1
Muka nam je, ježimo se, besni smo i tražimo krivca za štalu, koju nazivamo bolničkom čekaonicom. Ovo je tek blagi opis prostorije u kojoj pacijenti Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), svakoga dana čekaju da prozovu njihovo ime, pa da posle višesatnog sedenja na neudobnim plastičnim stolicama, u buđi i štroki, uđu kod lekara u ambulantu, pre nego što im pozli. Jezive slike jedne od čekaonica ove klinike nad kojima se građani i pacijenti zgražavaju, preplavile su društvene mreže, pa iako deluju kao montaža, nažalost - realne su.
Pročitajte još:
Ovih dana, po ko zna koji put, sramota srpskog zdravstva oličena u hodniku-čekaonici ove bolnce, ponovo je uzdrmala javnost.
Dok vlaga jede zidove, sa kojih se malter ljušti u slojevima, na plastičnim stolicama, besomučno sede oboleli, udišući neprijatne mirise iz toaleta, čekaju satima da lekar prozove njihovo ime i da se konačno sklone sa mesta koje može prouzrokovati u najmanju ruku brojne alergije.
Sa cevima koje im se protežu nad glavama, duž čitavog hodnika, pacijenti stiču utisak da sede u kanalizaciji ili u podrumskim prostorijama neke gigantske fabrike.
Nema ni traga od prirodnog svetla, sunca, cveća, sobnih biljaka, da oplemene prostor, da zamirišu, nema slika na zidovima da ukrase prostoriju, samo paučina, vlaga i buđ. Ovde nema ničega što bi boravak u bolničkoj čekaonici učinilo koliko toliko prijatnim.
“Zaboli me glava svaki put kad ovde dođem. Godinama dolazim kod doktorke na kontrolu i svaki put čekam u ovom hororu. Treba da upristoje ovu prostoriju, kad su već mogli novu zgradu tako da ulickaju. Nama koji smo već bolesni i svaki put na kontroli odvajamo pola svog dana kako bismo čekali da nas prozovu, treba da olakšaju i malo ulepšaju ovo vreme koje ovde provodimo. Jednom sam otišla kod neke doktorke u privatnu kliniku, koja je ovde, u blizini. Na ulazu cveće, sve čisto, novo, miriše, a u čekaonici se čuje tiha muzika i sve sestre i lekari vas pozdravljaju sa osmehom”, priča za Nova.rs Jovanka M. (55), iz Beograda, koja boluje od dijabetesa.
Pacijenti udišu neprijatne mirise, paze na malter da im se ne obruši na glavu, šetaju i pažljivo gaze po platnenim krpama koje valjda služe umesto tepiha ili pločica, dok se sve vreme bore sa sopstvenom teškom bolešću i sede u prostoriji u kojoj vam “nije do života”. Nisu u problemu samo oni. Oboleli su tu povremeno, a ne svaki dan. Lekari, medicinske sestre i ostalo osoblje, međutim, svakodnevno prolaze kroz ovu katakombu.
“Ta čekaonica je kriminalna. U pitanju je prostorija koja nikada nije ni bila predviđena za korišćenje, ali smo primorani tu da primamo pacijente za jednu od tri ambulante, dok god se renovira Klinički centar, pa su nam druge prostorije zauzete. Plače mi se svaki dan kad dođem na posao i prođem tim hodnikom gde sede bolesni ljudi i čekaju. Prijem na klinici su uspeli da nam srede, ali za deo gde je sada čekaonica nije bilo para. Kroz taj užasni prostor prolaze i pacijenti i zdravstveni radnici kako bi stigli do lifta, a neki ostaju u tom delu da čekaju na pregled u ambulanti”, priča za Nova.rs doktorka, koja već dugo radi na ovoj klinici, a zamolila je da ostane anonimna.
Spali smo sa 10 ambulanti na tri, ističe ona.
“Sve zbog renoviranja Kliničkog centra koje nikako da se završi. U delu koji izgleda kao horor film otvorili smo privremenu ambulantu, a u većem delu naše klinike useljeni su kardiolozi, dok se njihova odeljenja sređuju. Taj deo je hodnik – čekaonica za samo jednu od ambulanti, ali mi fizički nemamo gde drugo da radimo. Mislim da nikada neće renovirati taj deo klinike jer ćemo se verovatno i mi u nekom trenutku seliti. Zgrada klinike je inače pod zaštitom države, izgradila ju je kraljica Marija i šta god da želite ovde da uradite, morate dobiti gomilu odobrenja, a to je papirologija kojom niko neće da se bavi”, kaže doktorka.
Naime, posle pisanja Nova.rs, još u julu prošle godine, kada smo prvi put objavili slike ruiniranog dela bolnice, oglasio se direktor klinike, prof. dr Nebojša Lalić, i još tada najavio sređivanje ovih prostorija.
„Stanje suterena u zgradi Klinike za endokrinologiju je već više godina nezadovoljavajuće. Za njegovu sanaciju je napravljen projekat pre više od godinu dana i doći će, u sklopu celokupnog renoviranja UKCS, uskoro na red, s obzirom na značajna finansijska sredstva koja su za to potrebna. Takođe, u istoj zgradi se sada nalaze Klinika za endokrinologiju sa svojom polikliničkom službom i Klinika za kardiovaskularne bolesti iz zgrade Poliklinike koja se renovira, tako da su se morali aktivirati i prostori koji prethodno nisu korišćeni za prijem i obradu pacijenata za obe klinike, uz istovremeni napor da se ovi prostori, adaptiraju što je moguće brže”, istakao je prof. dr Lalić.
On je takođe naveo da je pandemija kovida-19 nametnula posebne uslove u kojima je prostor oko prijema bio jedino mesto za ulaz, kao i za izlaz iz zgrade Klinike.
“Proširenje dela u kome je prijem i koji prethodi odlasku na odeljenja je konstantan proces i usklađen je sa otvaranjem novih kapaciteta u novim zgradama UKCS. U Klinici za endokrinologiju se pregleda između 150-250 ambulantnih endokrinoloških pacijenata dnevno, uz istovremeno oko 100 kardioloških pacijenata, i obave se složene dijagnostičke i terapijske procedure za koje je Klinika jedino mesto u Srbiji. Istovremeno je hospitalizovano između 80-90 endokrinoloških pacijenata dnevno. Naravno, da se sve ovo ne radi u prostorima obavijenim paučinom i sa vratima koja ispadaju iz šarki. Ostali delovi Klinike nisu luksuzni hotel, ali omogućavaju minimum uslova za rad u ovoj situaciji. Dakle, pored svih stručnih poslova, činimo velike napore u saradnji sa Upravom, da se potrebni od skora angažovani prostori, privedu svojoj nameni. Na kraju, samo dobra namera, bez skrivanja, ali i bez omalovažavanja, može nas dovesti do poboljšanja situacije i daljeg razvoja“, rekao je direktor Lalić.
BONUS VIDEO: Horor kuća na Kalvariji nekada je bila bolnica za tuberkulozu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
