Marko je proslavio novi prvi rođendan s transplantiranim srcem: „Znao sam da taj poziv jednom mora doći“

Ekipa N1 pre šest godina snimila je Marka Mitrića i tada je ispričao kroz kakvu situaciju je prolazio. Tada je nosio srčanu pumpu i čekao novo srce.

Učitelj po zanimanju, Marko je sa 35 godina morao da se penzioniše, jer je njegovo srce radilo sa svega 15 posto kapaciteta. U tom periodu je doživeo kliničku smrt, oporavio se, ali je i dalje čekao srce.

Prošle godine na Klinici za transplantaciju srca u Beogradu ta operacija je i urađena i od tada Marko proslavlja svoj drugi rođendan.

Na pitanje kako se oseća posle godinu dana koliko je prošlo od transplantacije, koliko ne nosi srčanu pumpu, Marko kaže da je – neverovatno.

„Sve ide kako treba, ja sam preporođen čovek, fizički se bolje osećam, savršeno funkcionišem i mislim da će kako vreme prolazi, to biti sve bolje“, naveo je.

Ovo čoveka nada nije napuštala nikada, ni u vreme pandemije koronavirusa.

„Jeste bila korona, i malo pre korone bile su neke loše stvari tokom života s pumpom, mnogo infekcija, ali ja sam se uporno borio i čekao taj poziv. I on je usledio 2023. godine, posle epidemije kovida, 29. jula predveče, kada me je pozvala doktorka s klinike i rekla da se spremim i da imaju srce za mene“, priča Marko za N1.

Kaže da je odmah pozvao sanitetsku službu da ga vozi za Beograd.

„Došli smo u Beograd, tamo me je sačakao tim kardiohirurga, pripremili su me za operaciju, i ona je bila završena u 7 sati ujutru“, rekao je.

Operacija je trajala sedam sati.

„Morao sam da nosim masku godinu dana, da budem u nekoj vrsti izolacije, jedina aktivnost je bila šetnja. Morao sam da izbegavam kontakte s ljudima. To sam sve morao da praktikujem da bi sačuvao mentalnu snagu“, nastavio je svoju priču.

I iako je u invalidskoj penziji, ponovo će se baviti svojim pozivom.

„Ja se nadam da ću malo dodatne neke časove da držim, da ostanem u struci koliko mogu, jer imam tu invalidsku penziju, ne mogu da dobijem ugovor o radu“, kazao je Marko.

Nada ne sme da umre
Opisujući kako je živeo svih tih godina a ond ai dočekao poziv lekara, Marko kaže da je bio svestan da je bilo još kandidata za transplantaciju.

„Ali, eto, desilo se meni. Bilo je teško verovati da se nekom može desiti da on bude taj, jer ima ljudi koji duže čekaju, ili ne dočekaju. Zavisi kako posmatrate te stvari. Ja sam uglavnom verovao i mentalno sam bio jak da dočekam taj poziv. Znao sam da jednom mora doći“, kaže ovaj vedar i nasmejan čovek.

A na svoj novi prvi rođendan častio je prijatelje i komšije tortom, čiju je fotografiju okačio i na društvene mreže.

„Jeste, to je bio neki razlog da se pozovu dragi ljudi, komšije koji su mi priredili doček posle izlaska iz bolnice, što je poseban trenutak u mom životu i ja sam rekao da ću im se odužiti. Pozdravljam sve, najviše porodicu donora i svi drage ljude koji su bili uz mene svih ovih godina. I nadam se da ćemo se družiti još mnogo godina pred nama“, poručio je Marko.

***