Lekar iz Batajnice: "Gledamo se i pitamo - ko je sledeći?"

https://www.youtube.com/watch?v=HuH5bMit3b4"Tada nam je srce puno. Ako čovek spasi jedan život, on je već učinio mnogo. A mi smo već više od 150 ljudi istrgli iz kandži smrti. Neki su i umrli, nažalost", tako nam svakodnevicu njegovog života pod skafanderom opisuje doktor Marković, dok su oko njega na odeljenju intenzivne nege intubirani pacijenti na respiratorima, a tišinu narušavaju zvuci aparata koji održavaju u životu.Za lekare, objašnjava naš sagovornik, nema stajanja ni sedenja. Smene od po šest sati, a ponekad i duže, jedina "pauza" je ona da bi se završila neka papirologija. Sve treba organizovati i ispratiti."Izloženi smo virusu. Svako od nas je primio vakcinu i jedva čekamo da imunitet bude u punom zamahu. Tako da ćemo malo rasterećeniji moći da uđemo u borbu sa ovim virusom", kaže nam doktor Marković. Ipak, nazire se svetlo na kraju tunela i kraj spiska od više od 100 preminulih zdravstvenih radnika - lekara, sestara, farmaceuta, stomatologa...Naš sagovornik, svima koji veruju u to da je korona izmišljena, poručuje da ona i te kako postoji."Umiru i stariji i mlađi", upozorava naš sagovornik. Čini se da epidemija jenjava, očekuje se i zatvaranje pojedinih bolnica koje su u kovid sistemu. Ipak, bolnica u Batajnici će nastaviti da prima pacijnte."Biće još dugo pacijenata, na našu žalost", smatra naš sagovornik.Ekipa Nova.rs obišla je intenzivnu negu bolnice u Batajnici. Doktor Marković nam je objasnio kako izgleda tretman najtežih pacijenata."Svaki pacijent koii dođe do intenzivne nege je životno ugrožen, to znači da njegovo lečenje na običnom odeljenju nije bilo moguće – nije bilo moguće održati nivo kiseonika zadovoljavajućim. Posle običnog odeljenja pacijenti idu na odeljenja poluitenzivne nege, pa ako ni tamo terapijski odgovor nije adekvatan, prebacuju se u jedinicu intenzivnog lečenja. Najteži pacijenti su na invanzivnoj mehaničkoj ventilaciji, sa tubusima. Smrtnost kod takvih bolesnika u svetu je 70 procenata. Tu smo negde, na istom - nekada malo više, neka malo manje. Zavisi od godina starosti. U najjačim zdravstvenim sistemima, poput Engleske i Nemačke, smrtnost je 70 posto. U Kini, u junu mesecu, smrtnost je bila čak 97 procenata. Zato se svi trude da se trenutak stavljanja na ventilaciju odloži, što je duže moguće", objašnjava doktor Marković i precizira da postoje različiti, gradacijski načini ventilacije, u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenata.

Doktorka Nataša Mujović teške uslove rada prihvata kao deo posla i onoga za šta se školovala."Navikli smo na to, još od fakulteta", objašnjava doktorka koja se bavi fizikalnom terapijom i tretmanom pacijenata, to je bitno za sveukupni oporavak.Zavirili smo i u lekarsku sobu, tamo nas je dočekala doktorka Marija Laban. Zatekli smo istorije bolesti pacijenata, ali ne i šoljice za kafu.

"Tempo je takav da nema za nas kafe", objašnjava Laban.U obilasku bolnice u Batajnici, upoznali smo i doktorku Aleksandru Sokić Milutinović, sa njom smo porazgovarali o najupečatljivijim momentima koje je doživela tokm pandemije.

"Najlepši momenat je kada pacijent odlazi kući na svojim nogama, a došao je na nosilima, u pratnji Hitne pomoći. A, teško je navići se na skafander – bez unosa trečnosti, bez mogućnosti za toalet. Posle šest sati treba opremu skinuti na adekvatan način, da se ne zarazimo. To je najteže, a što se tiče brige o pacijentima, pa mi smo inače doktori. Brinemo o pacijentima i van kovid sistema – ovde više ovaj autfit pravi problem. Više volim da radim u uniformi nego u skafanderu", zaključuje doktorka Sokić Milutinović.Svim lekarima iz crvenih zona želimo da što pre izađu iz skafandera - to će biti trenutak kada će zaćutati respiratori i ponovo ćemo živeti punim plućima (u svakom, pa i onom najbukvalnijem, smislu te fraze).Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram