Ivanuša: Postoji mogućnost da vakcina stigne do kraja godine

Društvo 09. avg. 202008:28 > 08:45
Podeli:
dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Kada je realno da u svetu i Srbiji počne upotreba prve vakcine protiv koronavirusa, da li je Srbija prerano i naglo počela da otpušta mere u borbi portiv koronavirusa, da li SZO veruje u zvanične podatke o broju obolelih i preminulih u Srbiji, za Nova.rs govori direktor kancelarije Svetske zdrastvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša.

Slušamo vesti o tome kako su kako se u pojedinim zemljama klinička ispitvanja vakcina protiv kovida 19 privode kraju. Kada je realno da prva vakcina bude zvanično odobrena i puštena u upotrebu?

U razvoju je preko 200 vakcina, od toga ih je preko 20, oko 25 u kliničkom testiranju. Četiri je u trećoj, poslednjoj fazi kliničkog testiranja. Nadamo se da bi neka od tih vakcina mogla da pređe sve faze testiranja i registracije do kraja godine. Dakle, mogla bi da počne eventualna klinička upotreba.

Treba imati na umu da su količine potrebne na globalnom nivou jako velike. Nadamo se da će vakcina, možda više njih, biti na raspolaganju do kraja ovde godine. Ali, masovna vakcinacija neće biti moguća pre sredine sledeće godine.

Šta nam govori to što se razvija više vakcina istovremeno?

To je dobro iz više razloga. Kao prvo, možda neće sve biti uspešne, kao drugo, ako ima više proizvođača to može imati komercijalni uticaj na nižu cenu.

To je na neki način i indikator da možemo očekivati i veliku proizvodnju. Proizvodni kapaciteti su ograničeni i ukoliko bi to radila samo jedna institucija u jednoj državi ne bi bilo moguće obezbediti dovoljne količine.

Imamo velike nade u vezi sa vakcinom, ali to su još uvek nade. Za sada su rezultati jako dobri, ali trebalo bi da pričekamo da se završe sva klinička testiranja kako bi se uverili da je vakcina bezbedna, sigurna i da ima uticaj na imuni sistem, dakle, da zaista štiti ljude pred virusom.

Da li možemo da verujemo u pouzdanost vakcine nakon registracije?

Apsolutno možemo. U toku registracije, oni provere i učinkovitost i pouzdanost vakcine. Mora proći kroz sva ta klinička testiranja, koja su u stvari temelj, osnova, na osnovu koje se izdaje dozvola za upotrebu.

Predsednik Srbije je najavio  30. jula da bi vakcina u Srbiju mogla da stigne krajem novembra ili početkom decembra ove godine. Kako to komentarišete? 

Verujem da i on prati razvoj vakcine na globalnom nivou. Kao što sam rekao, nadamo se da će prve vakcine biti na raspolaganju do kraja ove godine, a isto tako znamo da pojedine države sklapaju preliminarne ugovore sa proizvođačima vakcina.

dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Rekao sam, nadam se najboljem, ali svakako ne znam šta je imao na umu.

Rekli ste bi do kraja godine moglo da bude završeno kliničko testiranje vakcine, ali da masovna vakcinacija neće biti moguća do sredine sledeće godine. Dakle, vakcina do tada neće biti rešenje za epidemiju. Da  li je smisleno građanima ulivati nadu da će vakcina napraviti promenu već krajem godine?

Vakcina je velika nada.

Sve zavisi, naravno, od toga kolike će količine biti na raspolaganju do kraja ove godina. I to ponovo zavisi od pojedine države, pojedinih proizvođača.

Kad gledamo globalni nivo, neće sigurno biti dovoljno vakcina do kraja ove godine. Ali znamo da neki proizvođači, dok vrše poslednja testiranja mogu već da proizvode vakcinu. Naravno, ona nije u širokoj upotrebi dok  nije potvrđena od strane regulatornih agencija.Ali oni mogu stvarati zalihe tih vakcina, jer vakcina kakva se testira, nakon poslednje faze testiranja se ne menja, ako bi se menjala morala bi prođe ponovna testiranja od nule. Dakle, kad znaju kakva je vakcina, mogu da je proizvode, ali se ona ne može koristiti van kliničkog testiranja dok nije registrovana za upotrebu. To će onda još da potraje.

Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gabrihesus izjavio je da „nemamo konačno rešenje za virus u ovom trenutku, a možda ga nikad ni ne bude“. Šta to znači? 

Na primer, imamo vakcinu za dečju paralizu godinama, decenijama i znamo koliko trošimo na to da bismo vakcinisali svu decu, sprečili taj prenos i eliminisali bolest. Ali nam to još uvek nije uspelo, jer u nekim delovima sveta, naročito tamo gde je rat, ljudi ne mogu da se vakcinišu kako bi bilo potrebno i dečija paraliza još uvek postoji.

Sad kad to uporedimo sa kovidom 19 koji je nova bolest i način na koji se prenosi, i vrsta virusa. Mi zapravo ne očekujemo da bi jedna vakcinacija, jedna doza, pružala zaštitu doživotno. Dakle, ostaje mnogo problema. Što znači da iako budemo imali vakcinu, verovatno nećemo moći da eliminišemo bolest kao takvu jako brzo, možda nikad.

Što znači da će kovid 19 ostati problem. Mi se nadamo, nakon što dobijemo vakcinu puno, puno manji nego danas. Ali verovatno nećemo moći da eliminišemo tu bolest tako lako.

Kako Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje borbu Srbije protiv koronavirusa? Šta je urađeno dobro, šta nije?

Za sada Svetska zdravstvena organizacija nije pravila neku analizu bilo koje zemlje, kako je odgovorila na kovid 19. Naravno, pratimo epidemiološku situaciju u svim zemljama i to svakodnevno, kao deo protokola koji je dogovoren svetskim zdravstvenim pravilnikom.

dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Ipak, ovde na licu mesta smo videli smo da je Srbija vrlo brzo odgovorila u martu, kad su se pojavili prvi slučajevi kovida 19.

Jako je brzo uvela mere, te mere su bile relativno stroge i iskoristila je taj prvi period za nabavku materijala koji su bili neophodni i koje je bilo jako teško dobiti u to vreme na globalnom nivou – od zaštitne do medicinske opreme i lekova.

S te strane je Srbija jako brzo prebacila zdravstveni sistem, što je bilo potrebno. Time su svi koji su oboleli od kovida 19 mogli da dobiju potrebne zdravstvene usluge. Ali, naravno, na štetu onih svakodnevnih usluga koje se ne mogu pružati na tom nivou i u tom broju koji je uobičajen.

To je nešto što smo videli u svim zemljama sveta i to je razlog zašto želimo da držimo epidemiju pod kontrolom, kako bi mogli da imamo zdravstveni sistem na dve trake – jedan za kovid 19 pacijente, a drugi deo za ostale bolesnike. Mi znamo, ostale bolesti nisu nestale.

Kažete da je Srbija brzo reagovala na početku epidemije. Da li je Srbija nakon toga prerano proglasila pobedu nad epidemijom i naglo ukinula sve mere? Šta je ključno uticalo na to da se ponovo pojavi veliki broj obolelih?

Radi se o novom virusu, o novoj bolesti. Ima puno pitanja na koja nemamo odgovor. U prošlim mesecima nismo imali odgovore na sva pitanja, pa tako ih ni danas nemamo.

Ono što sada vidimo je da se ne radi o sezonskom virusu. Znači da ne treba očekivati da će preko leta stanje biti bolje jer ima više sunčevog zračenja, viših temperatura. Dakle, mere treba da se održavaju kontinuirano.

Zbog ekonomskih i društvenih razloga države ne mogu biti zaustavljene jako dugo. Ekonomija ne može na dug period da izdrži ako ljudi ne idu na posao i ne zarađuju za život.

Zato  je bilo bitno da se to vanredno stanje menja, da se ublaži, ali je jako bitno da neke osnovne javno-zdravstvene mere ostanu na snazi.

Mere koje bi sve vreme trebalo da budu na snazi

Mere koje bi u toku epidemije koronavirusa sve vreme trebalo da budu na snazi su sledeće su održavanje fizičke distance, nošenje maski ako fizička distanca nije moguća, pranje ruku i respiratorna higijena.

Ako neka osoba dobije simptome, trebalo bi da se odmah izoluje, da se testira, da se leči ako je potrebno. Zatim da se potraže svi bliski kontakti i stave u karantin.

Ne mislite da su mere kod nas bile previše naglo ublažene? Građani su vrlo brzo nakon karantina mogli da odu prvo na fudbalsku utakmicu, izađu na izbore. Nakon toga su se desili i protesti. Koliko je to sve uticalo na naglo povećanje broja obolelih?

SZO upozorava sve zemlje da budu jako pažljive kad se menjaju mere – i ublažavaju i postaju strože. Trebalo bi da se prati epidemiološka situacija i da se ima na umu da za vreme tranzicije mere mogu ići u oba pravca – ili su blaže ili strožije.

Kad govorimo o masovnim okupljanjima, ako epidemiološka situacija nije povoljna, to može pogoršati opštu situaciju. Videli smo da je otkazana Olimpijada, otkazani su brojni veliki sportski događaji.

SZO nema stav da li masovna okupljanja treba da se dozvole ili da se zabrane. To je odluka koju prihvataju nacionalne ili regionalne vlasti u određenoj državi, ali treba da imaju na umu koje mere treba sprovesti ako dozvole masovno okupljanje, odnosno koji su uslovi da bi se takvo okupljanje moglo dozvoliti.

Da li su neophodni uslovi bili ispunjeni kad je dozvoljena, na primer, fudbalska utakmica između Partizana i Crvene zvezde?

Iskreno, ne sećam se koliki je tada bio broj obolelih u Srbiji. Svakako, kad god se radi o masovnom okupljanju, treba odrediti mere koje moraju da se poštuju u toku samog masovnog okupljanja.

Na derbiju nije poštovana fizička distanca, na stadionu je bilo j puno lviše od 15 hilljada ljudi.

Video sam snimke. Svakako bih preporučio da bar te osnovne mere budu na snazi, a to je fizička distanca, ako nije moguće onda bar korišćenje maski. Svakako, svaki put treba ponovo razmisliti da li neko masovno okupljanje potrebno ili ne, da li može i bez njega.

dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

Videli smo, neki veliki festivali su otkazani, kao Egzit.

Da li je SZO zadovoljan kako se u Srbiji vodi statistika o epidemiji koronavirusa?

U sklopu međunarodnog zdravstvenog pravilnika, koje su države prihvatile, zemlje su dužne da SZO izveštavaju o broju obolelih, umrlih i tako dalje. SZO je pripremila detaljne instrukcije kako da se izveštava kako bi se obezbedila uporedivost podataka iz različitih država. Ti su podaci jako bitni i koriste se za određivanje mera.

Medicinski zvaničnici iz Austrije su rekli da ne veruju podacima iz zemalja Zapadnog Balkana. Nedavno je BIRN otkrio da postoje dve paralelene baze podataka, iz jedne se informacije saopštavaju javnosti, u drugu uvid ima Vlada. Kako to komentarišete? Da li nakon toga i SZO ima poverenje u naše zvanične podatke?

Videli smo tu objavu BIRN-a da postoji određena diskrepancija između zvaničnih podataka i podataka koje je predstavio BIRN. Postoje mogući razlozi zbog kojih dolazi ponekad do diskrepancije. Nemamo detaljnu informaciju koji bi bio mogući razlog za Srbiju i odakle i kakvi su ti podaci koje je predstavio BIRN i zašto se razlikuju od podataka koje smo mi zvanično dobili od državnih institucija.

Zašto Austrija ne veruje? Ne znam na osnovu čega su oni dali taj stav.

Mi smo u kontaktu sa centrom ovde, sa Nacionalnim institom za javno zdravlje „Batut“, koji je kontaktna tačka za Međunarodni zdravstveni pravilnik za Srbiju i očekujemo određena pojašnjenja u vezi sa tim podacima.

Dakle, tražili ste i očekujete objašnjenja?

Da, na osnovu toga što je objavio BIRN mi smo tražili dodatna objašnjenja o čemu se radi. Jer ipak, podaci koje mi imamo su zvanični podaci, i mi operišemo sa zvaničnim podacima od države.

Mnogo građani Srbije su upravo posle otkrića nelogičnosti u zvaničnoj statistici izgubili poverenje u Krizni štab. Pojavila se i peticija koju je potpisalo više od 2800 lekara, a koji između ostalog traže i otkrivanje pravih podataka i smenu Kriznog štaba. Kako to komentarišete? Kako bi država trebalo na to da reaguje?

Ja bih malo proširio to pitanje. Stav SZO, koji je poznat već neko vreme, je da se kovid 19 ne politizuje. Videli smo da na međunarodnom nivou postoje određena trenja između država po pitanju kovida 19 i smatramo da je jako bitno da ujednimo snage i da svi radimo zajedno, kako na međunarodnom nivou, tako na nivou pojedine države.

dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
dr Marijan Ivanuša Foto: Dragan Mujan/Nova

Kovid 19 jeste, ostaje i biće još duže vreme veliki izazov. Politizacija koja razdvaja već ograničene kapacitete, može imati štetne posledice. Zato je naš stav, i moj lični stav, da je bolje raditi zajedno kao partneri, jer je problem velik i trebalo bi da ujedinimo snage kako bismo mogli da se borimo zajedno.

Naravno, transparentnost informacija i saradnja su jako bitni. Ljudi treba da znaju o čemu se radi, kako bi mogli da shvate zašto su neke mere na snazi i kako bi bili u stanju da ispoštuju mere koje nije uvek lako ispoštovati. Videli smo koliko je teško bilo za vreme policijskog časa.

Šta je u ovom slučaju politizacija? Ono što zahtevaju lekari ili rekacija Kriznog štaba i države?

Ja bih rekao, potreban je konstruktivan stav svih partnera i dobra saradnja.

Šta smatrate pod politizacijom u ovom slučaju?

Ponovite pitanje. Šta zapravo lekari traže?

Izmađu ostalog traže i smenu Kriznog štaba, zato što smatraju da je sam Krizni štab politizovan. Lekari ne dovode u pitanje stručnost ljudi u Kriznom štabu, ali smatraju da odluke ne donose sa stručnog stanovišta već pod uticajem politike. Jedan od zahteva je i transparentnost podataka.

Kao što sam rekao, transparentnost podataka i jasna komunikacija su jako bitni.

Zahtev za promenom Kriznog štaba je nešto što teško komentarišem. To je ipak nešto što se događa na nivou države i ja bih kao predstavnik SZO hteo ostati na stručnim pitanjima.

Kad govorim o tome onda bi moj stav bio da se ujedine, jer ima dosta odličnih stručnjaka u Srbiji. Da što više rade zajedno kako bi se prihvatile najbolje moguće odluke za srpski narod.

Javno-zdravstvene mere su uvek donekle politička odluka. Kad govorimo o merama, ako me pitate samo kao predstavnika SZO i ako bih uzeo u obzir samo područje zdravlja, ja bih bio jako strog, zagovarao bih jako stroge mere. Ali kad stavljate te mere u kontekst neke države, nekog društva, onda treba uzeti u obzir i druge parametre. Zato su mere pod uticajem i drugih faktora – ekonomije, prihvatljivosti za ljude i tako dalje.  I na neki način je to uvek politička odluka kad je reč o javno-zdravstvenim merama.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram