Najveća akcija "Zavrni rukave": Okupilo se 11.700 učesnika na 399 lokacija u 158 gradova, prikupljeno je 20.300 džakova otpada

Na najvećoj prethodnoj akciji bilo je 5.500 učesnika na 160 lokacija i 10.700 sakupljenih džakova smeća. Učinak je više nego udvostručen, a nadanja svih aktera su da je bar toliko proširena i svest, kako građana, tako i organa vlasti, saopštili su organizatori.

Cilj akcije je da se društvo zajedničkim snagama izbori sa divljim deponijama i ostalim vidovima narušavanja životne sredine i javnog zdravlja.

Zavrni rukave na Metinom Brdu

Među gotovo 400 lokacija bilo je i kragujevačko Metino Brdo gde je 31 učesnik ove međugeneracijske akcije prikupio 31 džak raznoraznog smeća. Uz to, sa zelene površine uklonjeni su madrac i velika plinska boca.

Očišćena je padina Metinog Brda od početka "Staze Josifa Pančića" do ambulante u Čegarskoj, cela staza, kao i plato i okolna zelena površina kod spomenika Radoju Raki Ljutovcu. Ispražnjene su sve žardinjere koje koriste kao kante za smeće i u njih postavljane kese za smeće.

Kao i ranijih godina, koordinator je bilo udruženje PRVI PRVI NA SKALI (PPNS). Akciju su podržali Ekostar pak - doniranjem džakova i rukavica, kao i TP Morava - obezbeđivanjem osveženja za sve učesnike.

JKP Šumadija je pružilo podršku preuzimanjem smeća prikupljenog na dve lokacije na Metinom Brdu.

Višegodišnjim akcijama u koordinaciji PPNS, sa Metinog Brda je uklonjeno preko osam tona raznog otpada, suzbijeno je nekoliko divljih deponija, a od prošle godine je aktiviran i video nadzor kao sredstvo za rešavanje ovog problema na tromeđi mesnih zajednica NH Filip Kljajić, Pivara i Beloševac.

Inače, u Kragujevcu je akcija sprovedena na osam lokacija, okupilo se 187 učesnika koji su prikupili 210 džakova smeća.

Šumarice

Na ovoj lokaciji bilo je 60 učesnika, koji su prikupili 90 džakova đubreta, plus kabastog otpada. Posebna zahvalnost upućena je Goranu Simoviću, nastavniku biologije koji je došao sa decom iz OŠ "Treći kragujevački bataljon", Spomen-parku "Kragujevacki oktobar" za podršku, rukavice, džakove i vodu i JKP Šumadija koji su došli i odneli svo ovo đubre.

Vašarište

"Čistili smo opet i Prvu tehničku, deponiju, ovaj put smo uklonili i što oni nisu, sva zelene površine Vašarišta i okoline OŠ "Jovan Popović", ulice Josifa Pančica, Kazimira Veljkovuća i Omladinskih brigada. Bila je ovo najveća akcija ikada kod nas", kaže jedan od koordinatora.

Bubanj

Na ovoj lokaciji došlo je oko 40 dobrovoljaca, a skupljeno je oko 20 džakova smeća. Verovatno bi bilo i više, ali nigde nije bila pokošena trava, te je pristup površinama bio loš.

Vredno se čistilo i u okolnim opštinama.

Rekovac

"Očišćeni su reka i okolina manastira u Kaleniću. Bilo je 11 učesnika, prikupljen je 31 džak smeća, kao i sajla iz reke. Bravo za sve učesnike! Nadam se da će nas biti što više u narednim akcijama", poručila je Marija Vlašković.

Pokretač akcije je Eko straža 2020. godine, za šta je stekla priznanje "Zeleni list" u akciji Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine "Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine". To priznanje je ono što povezuje Eko stražu i PPNS, ali i još neke učesnike.

"Ova akcija je važna zato što pokazuje da postoji Srbija koja ne čeka, ne kuka i ne traži izgovore – već radi. U zemlji u kojoj se građanske inicijative često dočekuju s podozrenjem, ova mreža ljudi iz akcije u akciju dokazuje da istinska promena dolazi odozdo. U prvoj akcija bilo je nekoliko stotina ljudi na šest lokacija, a u ovoj, trinaestoj preko 11.000 ljudi na oko 400 mesta. Kako smo uspeli? Decentralizovana organizacija; volonteri koji ne traže ni dinar; mreža lokalnih koordinatora; transparentnost, meritokratija i zajednički cilj. Bez ikakve institucionalne podrške, bez medijske pompe, bez budžeta – samo snaga zajednice, volje i organizacije. Građani su pokazali da Srbija može da bude drugačija zemlja kada se ljudi povežu oko istog cilja. Prepreka je bilo. Određena javno komunalna preduzeća odbila su da pokupe otpad koji su građani prikupili – tačnije, tražili su da se to plati. Ipak, akcija je uspela. Sistem nije pomogao. Građani su uspeli uprkos sistemu", rekao je Bojan Simišić, zastupnik Eko straže.

Podsećamo, "Zavrni rukave" je kampanja koja se održava nekoliko puta godišnje. Cilj je da se što više organizacija, grupa građana i individualaca okupi da za jedan dan, na više mesta po celoj Srbiji, čiste u isto vreme.

Uzori su Lets do it Estonia 2008 - kada je cela Estonija za jedan dan očistila celu zemlju, i Let’s Clean Slovenia 2012 - kada je 250.000 Slovenaca (odnosno 13% populacije) izašlo i očistilo Sloveniju od divljih deponija.

"Zavrni rukave" ne teži čišćenju cele Srbije od smeća jer to nije moguće, već podizanju svesti o velikom problemu nesanitarnih opštinskih i gradskih deponija, o problemu bacanja smeća u prirodi, kao i mobilizaciji građana u cilju kreiranja kritične mase željne institucionalnih promena.