4
Komičarski dvojac predsednik Aleksandar Vučić i direktor "Puteva Srbije" Zoran Drobnjak ponovo putuju Srbijom i uveseljavaju narod. Nedavno su posetili Kraljevo, "Lažu te, bre, predsedniče!" rekao je jedan od građana i izazvao salve smeha. Vučić je malo kao grdio Drobnjaka, svi su se kikotali, ali ko se tu zapravo poslednji smeje?
Urnebesni parovi su već postali kliše u žanru komedije, više od veka, od pojave nemog filma. Kroz istoriju su gledaoce do suza dovodili Abot i Kostelo, Stanlio i Olio, u novije vreme Crni Guja i neprevaziđeni Boldrik (u srpskoj verziji Crni Gruja i Bole).
Jedan od parova koji su punili bioskopske sale dolazi iz Francuske, to su glavni akteri filma „Posetioci“, plemeniti vitez Godfroa de Monmiraj (Žan Reno) i njegov sluga Smrda Mudić (Kristijan Klavje). Radnja filma je jednostavna, ali efektna, nekom magijom vitez i sluga iz Srednjeg veka dolaze u moderno doba gde upadaju u gomilu smešnih situacija, ali, izalze kao pobednici. Tokom oba nastavka sluga, koji nije baš oralan tip, pokušava nešto da ućari za sebe, ali ga plemeniti Monmiraj uvek uhvati na delu i spreči.
Zato se i film zove „Posetioci“.
I Srbija ima svoj komičarski par koji izaziva smeh, svoje posetioce, koji su nedavno boravili u Kraljevu – predsednika Republike Aleksandra Vučića (to je onaj plemeniti, visok, pametan i pravdoljubiv, Godfroa) i direktora „Puteva Srbije“ Zorana Drobnjaka (to je onaj niži, deblji, sa nerazumljivim govorom, koji stalno nešto muva, Smrda Mudić).
Iako i u kraljevačkoj epizodi srpskog serijala „Posetioci“ u principu nije viđeno ništa novo, ipak je stari, provereni scenario izazvao silan smeh nacije, pre svega zahvaljujući jednom statisti.
Uvod je isti, predsednik diktira šta se gradi, odakle-dokle, koliko kilometara, brzi putevi, povezivanje, perspektiva, ništa novo zapravo. Okupljeni, među njima naravno i Zoran Drobljnik pažljivo slušaju. Sve je dobro, uobičajeno Onda je Vučić upitao da li se radi prvih pet kilometara, na šta je Drobnjak potvrdno odgovorio.
„Nije počelo da se radi, nemojte da lažete predsednika!“, dobacio je statiska a onda počinje smeh i kikotanje, čak se i strogi predsednik nasmejao i počeo da grdi svog pratioca Drobnjaka, a ohrabreni statista je rekao: „Lažu te predsedniče!“, predsednik je odgovorio: „Znam, vidim ja to…“.
Isto kao u francuskim „Posetiocima“ kada plemeniti Godfroa spreči neki marifetluk ili krađu nakita pokvarenog, ali simpatičnog Smrde Mudića.
Nešto slično se u srpskim „Posetiocima“ dogodilo i pre otprilike godinu dana, takođe u Kraljevu, toliko se to ponavlja, Kraljevo, auto-put, Vučić, Drobnjak, da gledaoci već počinju da se kikoću znajući da ih očekuje nešto urnebesno.
Tada je predsednik Vučić prosvetlio Drobnjaka da je dužna puta od Kraljeva do Novog Pazara 91 kilometar, a ne 105, koliko je izračunao čovek koji je direktor firme koja se simbolično zove „Putevi Srbije“, i to od 2008. godine. I tada je sve bilo mnogo duhovito i svi su se kikotali i smejali. A posle toga je opet bilo ništa. Drobnjak je i dalje direktor „Puteva Srbije“, Vučić ga kvartalno ismeje pred kamerama, svi se lepo ismeju a Srbija i dalje gradi jedne od najskuljih ali zato najnekvalitetnijh auto-puteva u Evropi.
U Srbiji su cene različite, naravno da troškovi zavise od terena, pa tako cena kilometra autoputa Niš – Merdare će koštati 7,73 miliona evra, dok je kilometar Moravskog koridora, deonice Pojate – Preljina 6,77 miliona evra po kilometru.
Od tih deonica je skuplja ona od Novog Beograda do Surčina, čija izgradnja košta oko 9 miliona evra verovatno zbog visokih planina, oštrih serpentina i širokih reka i tunela po kojima je Srem poznat i prepoznatljiv.
U najsvežijoj burlesci tandema Vučić – Drobnjak, nesporazum je da li je započeta izgradnja puta ili nije. Izgradnja puta košta, svaki dan na gradilištu košta, svaki sat radnika se plaća, iznajmljivanje mašina takođe košta, pa gorivo, pa dnevnice…. Troškovi se gomilaju, budžet se probija a zapravo se ništa ne radi.
U prethodnom skeču, Drobnjak je izračunao da je trasa puta duži 14 kilometara. Logično je onda pitanje da li su i troškovi uvećani za nepostojećih 14 kilometara ili je ta greška uočena i ispravljena?
Aleksandar Vučić je velikodušno oprostio sve ove „lapsuse“ Zoranu Drobnjaku, malo ga ismejao i ponizio, što Drobnjaku ne smeta, isto kao i u filmu „Posetioci“ gde Godfroa malo ponizi Smrdu Mudića, ali mu na kraju ipak sve oprosti.
Drobnjak je još uvek direktor preduzeća u koje se slivaju milioni, ako ne i milijarde evra, vrlo verovatno je jedan od najskuplje plaćenih srpskih glumaca koji se jednom, dva puta godišnje pojavi na televiziji, običan svet se cereka, a kada se kamere isključe, direktor sedne u svoju sužbenu limuzinu i ode u svoju funkcionersku fotelju. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
BONUS VIDEO: Stend-ap duo Vučić-Drobnjak nastupa u Brusu
