Podeli:
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Dan nakon što je saopšteno da će od petka u 18 sati biti sproveden nadzor nad srpskim državljanima koji se vraćaju iz "crvenih korona zona", čini se, javnosti i dalje nije jasno kako će sve izgledati i da li će za kršenje postavljenih pravila neko i odgovarati.

Na ta i druga pitanja odgovore za “Blic” je dao epidemiolog i član Kriznog štaba doktor Predrag Kon.

“Sama odluka o tome da se nadzor sprovodi vrlo je značajna. Ušli smo u četvrtu nedelju od kada se o tome intenzivno govorilo i poprimilo je veće razmere. Ova odluka nije važna samo u ovom trenutku, već i za sve buduće situacije koje nas čekaju – slave, veselja… Ako uzmemo u obzir da nas je u prvom piku najviše koštao dolazak čak 400.000 ljudi, ova odluka je došla u pravom trenutku, jer očekujemo da se u Srbiju vrati oko 50.000 ljudi nedeljno”, objašnjava epidemiolog za “Blic”.

On objašnjava da mera samoizolacije nije moguća bez vanrednog stanja, a da je vanredno stanje u ovom trenutku suvišno.

“Ova odluka sa nadzorom je nešto što bi moglo da funkcioniše kako bi se kovid bolnice oslobodile tereta. Znam da će sada pritisak biti veliki na kovid ambulantama, zavodima i institutima, ali kovid bolnice neće biti opterećene. Mi ne smemo da dozvolimo da nam se ponovi jul mesec”, jasan je Kon koji dodaje da izdavanje rešenja kakav je bio slučaj u aprilu nije moguće ni po zakonu, budući da svako rešenje podrazumeva zdravstveni nadzor.

Prijavljivanje će biti elektronsko

“Svako ko dođe i dođe do pogoršanja njegovog stanja, ako ima temperaturu ili neki drugi vid respiratorne infekcije ima obavezu da se javi u kovid ambulantu radi daljeg ispitivanja”, ističe doktor Kon.

Kon je objasnio i na koji način će se ljudi javljati nakon vraćanja sa putovanja iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Albanije i kaže da je u opticaju nekoliko opcija.

“Imamo četiri dana da ceo sistem razradimo. Razmatra se opcija da to bude elektronska komunikacija. Postoji opcija da to bude već postojeća aplikacija koja će biti dodatno razrađena da ljudi koji dođu mogu da unesu svoje podatke (tek treba da bude precizirano koje). Druga opcija su e-mail adrese pri kovid ambulantama domova zdravlja na koju bi se ljudi javljali sa osnovnim podacima”, objašnjava Kon.

Član Kriznog štaba daje i treću opciju, a to je javljanje direktno na brojeve telefona kovid ambulanti, ali ističe da je do sada bilo problema sa tim, budući da se često dešavalo da se niko ne javlja ili da je linija zauzeta, pa smatra da je elektronsko javljanje bolje rešenje.

Nakon prijave sledi i odjava

“Nakon propisanog roka za nadzor u trajanju od 10 dana sledi odjavljivanje, koje će takođe biti elektronsko. Kako ste se prijavili, tako ćete se i odjaviti. Važno je da niko ne procenjuje sam svoje stanje kada dođe do pojave temperature i pogoršanja, već da odmah odu u kovid ambulantu”, ponavlja Kon.

On ističe da je u Crnoj Gori sada aktivnost virusa i 20 puta veća nego kod nas, te da veruje da će veliki broj ljudi savesno postupati i da su tamo bili bez velikog broja kontakata i rizika.

“Ovo nam je izvaredan test pred Novu Godinu i praznike. mere nadzora će ostati, nisu smišljene samo za ovu konkretnu situaciju. Možda razmišljamo mnogo meseci unapred, ali tako je bolje”, naglašava Kon.

Na pitanje o najavljenom kažnjavanju za kršenje mera nadzora, Kon kaže da se o tome nije podrobnije govorilo na samom Kriznom štabu, ali da će ih svakako biti.

“Obaveza svakog državljanina Srbije je da poštuje Zakon, a Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisuje i kazne koje se sprovode ako neko dovodi drugo lice u opasnost. Inspektori su ti koji će procenjivati kako i na koji način će biti ljudi kažnjavani, a ova mera nije napravljena da se ne sprovodi i da i ne sme se ignorisati, jer će postojati kazne”, ističe Kon.

Kažnjavanje

Epidemiolog je kažnjavanje uporedio sa kažnjavanjem za bilo koji drugi prekršaj.

“To vam je kao kada se pogrešno parkirate gde je zabranjeno, ako ne to ne poštujete, bićete sankcionisani. Neće biti lova, ali će biti kazni”, zaključuje naš epidemiolog.

Vlada Srbije je, naime, usvojila sredinom maja izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti vezane za zakonski minimum novčanih kazni za prekršaje u ovoj oblasti za pravna i fizička lica, po kojima je najniža kazna 50.000 umesto sadašnjih 30.000 dinara, a maskimalna do 150.000 dinara.

Kazne za pravne subjekte su od 50.000 do čak 500.000 dinara.

Komentari

Vaš komentar