Srbija se već dve godine nalazi na takozvanoj "voč listi (watch list)" američkog Stejt deparmenta zbog odnosa državnih institucija prema problemu trgovine ljudskim bićima, zapravo, jer se skoro ništa ne preduzima da se suzbije taj vid kriminala, koji je jedan od najsurovijih. Upravo zbog toga, ukoliko se ova praksa nadležnih institucija nastavi, Srbiji preti uvođenje sankcija - među njima i ponovno uvođenje viza.
Pre samo nekoliko dana iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu saopšteno je da je viši javni tužilac Nenad Stefanović upoznao predstavnike Stejt departmenta sa rezultatima rada tog tužilaštva kada je reč o slučajevima trgovine ljudima. Iako iz VJT tvrde da su rezultati borbe, u protekle dve godine mnogo bolji, istina je da je Srbija i dalje u jako lošoj poziciji kada je reč o ovom problemu.
Pročitajte još:
Zvanično, Srbija spada u grupu država koje se delimično bore protiv trgovine ljudima, takozvani TER 2, ali je već nekoliko godina pod lupom brojnih međunarodnih institucija i preti nam opasnost da budemo stavljeni na listu država kategorije TER 3, gde se nalaze oni koji ne preduzimaju ništa po tom pitanju.
Ta kategorizacija sa sobom nosi teške posledice poput uvođenja sankcija, a među njima je i jedna koju bi mnogi državljani Srbije osetili na svojoj koži – ponovno uvođenje viza.
Iz organizacije „Astra“, koja se bori protiv trgovine ljudima, objašnjavaju za Nova.rs šta to zapravo znači.
„Nije samo Stejt department taj koji posmatra reakciju državnih organa. Tu je i Evropska komisija, nekoliko komiteta Ujedinjenih nacija, zatim Međunarodna organizacija rada čije je konvencije prekršila Srbija. Preti nam ozbiljna opasnost, na korak smo od uvođenja sankcija ako državni organi ne preduzmu ništa, a za sada se upravo to dešava, jer se većina naših institucija „pravi mrtva“ i ne odgovara na optužbe koje su vrlo ozbiljne“, naglašava Marija Anđelković iz udruženja „Astra“.
Kap koja je prelila čašu i skrenula pažnju međunarodnih institucija na Srbiju, u najnegativnijem smislu, je problem vijetnamskih radnika u kompaniji „Linglong“ u Zrenjaninu iz 2021. godine.
Ispostavilo se da kineska kompanija, koja ima poseban tretman kao „investitor“ i ne podleže, čini se, srpskim zakonima, krši osnovna ljudska prava vijetnamskih radnika koji su tu dovedeni kao jeftina radna snaga. Ponašanje „Linglonga“ ima sve karakteristike trgovine ljudima i njihovoj eksploataciji kao robovske radne snage. Oduzeti su im pasoši, ograničeno im je kretanje, a neki od njih nisu ni znali gde zapravo idu da rade, pa su se pobunili.
Reakcija državnih institucija bila je poražavajuća.
„Država je tolerisala takav odnos prema radnicima, a čak se i Zaštitnik građana, čije zaduženje je da se brine o žrtvama trgovine ljudima i da kontroliše rad državnih institucija koje se bave tom problematikom, rekao da su institucije preduzele sve što su mogle, a to nije tačno. Zapravo, brojke govore da je borba protiv trgovine ljudima sve slabija. Od toga da sa žrtvama razgovaraju policajci koji nisu prošli obuku i ne znaju da prepoznaju problem, do toga da se podiže sve manje optužnica za to krivično delo. U prošloj godini podignuto je ukupno 50, a u ovoj godini, do sada, samo 16. Broj presuda je još manji. Često se to krivično delo, a trgovina ljudskim bićima je jedno od najtežih, prekvalifikuje u posredovanje u prostituciji, za koju je zaprećena blaža kazna“, naglašava Anđelković.
Srbija je imala probleme jer se preko njene teritorije obavlja i šverc migranata, zbog bezviznog režima koji je naša država imala sa zemljama, čijim građanima treba viza za ulazak u zemlje EU. Tako je Evropol pre nekoliko meseci saopštio da je razbijen lanac krijumčara Kubanaca, koji su preko Srbije ulazili u zemlje EU.
Na taj način je prošvercovano 5.000 ljudi koji su platili po 9.000 evra za prelazak, pa je tako banda krijumčara ljudi, u kojoj je bilo i srpskih državljana, zaradila neverovatnih 45 miliona evra.
Ali, problem na granici Srbije i Mađarske, gde su praktično bande krijumčara ljudi iz Avganistana, Sirije, Maroka i Turske preuzele vlast u takozvanom „zelenom pojasu“ na samoj graničnoj međi, godinama je „guran pod tepih“. Migranti su postali „roba“ krijumčarima ljudi koji su počeli da se obračunavaju između sebe.
Iako su sukobi među bandama krijumčara ljudi trajali godinama, a u njima su korišćene automatske puške i bombe, tek odnedavno, posle ubistva trojice Avganistanaca, policija je pristupila ozbiljnijoj akciji.
Ali, Srbija niije samo zemlja tranzita, već i zemlja porekla žrtava.
„Oko 80 odsto žrtava koje se nama obrate su naši državljani, a uglavnom se radi o slučajevima seksualne eksploatacije, koja se odvijia unutar teritorije Srbije. Kada je u pitanju nadnacionalni kriminal, za to saznamo tek kada nam se jave žrtve koje budu deportovane iz inostranstva. Problem je što žrtve ne znaju kome mogu da se obrate za pomoć, a kod stranaca je tu i jezička barijera. U Srbiji sve zavisi od toga da li će žrtve imati sreće i naići na policajca ili tužioca koji prepoznaju problem i znaju kako da postupaju ili na „one druge“. Ali, nije uvek seksualno iskorišćavanje vid ovog kriminala u Srbiji. Sada se približava kraju sudski postupak protiv vlasnika poljoprivrerdnog gazdinstva u Novom Sadu, koji je 10 godina držao u ropskom položaju radnike“, objašnjava Marija Anđelković iz udruženja „Astra“.
Inače, po njenim rečima, iako trgovina ljudskim bićima spada u krivična dela pod nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, poslednji sudski postupak u Specijalnom sudu pokrenut je još davne 2013. godine.
BONUS VIDEO: Hapšenje krijumčara ljudi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare