Grupa indijskih radnika koji rade u Linglongu u Zrenjaninu obratila se za pomoć jer su bez pasoša, radne dozvole su im istekle, žive u neuslovnim objektima, bez dovoljno hrane, a plate kasne i preti im deportacija. Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma kaže da su angažovani od beogradske Čajna enerdži inženjering grupe a za Indijce kaže da su u "položaju sličnom robovskom".
„Sad smo u trci sa vremenom. Ti radnici svakog momenta čekaju da budu deportovani jer su im vize istekle, a dobili su samo 500 dolara uz napomenu da je to sve što će videti, a da im firma duguje otprilike dve hiljade dolara“, rekla je Rukeci Milivojević za N1.
Dve godine i tri meseca je prošlo otkako su novinari otkrili slučaj vijetnamskih radnika angažovanih na gradilištu buduće gumare Linglong u Zrenjaninu.
Sada svedočimo “reprizi”, a ovog puta u pitanju su indijski radnici, koji se takođe žale da su im povređena radna i ljudska prava.
„Isti slučaj kao i sa vijetnamskim radnicima, dovedeni su u položaj sličan ropskom“, kaže sagovornica N1.
Objašnjava da su joj se radnici javili sa više problema – od toga da im nisu isplaćene plate, da im je dat manji deo novca koji im firma duguje, a oni čekaju svaki trenutak da ih kompanija deportuje i Indiju.
Drugi problem je što su im oduzeti pasoši, koji su sve vreme bili u kompaniji, a dobijali su ih samo kad je trebalo da novac pošalju porodicima i odmah su ih vraćali, kaže Rukeci Milivojević.
„Boravišne dozvole i radne vize su im istekle i oni se u stvari boje zbog toga što nemaju slobodu ni da se kreću, niti mogu da sami urade bilo šta, s obzirom da pasoši nisu kod njih“, govori ona.
Rekla je da su smešteni na jednoj od „manje neadekvatnih“ lokacija, gde su i Vijetnamci svojevremeno bili relocirani, a da tamo „nemaju osnovne uslove, greju se na grejalice, nemaju police da odlože stvari, nemaju frižider“.
Oni kažu da 11 radnika koji rade težak fizički posao 10 sati dnevno, šest dana nedeljno, za 700 dolara – što bi po računici ispalo manje nego što je po zakonu – dobiju jednu kokošku ili dva jajeta da podele tokom dana, govori Rukeci Milivojević.
Radnici kažu i da su sami morali da plaćaju odlazak kod lekara i lekove, što, kako kaže sagovornica N1, takođe nije po zakonu.
Rukeci Milivojević je rekla da u ugovorima koje je firma potpisala sa radnicima „nema ni jedna tačka koja je u skladu sa zakonom“.
Takođe, kaže da je pitala da li radnici dobijaju flaširanu vodu, s obzirom da voda u Zrenjaninu već 20 godina nije za piće, a oni su rekli da piju vodu sve vreme jer nisu imali pojma da je zabranjena za piće.
Rukeci Milivojević dodaje da je u odnosu na slučaj vijetnamskih radnika drugačije to što je radnicima iz Indije rečeno, kada nije bilo dovoljno posla u Zrenjaninu, da će biti prebačeni u Suboticu na izgradnju železničke infrastrukture koju gradi kineska železnica.
Kad su radnici rekli da nisu potpisali ugovor da rade na tom poslu, rekli su im da neće dobiti ništa i da će biti poslati kući bez naknada, tako da su bili prinuđeni da odu u Suboticu da rade na tom poslu, kaže Rukeci Milivojević.
Dodaje i da je radnike angažovala agencija registrovana u Beogradu, China Energy Engineering Group, koja je i vijetnamske radnike dovela u Srbiju.
„Izgleda da su se oni pokazali kao najbolji posrednici u robovskom radu“, kaže Rukeci Milivojević.
***
BONUS VIDEO – Svedočenja Indijaca o Linglongu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar