„Ne znam više koji je dan“: Život u Ivanjici bez vode na 30+

Podeli:
Foto: Đorđe Ćurčić

"Užasno je ovo, ne znamo više ni koji je dan, sve se pretvorilo u jednu agoniju bez kraja", priča za Nova.rs Đorđe Ćurčić iz Ivanjice koji, kao i hiljade stanovnika ovog grada, od 23. juna živi bez vode.

I možda bi Ivanjičani, poznati po svojoj planinskoj izdržljivosti i snalažljivosti, elementarnu katastrofu lakše podneli da uz nju ne ide i sezona branja malina na temperaturama većim od 30 stepeni – i epidemija koronavirusa za koji je osnovna preventiva higijena.

Pročitaj i:

„Trudimo se da peremo ruke koliko možemo, ali jednostavno ne ostane dovoljno vode da se to radi kao pre. Sa tom količinom koju uzmemo sa cisterni jedva se i okupamo svakog dana, a supruga i ja u proseku uzimamo oko 60, 70 litara dnevno. Olakšavajuća nam je okolnost što nam je cisterna blizu kuće, pa možemo da odemo i tri, četiri puta po vodu. Oni koji žive dalje i nemaju auto, u velikom su problemu“, priča Đorđe za naš portal.

Mada su ove cisterne postavljene po celom gradu, prema njegovom mišljenju, ne dopunjavaju se dovoljno često, pa onda ljudi nekad čekaju na vodu i po sat, dva na visokim temperaturama, jer kad stigne nova zaliha, brzo se potroši.

Foto: Đorđe Ćurčić

„Tek kad je izgubiš, shvatiš koliko ti je voda neophodna za funkcionisanje. Nama ovde ništa više nije normalno. Ne idem ni do grada, imam osećaj da je sve prljavo i zarazno. Živimo kao u srednjem veku, otkuvavamo veš na šporetu, polivamo se iz lončeta. Bio nam je u početku problem za pranje ruku jer supruga i ja radimo suprotne smene, pa nemaš nikog ko bi mogao da te polije iz balona. Ali smo brzo napravili improvizovanu slavinu. Mnogo toga smo naučili za ovih osam dana, a ja pre svega da mi ne treba ceo bojler da bih se okupao“, objašnjava Ćurčić kroz kiseli smeh.

Improvizovana „slavina“ za pranje ruku; Foto: Đorđe Ćurčić

Najteže je, ipak, najstarijima. Među njima je i Milijana Luković (85) kojoj su, dok joj nije pristigla ćerka iz Beograda, komšije pomagale oko nošenja balona.

„Mnogi psuju kad plaćaju račune za vodu, a sad kad je nemamo, vidimo koliko vredi“, kaže nam ova baka, poznata u svom komšiluku kao vredna, uvek doterana, sa savršeno sređenim dvorištem. Kaže, nije naučila da štedi vodu, pa joj teško pada čak i pranje ruku iz flaša. Umorna, skromna, ali i optimistična, junački podnosi ove teške dane. Epidemije se ne plaši, ali se čuva i nosi masku kad ide kod doktora zbog redovnih kontrola.

Tipičan prizor ispred ivanjičkih kuća; Foto: Đorđe Ćurčić

Manje je optimističan Radoš B. (34) koji je rodom iz Ivanjice, inače živi u Beogradu, ali su on i supruga pre dva meseca decu od tri i četiri godine iz prestonice doveli kod bake u Ivanjicu.

„Sad smo i mi došli da malo odmorimo psihički od haosa u kojem živimo već nekoliko meseci u Beogradu, međutim, zatekla nas je potpuna katastrofa, grad bez vode, putevi oštećeni. Svakodnevno funkcionisanje maksimalno je otežano, gotovo nemoguće. Nakon sedmog dana, rešili smo da kupimo hidrofor i da pokušamo da život dovedemo u normalu. Brine me neadekvatna informisanost građana u Ivanjici, nemamo pravovremene informacije već se sve svodi na prepričavanje. Takođe, zabrinut sam i zbog širenje zaraze, koje će neminovno biti nakon nepostojanja adekvatne higijene celokupnog grada svih ovih dana“, poručuje on.

Pročitaj još:

I dok su u ovom gradu tuševe zamenili lončići, a umesto u šetnju ide se do cisterni, u kafićima se na čaše uveliko zaboravilo. Sve se pije direktno iz flašice, ali poznatim meraklijama ni to ne pada toliko teško, ili bar ne dovoljno teško da bi od sedenja po kafanama odustali. Ipak, neki ugostitelji su odlučili da iz osećaja lične odgovornosti svoje lokale zatvore. Jedan od njih je i Miloš Bojanović, vlasnik jednog od najposećenijih restorana u gradu „Naša priča“.

„Taman su posle vanrednog stanja i policijskog časa stvari počele da se vraćaju u normalu, a onda nas je ovo preseklo. Odmah smo zatvorili, jer nije bilo elementarnih uslova za rad, posebno jer smo restoran i higijena mora uvek da bude na najvišem nivou. Najveći je problem bio održavati čistoću toaleta i kad smo shvatili da je nemoguće održati neophodan standard, nije bilo dileme da li da zatvaramo“, iskren je Bojanović.

Prema pisanju lokalnog portala Infoliga, kvar na cevovodu trebalo bi da bude uskoro otklonjen, pa se očekuje da voda poteče iz slavina u četvrtak. Strahuje se jedino da u daljem toku Moravice ne bude havarija na mreži što bi produžilo agoniju jer se veći deo cevi nalazi u slivu reke i nemoguće mu je pristupiti dok vodostaj ne opadne.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar