0
U četvrtak je bio poslednji radni dan za vanrednu profesorku Odseka za medije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Jelenu Kleut, zbog toga što na sednici Senata Univerziteta nije izabrana u redovno zvanje. Svesna je da je na delu osveta režima zato što je podržala studente i njihove aktivnosti. Međutim, ne kaje se zbog toga, štaviše poručuje da će biti aktivnija u borbi za pravdu. I dalje čeka obrazloženje odluke Senata, a najavila je i pokretanje pravnih mehanizama van okvira Univerziteta. U nastavku teksta prisetimo se šta je sve to činila profesorka Kleut za studente koji su potpisali pismo podrške za nju i organizovali protest zbog njene ugroženosti.
Gotovo 300 bivših i sadašnjih studenata kojima je predavala dr Jelena Kleut podržalo je ovu vanrednu profesorku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, čiji rad je doveden u pitanje nakon što Senat Univerziteta u Novom Sadu nije izglasao njen izbor u zvanje redovne profesorke.
PROČITAJTE JOŠ:
0
1
0
Studenti i studentkinje potpisali su pismo podrške u kojem navode da situacija u kojoj se našla Jelena Kleut predstavlja osvetničku kampanju osoba koje su u direktnoj sprezi sa vlašću.
Oni su istakli da je Kleut za njih oličenje uloge intelektualca u društvu.
A zašto studenti toliko poštuju i vole profesorku Jelenu Kleut?
Profesorka Jelena Kleut je 2009. godine izabrana za asistentkinju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a od 2020. godine je vanredna profesorka ovog Fakulteta.
Ona je i članica akademske mreže Slobodan univerzitet i tokom prethodnih godinu dana aktivno i javno je podržavala zahteve studenata u blokadi.
Kada su njeni studenti proglasili blokadu, ona je među prvima stala uz njih i javno im pružila podršku. Ubrzo je svim studentima u Srbiji, koji su se međusobno podržali u odluci o blokadi, uputila otvoreno pismo u kom je navela da je ponosna na njih, „na generaciju koja nije nasela na laž da je sve obnovljeno osim nadstrešnice, na generaciju koja nije pristala na to da 15 ubijenih postane stara vest, na generaciju koja je solidarno stala u odbranu uhapšenih i napadnutih kolega, i koja je glasno poručila: napad na jednog od nas je napad na sve nas“.
„Pokazali ste da greše svi koji su govorili da ste nezainteresovani. Uzeli ste politiku u svoje ruke i ostavljajući crveni otisak podsećate nas na pravdu i odgovornost vrednosti koje nadilaze stranačke interese i pozicije. Izborili ste se za svoje pravo da budete politični. Vraćajući politiku mladima, ali i svim građanima, oduzeli ste moć ponuđačima povoljnih stambenih kredita da polje političkog definišu za vas i umesto vas.
Gledam kako otkrivate tu istoriju koju vas nisu učili u školama. Delimo sada jedno iskustvo zato što moja generacija nije učinila dovoljno da vas spase batinaša, neobeleženih džipova, korupcije koja ubija. Moja generacija može da podeli svoje iskustvo ali nemamo pravo da vam delimo savete, zato je i ovo pismo kratko. Hvala vam što ste svojom hrabrošću i nepokolebljivošću vratili nadu da je promena moguća“, poručila je ona studentima u otvorenom pismu.
Profesorka Jelena je bila na svakom protestu studenata u blokadi. Bila je sa njima kada su njihovi dekani slali policiju na njih, kada su ih napadali batinaši i kapuljaši, kada im je bilo hladno i trebala su im ćebad i pokrivači – a oni to ne zaboravljaju.
Ona je u više navrata istakla da bi ponovo sve isto uradila, pa čak i primila suzavac koji je već osetila na svom licu.
„Čujem kako studenti kažu da im je žao i da donekle osećaju krivicu zbog mog trenutnog položaja. Nikako! Nijedan student ne treba da ima nikakav osećaj krivice. I pre studentskog pokreta kritikovala sam ovu vlast, a sada sa studentima mi je samo još lepše, bolje, udobnije i uvek bih stajala sa njima. Ponovo bih sve isto uradila, ne kajem se ni za jedan suzavac, sve bih opet ponovo uradila. Sad zapravo mogu da radim mnogo više, ako, naravno, ne budem imala nastavne obaveze“, rekla je ona za Nova.rs.
Profesorka Jelena je jedna od najuglednijih istraživačica u oblasti medijskih studija u Srbiji i regionu.
Iako je sve formalne i stručne kriterijume za izbor u zvanje redovne profesorke ispunila, Senat Univerziteta u Novom Sadu odbio je da donese odluku i to bez obrazloženja, bez akademskih argumenata i bez poštovanja procedura.
Zbog toga je ova istaknuta naučnica u oblasti medijskih studija i autorka brojnih naučnih radova, postala još jedna od brojnih žrtvava institucionalnog nasilja.
Njene kolege kažu da je Kleut cenjena u akademskim krugovima širom Evrope i regiona, a često je pozivana kao ekspertkinja na univerzitete i stručne skupove.
Dodaju i da je ona od onih profesorki koja na fakultet uđe ujutro, a iz njega izađe uveče.
Oblasti interesovanja i istraživanja su joj studije publike, virutelno komuniciranje i novi mediji, kao i kritička analiza medijskog diskursa.
Rad proferoske Kleut u zemlji gde nema mnogo stučnjaka za komunikacije i medije, ali zato ima na desetine režimski tabloida i zarobljenih informativnih redakcija, dragocen je i sigurno će dati više nego potreban prikaz kako su mediji, ali i društvo u širem smislu, funkcionisali u Srbiju u jednom istorijskom periodu.
Neki od naslova koje potpisuje su: “Da li je moguće da su ljudi tako neodgovorni?: Uokvirivanje pandemije COVID-19 u srpskim tabloidima“ ili „Ja (ni)sam bot: Komentari čitalaca kao žanr participacije u digitalnom prostoru“.
Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2005. godine, nakon čega je započela svoju akademsku karijeru u oblasti komunikologije. Diplomu magistra političkih nauka stekla je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a 2009. je izabrana za asistenta za oblast komunikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Doktorirala je na Fakultetu političkih nauka 2015. godine (rad: „Semiotička dekonstrukcija ekspresivnih mogućnosti u virtuelnom komuniciranju“), a pet godina kasnije izabrana je za vanrednu profesorku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Poznata je i po svom javnom angažmanu, debatama o medijskoj pismenosti, slobodi medija i demokratskim procesima u Srbiji.
Aktivna je u inicijativi Slobodan univerzitet i prethodnih godinu dana aktivno i javno je podržavala zahteve studenata u blokadi. Zbog toga je u više navrata bila meta prorežimskih tabloida. Zbog toga i preživljava ovaj revanšizam.
Prošlog četvrtka je održana dugo očekivana sednica Senata Univerziteta u Novom Sadu na kojoj je rektor Dejan Madić zadržao funkciju, iako mu je prethodno 14 dekana i 3 direktora Instituta izglasalo nepoverenje.
Senat nije izglasao izbor Kleut u zvanje redovne profesorke, čime je ugroženo njeno radno mesto na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta. Čitav proces urađen je mimo zakona i klasičan je primer institucionalizovanog nasilja.
Zbog toga je profesorki Kleut ugrožen status jer joj je ugovor trajao do četvrtka, 27. novembra, što znači da ona više ne radi na Fakultetu.
„S obzirom na čitavu kampanju protiv mene koju vode i pojedine kolege sa Filozofskog i Pravnog fakulteta očekujem da će odluka biti konačna, samo je pitanje kako će biti obrazložena. Svakako, nakon što vidim rešenje, konsultovaću se sa svojim advokatima i ako budem morala pokrenuti moguća pravna sredstva. Obrazloženje će nam reći postoji li mogućnost za neku vrstu žalbe unutar Univerziteta ili je odluka Senata, koji jeste završno telo u procesu izbora u zvanje, konačna. To bi značilo da od 28. novembra ja više ovde ne radim. Stručna komisija, koja vrednuje kandidata je ta koja treba na taj prigovor da odgovori, a potom stručna tela – prvo Fakulteta, a onda i Univerziteta treba da posmatraju taj prigovor i vrednuju meritum onoga što se prigovara i daju svoj sud o tome“, rekla je Kleut dodajući da se ništa od toga nije desilo u ovom slučaju.
BONUS VIDEO: Jelena Kleut – Slobodan dnevnik
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare