Podeli

"Deluju užasno. Jako smo tužni, a sa druge strane smo uplašeni – gledamo se ko je sledeći", tako nam na pitanje kako na njega deluju vesti o smrti njegovih kolega, medicinskih radnika, odgovara doktor Dejan Marković, jedan od zaposlenih u kovid bolnici u Batajnici. Ipak, ni on ni njegove kolege ne dozvoljavaju da bilo kakav strah prevlada, tamo se vodi bitka za živote i nema mesta stajanju. Na kraju, uvek pobedi i bude najjači utisak kada lekari uspeju da spasu nečiji život - to je nezamenljivo i neprocenljivo.

“Tada nam je srce puno. Ako čovek spasi jedan život, on je već učinio mnogo. A mi smo već više od 150 ljudi istrgli iz kandži smrti. Neki su i umrli, nažalost”, tako nam svakodnevicu njegovog života pod skafanderom opisuje doktor Marković, dok su oko njega na odeljenju intenzivne nege intubirani pacijenti na respiratorima, a tišinu narušavaju zvuci aparata koji održavaju u životu.

Za lekare, objašnjava naš sagovornik, nema stajanja ni sedenja. Smene od po šest sati, a ponekad i duže, jedina “pauza” je ona da bi se završila neka papirologija. Sve treba organizovati i ispratiti.

“Izloženi smo virusu. Svako od nas je primio vakcinu i jedva čekamo da imunitet bude u punom zamahu. Tako da ćemo malo rasterećeniji moći da uđemo u borbu sa ovim virusom”, kaže nam doktor Marković. Ipak, nazire se svetlo na kraju tunela i kraj spiska od više od 100 preminulih zdravstvenih radnika – lekara, sestara, farmaceuta, stomatologa…

Naš sagovornik, svima koji veruju u to da je korona izmišljena, poručuje da ona i te kako postoji.

“Umiru i stariji i mlađi”, upozorava naš sagovornik. Čini se da epidemija jenjava, očekuje se i zatvaranje pojedinih bolnica koje su u kovid sistemu. Ipak, bolnica u Batajnici će nastaviti da prima pacijnte.

“Biće još dugo pacijenata, na našu žalost”, smatra naš sagovornik.

Ekipa Nova.rs obišla je intenzivnu negu bolnice u Batajnici. Doktor Marković nam je objasnio kako izgleda tretman najtežih pacijenata.

“Svaki pacijent koii dođe do intenzivne nege je životno ugrožen, to znači da njegovo lečenje na običnom odeljenju nije bilo moguće – nije bilo moguće održati nivo kiseonika zadovoljavajućim. Posle običnog odeljenja pacijenti idu na odeljenja poluitenzivne nege, pa ako ni tamo terapijski odgovor nije adekvatan, prebacuju se u jedinicu intenzivnog lečenja. Najteži pacijenti su na invanzivnoj mehaničkoj ventilaciji, sa tubusima. Smrtnost kod takvih bolesnika u svetu je 70 procenata. Tu smo negde, na istom – nekada malo više, neka malo manje. Zavisi od godina starosti. U najjačim zdravstvenim sistemima, poput Engleske i Nemačke, smrtnost je 70 posto. U Kini, u junu mesecu, smrtnost je bila čak 97 procenata. Zato se svi trude da se trenutak stavljanja na ventilaciju odloži, što je duže moguće”, objašnjava doktor Marković i precizira da postoje različiti, gradacijski načini ventilacije, u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenata.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Doktorka Nataša Mujović teške uslove rada prihvata kao deo posla i onoga za šta se školovala.

“Navikli smo na to, još od fakulteta”, objašnjava doktorka koja se bavi fizikalnom terapijom i tretmanom pacijenata, to je bitno za sveukupni oporavak.

Zavirili smo i u lekarsku sobu, tamo nas je dočekala doktorka Marija Laban. Zatekli smo istorije bolesti pacijenata, ali ne i šoljice za kafu.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

“Tempo je takav da nema za nas kafe“, objašnjava Laban.

U obilasku bolnice u Batajnici, upoznali smo i doktorku Aleksandru Sokić Milutinović, sa njom smo porazgovarali o najupečatljivijim momentima koje je doživela tokm pandemije.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

“Najlepši momenat je kada pacijent odlazi kući na svojim nogama, a došao je na nosilima, u pratnji Hitne pomoći. A, teško je navići se na skafander – bez unosa trečnosti, bez mogućnosti za toalet. Posle šest sati treba opremu skinuti na adekvatan način, da se ne zarazimo. To je najteže, a što se tiče brige o pacijentima, pa mi smo inače doktori. Brinemo o pacijentima i van kovid sistema – ovde više ovaj autfit pravi problem. Više volim da radim u uniformi nego u skafanderu”, zaključuje doktorka Sokić Milutinović.

Svim lekarima iz crvenih zona želimo da što pre izađu iz skafandera – to će biti trenutak kada će zaćutati respiratori i ponovo ćemo živeti punim plućima (u svakom, pa i onom najbukvalnijem, smislu te fraze).

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar