Kako treba da izgleda Zelena prestonica

Generalni direktorat za zaštitu životne sredine Evropske komisije (EK) saopštio je da su u finale izbora za Zelenu prestonicu Evrope za 2023. godinu ušli Sofija, glavni grad Bugarske, Talin, prestonica Estonije, Krakov u Poljskoj i švedski grad Helsingborg. Beograd, Zagreb i Skoplje su ispali iz trke.Stokholm

Priznanje pod nazivom Zelena prestonica koje se dodeljuje gradovima koji su pokazali da urbani život može da se odvija u skladu sa prirodom, Evropska komisija je ustanovila 2010. godine.Prvo je nagrađen Stokholm, koji je još tada imao efikasne mere za smanjenje izloženosti stanovnika efektima buke, nove standarde za čistiju vodu i integrisan inovativan sistem odlaganja otpada. U glavnom gradu Švedske čak 95 odsto stanovništva živi na manje od 300 metara od zelenih površina. Svi vozovi i gradski autobusi rade po principu obnovljive energije. Emisija gasova staklene bašte je od 1990. do 2010. smanjena za 25 odsto, dok je grad zacrtao da do 2050. godine postane potpuno nezavisan od fosilnih goriva.Vitorija-Gastiez

Sa najviše zelenih površina u Španiji, Vitorija-Gastiez postao je Evropska zelena prestonica za 2012. godinu. U pitanju je grad, formiran u obliku koncentričnih krugova, gde je u samom centru „zeleni pojas“, dok su rubni krugovi šume i planine. Zahvaljujući zelenim površinama, koje se nalaze najdalje na 300 metara od bilo čijeg stambenog prostora, obiluje rekreativnim sadržajima i prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta. Postoje i brojne baštovanske zajednice koje omogućavaju građanima da se bave hortikulturom. Vitorija-Gasteiz je titulu dobio i na osnovu ambicioznog cilja da smanji potrošnju vode na ispod 100 litara po glavi stanovnika dnevno.Bristol

Najzeleniji britanski grad Bristol 2015. godine je osvojio titulu zahvaljujući investicijama u oblasti transporta i energije. Tako je potrošnju energije u domaćinstvima od 2005. do 2010. godine smanjio za 16 odsto, a energetsku efikasnost stanovanja od 2001. do 2010. za 25 odsto. Emisije štetnih gasova su konstantno smanjivane, uprkos rastu ekonomije, a cilj grada je da do 2025. godine smanji ugljen-dioksid za 80 odsto u odnosu na 2005. Bristol je u 2012. godini zabeležio rast od 4,7 odsto u zelenoj ekonomiji. Ambicija grada je da postane evropsko središte za nisko-ugljeničnu industriju sa ciljem da se do 2030. godine kreira 17.000 novih radnih mesta u kreativnom, digitalnom i nisko-ugljeničnom sektoru. Zelene površine, reke i jezera obuhvatuju trećinu površine Bristola, a 25 odsto domaćinstava je zasnovano na energetski efikasnom konceptu. Sem što je grad sa rastućom zelenom ekonomijom, ima i vrlo dobar kvalitet vazduha.Ljubljana

Ljubljana je 2016. godine bila Zelena prestonica. Žiri je bio impresioniran tranformacijom koju je na polju održivosti prestonica Slovenije postigla u 10 do 15 godina. Centar Ljubljane je od zone saobraćaja transformisan u mirnu pešačku zona s biciklističkim stazama, a građanima su bicikli dostupni na brojnim stanicama po gradu. Ljubljana je nagradu ponela i zato što je u periodu od 10 godina zasadila više od 2.000 stabala, izgradila pet novih parkova i revitalizovala nasipe oko Save. Četvrtinu Ljubljane sada čine zelene površine. Postigla je napredak i u tretmanu otpada i otpadnih voda i postavila sebi cilj da će otpad na deponijama svesti na nulu.Šta je sa Beogradom?

Kod svih pomenutih Zelenih prestonica primetno je da su, kada se pogledaju iz ptičje perspektive, zaista i zelene, dok se na teritoriji Beograda nalazi svega 14,6 odsto zelenih površina.Nedostatak zelenila, ali i blizina termoelektrana, brojna privatna ložišta, gust motorni saobraćaj, nedostatak biciklističkih staza čine da vazduh u Beogradu bude jako zagađen. O tome svedoči poslednji Izveštaj o kvalitetu vazduha Agencije za zaštitu životne sredine po kojem je Beograd 2019. godine bio jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji, u kome vazduh gotovo svaki drugi dan nije bio zdrav.Izveštaji Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da je Beograd i bučan grad, sa dosta lokacija na kojima zvuk prelazi granične vrednosti i to više puta u toku dana.Koliko dobro Beograd upravlja otpadom govori činjenica da nema sanitarnu deponiju komunalnog otpada, a na mestu postojeće je planirana spalionica, za koju stručnjaci upozoravaju da će značajno povećati zagađenje vazduha. Kako treba upravljati otpadom pokazuju primeri „zelenih gradova“ – treba da se reciklira i ulaže u zelenu ekonomiju, što Beograd radi samo u tragovima.BONUS VIDEO: "Prljava energija" odlazi u istoriju, a gde je Srbija

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortitermoelektraneeuam-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2121133"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram