Kamenov: Vakcine su dobra stvar, bitno je stanje organizma

"Potrebno je da doktor sagleda stvar, postoje ljudi koji imaju poremećaj u organizmu, koji su na putu da razviju neku autoimunu bolest ili malignu. Oni to još ne znaju, i vi kad takvim ljudima date vakcinu, možete da im napravite problem. To ne znači da oni ne treba da se vakcinišu, ali to je nekakva opomena doktorima da moraju da budu mnogo  ozbiljniji u proceni, posebno ako budemo bili u šansi da dajemo veći broj vakcina, od kojih svaka ima neke svoje specifičnosti i neke svoje prednosti, i svaka ima neke manje rizike, što je uvek dobro da znamo i imamo na repertoaru", kazao je on u Danu uživo na TV N1.Na pitanje na koji način da izaberemo najbolju vakcinu za nas, imajući u vidu da ćemo na raspolaganju imati najmanje četiri različite – Fajzer-Biontek, Moderna, kineska i ruska vakcina – on navodi da bi pre preporučio rusku i kinesku vakcinu koje se baziraju na antigenim patogenima, "jer su bezbednije", za razliku od Fajzerove i Modernine koje uzimaju mesindžer RNA, koja nosi informaciju tog antigena."Mi tu ne unosimo antigen, ali unosimo mesindžer RNA, koja prenosi organizumu informacije iz naše DNA. Mi to zaobilazimo, ubacujemo RNA i stvaraju se proteini koji su antigeni virusa. Koliko će njih da se stvori i kada će prestati da se stvaraju, to još niko ne zna", pojašnjava imunolog.On dodaje da se u vakcinaciju RNA vakcinom "pošlo malo bez obzira na rizike"."Nije dovoljno razjašnjeno, da se vidi šta se de facto dešava da bi se odlučilo ko treba da bude izuzet od davanja vakcina", smatra Kamenov.Poseća da se spominje da su neki ljudi imali alergijske reakcije, ali ističe da je pitanje da li su to alergijske reakcije ili povećano stvaranje antigena. "Sve to zahteva nekakvo vreme i ispitivanje, da bismo bili pametniji".Na pitanje da prokomentariše novi soj koronavirusa koji se pojavio najpre u Britaniji, on navodi da virus najverovatnije nije promenio antigensku strukturu, ali ističe da se svi virusi vremenom menjaju.A kako da ojačamo svoj imunitet, kaže da ono što nas štiti od hroničnih bolesti štiti nas i od kovida, i da je ishrana veoma bitna. Tako ćemo smanjiti i neželjene reakcije na vakcinu."Važno je šta jedemo, da izbegavamo otrove. Svi koji neku hranu ne podnose treba da vode računa da je izbace, kako kad se radi o imunitetu tako i o reakciji na vakcinu. Najvažniji je vitamin D, dobar nivo vitamina D, smanjenje trovanja, bitni su faktori i za prevenciju i za izbegavanje promene kliničke slike", smatra imunolog."Oni koji se ne truju, ne troše vitamin D i mogu da ga sačuvaju tokom zime", ističe on i dodaje da su preporučene doze za starije 10.000, 5.000 za mlađe i 2.000-3.000 za omladince.Dodaje da se "nismo dovoljno edukovali da prepoznamo takva stanja, nego smo naučili da postavljamo dijagnoze, a to je u tipu 'kasno Marko na Kosovo stiže'". "Treba da postavljamo dijagnoze, ali one sve imaju svoju prethodnicu", ističe imunolog.Na pitanje da se pokazalo da uzimanje vitamina D u velikim količinama, između ostalog, škodi srcu, on kaže da "nema neželjinih efekata kada se radi o dozama o kojima on govori"."Nema neželjenih efekata, postoji nesporazum. Prve informacije o vitaminu D potiču iz 50-ih godina i odnose se na rahitis, ali te doze koje se daju kod nas su najmanje 500 jedinica, 400 jedinica za prevenciju rahitisa, to su najmanje doze da biste imali pozitivan efekat", kaže Kamenov.