Leto će trajati pola godine, zime biti sve toplije, a temperature samo rasti: Pogledajte kakva će klima u Srbiji biti za 50 godina

Nedelju za nama obeležio je toplotni talas, zbog koga se živa u termometru u mestima širom Srbije popela i do 40 stepeni. Leto samo što je počelo, a prvi rekordi već su oboreni.

Stručnjaci u poslednje vreme sve više ukazuju na klimatske promene, koje izvesno i sada osećamo, ali ono što je zabrinjavajuće, takav trend nastaviće se i u decenijama pred nama.

Irida Lazić, doktorantkinja iz oblasti meteoroških nauka i predavač na Fizičkom fakultetu u izjavi za Nova.rs objašnjava da su nedavno napravili Digitalni atlas klime Srbije koji pruža informacije o klimi u budućnosti.

"Promene se događaju zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida. Primetno je manje mraznih dana, ova sezona za nama je bila najgora, najmanje dana sa snežnim pokrivačem je bilo ove godine i to ne samo u Srbiji, već i u svetu", kaže ona.

Dodaje da će klimatske promene biti sve izraženije, kao i da sve ono što smo u prošlosti smatrali ekstremnim vremenom, u budućnosti će postati "novo srednje stanje".

"Mi klimatske projekcije pravimo na osnovu toga koliko ćemo potencijalno emitovati ugljen-dioksida. Dakle. klimatski scenariji prave se na osnovu toga koliko će se emitovati ugljen diosida", pojašnjava sagovornica našeg portala.

Navodi da se hipotetički desi da sada obustavimo emisiju ugljen-dioksida, da bi smo morali da čekamo decenijama kako bi se promene videle.

Šta nas čeka u budućnosti?

Jedno od istraživanja naše sagovornice, pokazalo je da će u Srbiji posle 2050. godine biti 13,5 puta više dana koje ćemo provesti u toplotnim talasima u toku godine nego što ih je bilo pre nekoliko decenija.

Ovo predviđanje, koje nude aktuelni klimatski modeli, podrazumeva da će sredinom 21. veka u Srbiji prosečne temperature porasti za 2,2 stepena u odnosu na današnje.

Ističe se da smo već na tom putu. Kako pokazuju aktuelna merenja, prosečna temperatura u Srbiji već je porasla za 1,8 stepeni u odnosu na predindustrijski period, a učestalost i dužina toplotnih talasa već je višestruko veća nego pre nekoliko decenija.

U pomenutom istraživanju navodi se i da će vidljive razlike između godišnjih doba smanjiti, a leta bi mogla da traju i do šest meseci.

Kao što  je sagovornica Nova.rs već pomenula, klimatske projekcije moguće je napravtii na osnovu "dobrog i lošeg" scenarija, koji određuje potencijalna količina ugljen-dioksida emitovanog u atmosferi.

Ukoliko se preduzme "klimatska akcija" i političkom odlukom se smanji emisija ugljen-dioksida, čeka nas blaži scenario. On podrazumeva porast temperature nakon 2050. godine za oko 1,3 stepena, sa blagim povećanjem u istočnim delovima zemlje.

Sa druge strane, ako se ništa ne preduzme, čeka se nas tzv. ekstremni scenario i porast temperature od oko 3,7 stepena. Kako se navodi u istraživanju, ovo se odnosi na srednju temperaturu, koja predstavlja prosečnu vrednost temperature svakog sata u okviru jednog dana.

Koliko ćemo imati dana u toplotnim talasima

Prema najblažem scenariju, u periodu 2060-2079 biće u proseku 10 tropskih noći više nego danas. U najgorem scenariju čeka nas 55 tropskih noći više nego danas.

Sa druge strane, indeks toplotnih talasa (tj. broj dana u okviru toplotnih talasa) je kod najblažeg scenarija biće povećan do 30 dana, a kod najgoreg i do 130 dana.

Biljke bi mogle da počnu da cvetaju i dva meseca ranije

Istraživanje naše sagovornice dotaklo se i najblažeg i najgoreg scenarija koji se odnosi na biljke i vegetaciju, tj. vreme početka rasta do sazarevanja. Prema prvom scenariju, to će krenuti 20 ranije, a po najgorem čak 60 dana pre.

Inače, kako smo i ranije objavili, prema prognozama tokom jula ove godine već nas čeka 15 tropskih dana, a avgust mesec će biti topliji od proseka.