"Mala revolucija" u školama: 3 ili 4 ocene po polugodištu?

Odluka Vlade da smanji broj ocena koje učeniku moraju da budu upisane u dnevnik u toku jednog polugodišta sa četiri na tri, zapravo je vraćanje onog što je propisivao Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pre izmena iz 2017. godine.Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže list "Nova" da je dobro što su u Ministarstvu shvatili da to treba promeniti, ali da sve može da bude realizovano i na mnogo bolji način."Forum beogradskih gimnazija je još ministru Šarčeviću slao dopise u kojima je zahtevao da broj obaveznih ocena bude proporcinalan broju časova po nastavnom predmetu u toku nedelje. Nije isto kad iz nekih predmeta imate pet časova u toku nedelje i kad imate dva časa - niti učenici mogu da pokažu jednako znanje za te četiri ocene niti nastavnici mogu da postignu da ih ispitaju", kaže Markov.Problem četvrte, pa čak i treće ocene u toku polugodišta, nastavnici koji drže nastavu iz predmeta sa jednim ili dva časa nedeljno, kako kaže, sad često rešavaju upisivanjem "fantomskih ocena"."To se često završava tako što nastavnici upisuju ocenu za rad na času, što najčešće bude neka fantomska ocena koja podiže prosek ili daju pismene provere čime teret prebacuju na učenike", kaže.On objašnjava i kako bi bilo idealno da izgleda odnos obaveznih ocena i broja časova:"Iz predmeta koje učenici imaju jednom do dva puta nedeljno trebalo bi da imaju najmanje dve ocene po polugodištu, za one koje slušaju tri puta nedeljno tri ocene, a za one koje slušaju četiri i više puta nedeljno najmanje četiri."Zvonimir Jović iz Unije sindikata prosvetnih radnika ovaj predlog Vlade takođe vidi kao dobro rešenje."Na taj način će biti rasterećeni i nastavnici i učenici, neće se više juriti četiri ocene za predmete koji imaju manje časova nego će biti više vremena i da se učenici spreme, a i nastavnici da izvrše kvalitetniju proveru znanja", kaže za list "Nova".Aleksandra Tomovć, majka učenika petog razreda jedne beogradske osnovne škole, dodaje da bi ova promena dobro došla i osnovcima, pogotovo u uslovima pandemije koronavirusa."Mnogi nastavnici bili su pozitivni na koronu, neki se nisu vratili na nastavu ni posle mesec dana, a škole nisu uspele da obezbede zamenu. Tako da bi smanjenje broja obaveznih ocena već sad bilo dobrodošlo. Mislim da decu svakako prečesto ocenjuju, a sa druge strane nedovoljno vežbaju i pripremaju se za kontrolne, pismene i ispitivanja", zaključuje Tomović za "Novu".

Da je raspust pomeren učenici ne bi mogli da budu adekvatno ocenjeni

Krizni štab za borbu protiv koronavirusa odlučio je da zimski raspust za sve đake u Srbiji počene onda kad je to i bilo i predviđeno, od 31. decembra ove godine i traje do 24. januara naredne.Jović iz Unije sindikata prosvetnih radnika smatra da će na ovaj način nastavnici imati dovoljno vremena da učenike adekvatno ocene."Kad bi se nastavnicima i učenicima oduzele poslenje dve nedlje, oni ne bi imali vremena da se pripreme za odgovaranje, odnosno ispitivanje i da se normalno zaključe ocene”, kaže.Markov iz Foruma beogradskih gimnazija napominje da je, gledano iz pedagoškog ugla, odluka vezana za početak zimskog raspusta dobra, ali kada je u pitanju zdaravstvena bezbednost učenika iz Krizbog štaba stižu kontradiktorne poruke."Od epidemiloga Branislava Tiodorovića smo prvo čuli da je dobro da raspust počne ranije zbog dolaska ljudi iz inostranstva oko praznika, sad čujemo da je iz istog razloga bolje da počne kasnije, bilo bi bolje da se lekari iz Kriznog štaba više i ne oglašavaju javno jer samo stvaraju zabunu", poručuje Markov.Bonus video - Anketa: Strahuju li roditelji od povećanja broja zaražene dece u školama?

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=anketadecaikoronauskolamagp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2457399"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram