2
Učenica šestog razreda novobeogradske Osnovne škole "Branko Radičević" Vanja I. dve nedelje nije imala časove matematike zato što je, kako kaže za Nova.rs, nastavnik bio bolestan. Iako nije preterani obožavalac ove oblasti, ipak joj je žao što su ona i njeni drugari izgubili toliko časova, a posebno što kasne sa planiranim gradivom. Đaci se plaše da će kad-tad morati da nadoknade izgubljeno. Njena majka ističe da je zgrožena što deca toliko dugo nisu imala jedan od osnovnih predmeta u školi. Posle dve nedelje, nastavnik se vratio u školu. Bilo kako bilo, rešenje za ovaj problem nije ni na vidiku, zato što nastavnika matematike u Srbiji nema ni za lek.
To za Nova.rs potvrđuje i direktorka Osnovne škole „Branko Radičević“ Suzana Lipić koja kaže da je i sama iznenađena situacijom koja ih je zatekla.
„Nastavnici koji u toku ovih respiratornih infekcija odu na bolovanje, zadrže se najviše pet dana, a kod nastavnika matematika se situacija iskomlikovala i njegovo odsustvo je potrajalo dve nedelje. Odmah smo konatktirali Biro, međutim rekli su da nemaju taj nastavni kadar. Zvali smo i druge škole, pisali raznim prosvetnim grupama po društvenim mrežama sve u svrhu da dođemo do kadra koji nam fali, ali bezuspešno“, kaže za naš portal direktorka škole.
Prema njenim rečima, problem sa nastavnim kadrom postoji čim se neko razboli.
„Nije problem samo matematika nego i za druge predmete. To nije slučaj samo u našoj školi, nego svuda. Mi smo povezani sa grupom direktora, pokušavamo jedni drugima da pomognemo na neki način, šaljemo informacije recimo nedostaje nam taj i taj nastavnik, pa dajemo kontakte, ko ima nekog nastavnika, a koji je slobodan… Tako komuniciramo i na različite načine se dovijamo da pokrijemo kadrove koji nam nedostaju. Ovo se nikada nije dešavalo, ali verujte, u poslednjih četiri meseca, različiti profili nam daju otkaz, čak četvoro njih što nastavnici, što tehničko osoblje, što domar. Jednostavno, postalo je bezstimulativno raditi u prosveti“.
Direktorka priznaje da shvata brigu roditelja što deca gube časove matematike, ali jednostavno rešenja nema zato što nema nastavnika.
„Imali smo situaciju u toku pandemije koronavirusa kada je nastavncia matematike bila na nekom dužem odsustvu, onda smo uspeli barem delimično da pokrijemo, dobili smo saglasnost da ih nabedimo da idu u drugu smenu, da bar pokriju po 30 odsto, pa smo neka odeljenja uspevali da pokrijemo dok se to ne prevaziđe. Možemo da angažujemo apsolvente i svršene studente matematike, ali nema ih, oni su već negde angažovani. Još nešto, vidim da mnogi matematičari daju otkaz zato što nalaze posao u nekim isplativim firmama. Ovde rade 70.000, dok u nekoj firmi 120.000, a to nije isto, pogotovo ako je on nosilac egzistencije u kući“.
Pročitajte još:
2
0
9
Gorući profili su, naglašava, matematika, nemački jezik, informatika, tehnika i tehnologija. Ipak, primetno je nedostajanje kadrova i za druge oblasti.
„Možda bi trebalo da prestruktuiramo visoko obrazovanje u smislu da radimo kao i Zapad, da jedan profil može da predaje tri srodna predmeta. Ne može nastavnik fizike da predaje matematiku, Zakon to ne dozvoljava, pa makar ni da pokrije na tri dana. Jedino ako mu stoji u opisu da može, ali to je retkost.
Za fiziku se otvara novi profil hemofizičar i ta osoba može da predaje i fiziku i hemiju. To su neki prvi nagoveštaji da će takvi kadrovi biti potrebni. Pod hitno moramo da reagujemo kao društvo. Mi ipak treba da formiramo decu koja će sutra da nam obezbede penzije i koji će da nose ovaj sistem“.
Što se tiče propuštenih časova, direktorka tvrdi da će nastavnik matematike nadoknaditi gradivo u skladu sa zakonskom granicom za dozvoljene časove, te da neće biti dopunskih ostajanja.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković kaže za Nova.rs da je ovakva situacija uopšte ne čudi, te apeluje da država mora odmah da reaguje, inače će se ovakva praksa proširiti i na druge predmete.
„Matematika, informatika, fizika, nemački i srpski jezik su ključni predmeti koji su u problemu ne samo kada se nastavnik razboli, nego je problem da se uopšte dođe do nastavnika. Ove godine imali smo dva jasna pokazatelja ove situacije – prvi je bio prijava za Prirodno-matematički fakultet, nastavnički odsek, na kom se od 50 studenata prijavilo šestoro. Drugi se tiče Filološkog fakulteta, a to je da su se za upis prijavljivali mahom učenici koji su imali dvojku i trojku iz srpskog jezika. Na jednoj strani, mladi nisu zainteresovani za rad u školi, a s druge oni koji jesu su loši učenici. To vam sve govori“, ističe Janković.
Mladi više ne žele da rade u prosveti, naglašava Jasna, pre svega zbog niske zarade i nediscipline učenika.
„Morate biti master matermatike da biste radili u školi, ako se zaposli u školi, imaće platu od 74.000, pa će za 20 godina staža doći do 85.000. To je potpuno demotivišuće. Za taj novac nastvanik treba da bude srećan ako ga neko ne tuče, ne vređa, ne psuje, ne izvlači stolicu. Sigurno ima i drugih razloga, ali ova dva su nekako najvažnija“.
Janković smatra da je budućnost obrazovanja pod znakom pitanja, a država može da reaguje ako to želi.
„Kadra na birou nema, svršene studente ne možete dobiti, niko neće da dođe da radi na dve nedelje sa đacima, neko može da bude u velikom problemu i da im prenese znanje i da li će ih deca slušati. Država može da se angažuje da kaže da nije master obavezan, pa da će plate biti povećane u naredne tri godine, ali državu to ne zanima. Verujem da su male sredine odavno još ugroženije nego u gradovima. Čas se gubi, direktor se snalazi, pa se neretko odlučuju i na to da je bolje Bolje da neko sedi za katedrom umesto nastavnika matematike da se deca ne bi tukla, pa makar morali da ponavljaju već urađene zadatke“, ističe naša sagovornica.
Pitali smo Ministarstvo prosvete šta planira da uradi kako deca ne bi gubila časove jer nema dovoljan broj nastavnih kadrova, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.
BONUS VIDEO: Đaci OŠ „Ratko Mitrović“ o zabrani mobilnih telefona u školi
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare