manjka kadra. Taj zakon predviđa da se u radni odnos može primiti lice koje ima završene studije prvog stepena iz naučne oblasti, iako studije drugog stepena koje je to lice završilo, nisu iz stručne, odnosno naučne oblasti.
„Ovo je predlog Ministarstva prosvete koji, kao što vidite, predviđa da nastavnik može da završi bilo koje studije prvog stepena i da predaje, a da završene studije drugog stepena, odnosno master studije, nisu ni bitne i mogu da budu potpuno iz druge oblasti (šumarstvo, tehnologija, bogoslovija, poljoprivredni, ekonomski…)“, navodi se u saopštenju Formu srednjih stručnih škola.
Iz FSSŠ se ne slažu sa ovim predlogom Ministarstva prosvete „jer na primer kako bi bilo da neko predaje fiziku, a završio je master studije iz šumarstva i na
osnovu toga prima uvećanu zaradu.“
Ne znaju kome je ovaj „suludi predlog“ pao na pamet.
„Postavlja se pitanje da li taj čovek zna nešto o obrazovanju, dali je ikada radio u školi i kročio u učionicu. Ako ovaj predlog bude prihvaćen trpeće isključivo kvalitet nastave. Da li neko želi da uruši i uništi obrazovni sistem u Srbiji“.
U saopštenju se navodi i da nedostatak kadra ne sme da bude izgovor za donošenje ovakvog zakona.
„Nama trebaju kvalitetni kadrovi koji umeju da prenesu znanje učenicima, a ne polukvalifikovani nastavnici od kojih đaci neće dobiti adekvatno znanje. Nedostatak kadra ne može i ne sme da bude izgovor za donošenje ovako nakaradnog zakona. Rešenje ovog problema bi moglo da bude promena pravilnika o sistematizaciji radnih mesta. Ako informatiku predaju ljudi sa četiri semestra računarskih predmeta, zašto to isto ne bi moglo da se uradi za matematiku i neki drugi predmet u osnovnim i srednjim školama, ali ne i u gimnazijama“, piše u saopštenju.
Podvlače da je kvalitetan i obrazovan stručni kadar – ključ.
„Na primer fiziku ili hemiju može da predaje u osnovnim i srednjim stručnim školama, ali ne i u gimnazijama. Ako hoćemo kvalitetno obrazovanje, onda moramo da imamo i kvalitetan i obrazovan kadar sa završenim master studijama na osnovu koji će biti uvećana zarada. To ne znači da ljudi upisuju bilo koje aster studije na lakšim ili privatnim fakultetima, već da te master studije budu nastavak osnovnih studija koje će im dodatno
uvečati znanje iz primarne oblasti studija. Vlada treba da razmisli o povećanju plata prosvetnim radnicima makar na nivou prosečne zarade, a ne da plate nastavnika budu ispod toga“, zaključuje se u saopštenju.
BONUS VIDEO: Prvi dan nove školske godine