4
Mogućnosti da vas kao lekara maltretiraju, zlostavljaju i ucenjuju u zdravstvenom sistemu Srbije su zaista - ogromne, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), u pokušaju da sumira prethodnih šest meseci epidemije koronavirusa u našoj zemlji iz ugla onih na prvoj liniji fronta - lekara i zdravstvenih radnika.
Sat vremena trajao je razgovor sa predsednikom Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u nameri da se podvuče crta i istakne sve ono loše sa čime su se lekari i drugi medicinski radnici sretali od početka epidemije koronavirusa u Srbiji.
I to je bilo nedovoljno da se ukaže na sve loše stvari koje su se dešavale, a Panić je ubeđen da nas od jeseni po tom pitanju ne čeka – ništa bolja situacija.
U epidemiju smo, kaže, uleteli sa 15 odsto manje lekara i medicinskih radnika. Nedostajalo je opreme, radili su nezaštićeni, čime su dovedeni u rizik ne samo da se i sami zaraze, već da zaraznu bolest i prošire na nove pacijente.
Štaviše, kada sami kupe maske nije im dozvoljavano da ih nose i za kaznu im je oduzimano od plate.
Ali, pođimo redom, rečima dr Panića…
Srpsko zdravstvo je epidemiju koronavirusa dočekalo desetkovano – u startu nam je nedostajalo 15 odsto lekara i medicinskog osoblja, što je posledica otpuštanja unazad bar šest godina – stomatologa, medicinskih sestara i tehničara, odlazaka u penziju i inostranstvo bez adekvatnog zapošljavanja novih – prosečna starost lekara je 55 godina.
Pri tome su zadržani nemedicinski radnici. I to ne higijeničarke, bolničari, kuvari… koji rade sa pacijentima i učestvuju u procesu nege i zbrinjavanja, već ekonomisti i pravnici.
Danas u bolnicama imate zaposlene molere, armirače… koji nemaju šta da rade.
Imamo i profesora fizičkog koji je zaposlen preko veze u kliničkom centru u jednom gradu da bi – radio fizikalnu medicinu sa decom!?
Taj nedostatak radnika od 15 odsto je bilo nešto što nas je unapred u ovoj epidemiji stavilo u nezgodan položaj. To je problem i u redovnom radu, a to je bilo tek poseban problem u epidemiji.
Zvaničan početak epidemije dočekali smo sa apsolutnim nedostatkom zaštitne opreme i direktorima koji nisu bili spremni i sposobni da organizuju rad zdravstvene službe.
Kaže se da u epidemiji nema hitne stvari – to znači da ne možete, dok traje epidemija, da priđete pacijentu bez zaštitne opreme. I to ne zbog vaše zaštite, nego bezbednosti sledećih pacijenata, kada je lekar potencijalni prenosilac koji može da zarazi nove pacijente. To je, u krajnjoj instanci – i krivično delo.
Upravo su zato zdravstveni radnici od 2002. obavezni da prime vakcine. Ministarstvo ni to ne sprovodi.
Da biste radili u zdravstvenoj ustanovi, morate biti imunizovani da se ne biste razboleli i da ne biste dalje širili tu infekciju.
Prvenstveno mora da se zaštiti – pacijent.
Na početku epidemije smo imali pisane dokaze da se zaposlenima zabranjuje da se nosi i koristi čak i ono što se imalo od zaštitne opreme.
U slučaju klinike “Laza Lazerević”, kolega je kupio masku i doneo na posao, hteo je da je koristi, ali mu je direktorka – em zabranila, em ga kaznila. Odbijeno mu je od plate što je nosio zaštitnu opremu na svom radnom mestu, koju je pri tome – sam kupio.
Do te mere su išli protiv zdravlja i bezbednosti zdravstvenih radnika da su nam zabranjivali da se i sami opremimo.
Nedostatak zaštitne opreme, a to je i dr Kon na kraju priznao , bio je – veliki. Da citiram prof. Radovanovića: “Zatekla nas je epidemija sa količinom zaštitne opreme koju je nekada cela Jugoslavija trošila na jednoj vežbi civilne zaštite”.
Apsolutno nije bilo zaštitne opreme osim u KBC “Dragiša Mišović” , gde je od početka do kraja bilo ove opreme, možda ne kompletne, ali je to razumljivo, jer je bila opšta nestašica na tržištu.
Obaveza ministra zdravlja je, po zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti bila da još u decembru 2019. prepozna opasnost i do marta predvidi koliko treba zaštitne opreme, kako bi se na vreme nabavila.
To nije učinjeno, jer su se očigledno spremali za izbore i imali preča posla.
Neko u kriznom štabu, a imaju celu ekipu od 20 ljudi gde su i piarovi, nije znao da ih savetuje da nije dobro kada se u epidemiji izgubi poverenje. I da je apsolutno kontraidikovano da lažete i građane, a posebno da lažete zdravstvene radnike.
Usadili su nam strah i nesigurnost šta će se desiti ako se ponovi ta situacija. Jer, pazite – sigurno je da će ponovo biti rasta novoobolelih i u toj situaciji dolazimo u priliku da ne možemo da se odbranimo. Stvoren je novi problem, bez rešenja.
Kolege su po usmenom “rešenju” prebacivane iz ustanove u ustanovu, pre nego što je doneta odluka o tome da to može da se radi. Iako je i ta odluka vrlo diskutabilna, jer je donosi vlada kad je raspisano vanredno stanje.
Tek početkom aprila je donet dokument po kome se zdravstveni radnici mogu prebacivati iz jedne u drugu zdravstvenu ustanovu, a da to nije u skladu sa postojećim kolektivnim ugovorom, odnosno da je to prebacivanje u ustanovu udaljenu više od 50 kilometara.
Isto se dešavalo i kada je ukinuto vanredno stanje. Tada su kolege prebacivane na druga radna mesta na osnovu usmene naredbe. To je dokument koji kaže – “prebaciće se prema potrebama službe na usmeno, ako zdravstveni radnik odbije, daće mu se pismeno rešenje, a ako i to odbije – sledi otkaz”.
Sada ide dokument po Srbiji gde se pita da li lekari žele da budu dobrovoljci ako bude bilo potrebe za radom u kovid jedinicama.
Ja sam ga potpisao prošle nedelje. Ja sam ovaj put jedini u Kraljevu potpisao – tri puta sam se do sada javljao, ali nisam bio, da citiram v.d. Direktora KC Kragujevac, “politički podoban” da bih mogao da pomognem kolegama u višim ustanovama, ili bar u Novom Pazaru.
A koleginica Slađana Petrović u Kraljevu je uzela odmor da bi pomagala u – Pazaru.
Traže se podobni u smislu da će sakriti ono što se dešava u kovid bolnicama. Tu prvenstveno mislim na broj preminulih i broj onih koji su tu lečeni. Na to kako se pišu otpusne liste i potvrde o smrti .
Imamo neke dokaze da su iza kolega koje su konstatovale smrt i napisale potvrdu o smrti konstatujući da je uzrok smrti kovid, načelnici sutradan to menjali. Menjali su i otpusne liste.
Potom, a to je krenulo iz “Dragiše Mišovića”, imali smo situaciju da otpusnu listu potpisuje “kovid tim” lekara.
A znate, u zdravstvu i medicini ne postoji kolektivna odgovornost – samo više njih odgovornih u nizu.
Takva otpusna lista na sudu ne važi.
Postoji čak i odredba o medicinskoj dokumentaciji, da svaki dokument mora biti potpisan i na njemu faksimil.
Na ovima sada stoji samo okrugli pečat ustanove i nema nijednog lekara… Takva otpusna lista na sudu nije nikakav dokaz, a svaki medicinski dokument po zakonu predstavlja sudski dokument i priznaje se kao dokaz.
Ovaj nepotpisani to nije.
Osnovano sumnjam da će nestati i protokoli bolesti da utvrdimo ko je tog pacijenta lečio, ko je konstatovao smrt, ko je pisao otpusnu listu onima koji su ozdravili .
Imali smo veliki broj zaraženih zdravstvenih radnika, i preko 30 preminulih lekara i stomatologa. Od toga je dvoje bilo u penziji (jedan od njih je radio u penziji). Sigurno ih je 25 preminulih direktno bilo povezano sa zaražavanjem na poslu i sledstveno tome su preminuli od kovida.
Pravdao se krizni štab da to nije mnogo u odnosu na Italiju i druge zemlje.
A zaboravljaju da je kod nas koronavirus stigao posle Italije, Španije, Kine, da smo imali dovoljno vremena da se spremimo i da ne bismo imali toliko zaraženih i preminulih.
Nismo uspeli da ispravimo koliko je bilo preminulih sestara i tehničara od kovida 19, ta brojka je verovatno još i veća.
Sigurni smo i da najveći izneti broj od 750 zaraženih zdravstvenih radnika zapravo tri do pet puta veći. To znamo po organizaciji rada medicinske službe – dugo niko nije mogao da ode na odmor.
Zbog velikih pritisaka oni koji su ćutali ostali su i bez slobodnih dana i bez godišnjih odmora.
Kada su kovid ustanove prelazile u normalan rad, bila je pauza od tri do sedam dana za dezinfekciju. Tada su zdravstveni radnici prisiljavani da koriste dane od godišnjeg odmora, umesto da im se dozvoli da koriste slobodne dane koji im sleduju zbog prekovremenog rada.
Potom smo se susreli sa novom situacijom, kolege koje su imale rizične kontakte nisu testirane, niti su ih slali u samoizolaciju. Kada smo se pobunili, poslati su u samoizolaciju, uz 65 odsto plate.
Poučeni iskustvom iz Italije i Španije gde se vode i dobijaju sudski procesi u kojima se ističe da su virusi biološka opasnost što spada pod zaštitu zdravlja na radu, te stoga medicinskim radinicima sleduje puna plata, i mi spremamo takav zahtev. Da se virus prizna kao biološka šteta i da se daju beneficije izloženim zaposlenima.
Sada postoji problem sa kolegama koje su na osnovu usmenog rešenja išle u druge ustanove – sutra kad bi neko od njihovih naslednika potraživao bilo šta – on se vodi kao nestao! Nema dokaza da je iz Kraljeva poslat u “Dragiše Mišović” da radi i da je tamo preminuo.
U početku su svi bili na 65 odsto, pa je izmenjen kolektivni ugovor i isplaćivana je plata od 100 odsto zdravstvenim radnicima koji se razbole od kovida 19 ili moraju u izolaciju. Ali u tom slučaju nisu dobili stimulaciju od 10 odsto na platu.
To nikako nije bila povišica plate, kako to tvrdi predsednik Srbije, već samo stimulacija na platu, koja je uskraćena onima koji su se zarazili na prvoj liniji fonta borbe sa koronavirusom.
U međuvremenu je smišljena nova zavrzlama, pa su samo oni sa potvrđenim PCR pozitivnim testom imali pravo na 100 odsto naknade zarade. Ostali nisu ako nisu bili potvrđeni ovim testom.
Zdravstvenim radnicima, posebno tehničarima, koji su radili na prvoj liniji fronta sa zaraženim pacijentima, nije bio obezbeđen smeštaj. Oni su se vraćali porodicama, nosili virus kući, mogli su da zaraze ukućane, ali istovremeno i od njih da donesu virus pa zaraze nekoga u bolnici.
Ti ljudi moraju biti u nekoj izolaciji. Mnogi su stanove iznajmljivali za svoj novac da bi zaštitili svoje porodice.
Treba da znamo da ni serološki, ni PCR nisu sto odsto pouzdani.
Često imamo lažno negativne nalaze.
Urađena je stoga i izmena međunarodne klasifikacije bolesti, gde su uvedene nove tri šifre koje se tiču kovida: jedna je kovid potvrđen testom, druga kovid nepotvrđen testom, a treća je komplikacije kovid bolesti – i to je možda sad i najveći problem.
Većina kolega izložena velikoj količini koronavirusa imali su teške kliničke slike. U tom slučaju posledice ostaju na plućima, a često je prisutno dva meseca i duđe zamaranje i nemogućnost funkcionisanja kao što je to bilo i ranije.
Neka nova svetska iskustva kažu da 60 odsto onih koji su preležali kovid imaju za posledicu miokarditis ili upalu srčanog mišića koji onda pravi dodatne probleme. Takav zdravstveni radnik ne može više da radi ono što bi zdrava osoba mogla da uradi fizički. Taj problem će se tek otvoriti.
To što su nam rekli da ima 260.000 testova u rezervi – ništa ne znači. Zanima nas koliko se testova dnevno radi u onim grupama kojima treba.
Za ovo sada nemamo egzaktne dokaze, ali nam biohemičari već više od mesec dana ukazuju na to – da postoje serološki testovi koji se rade zdravstvenim radnicima i oni koji se rade građanima.
Oni koji se rade zdravstvenim radnicima – svi su negativni, što je nemoguće. A, oni koji se rade građanima su 30 odsto pozitivni.
Očigledno neko pravi veliku problematiku od svega ovoga, nadam se da ćemo otkriti šta je iza toga.
Celokupna služba anestezije u Kraljevu testirana je serološkim testovima, a nije bilo nijednog zaraženog, da bi se ispostavilo da imamo mnoge koji su zaraženi i potom dokazani PCR testovima.
Ti serološki su nam napravili velike probleme, to je dodatno ugrožavanje zdravstvenih radnika, jer se pacijenti u bolnicu primaju na osnovu negativnog serološkog testa za koji pouzdano znamo da je u velikom procentu lažno pozitivan ili lažno negativan.
Onda imate slučaj da u prvih sedam dana kada je pacijent najinfektivniji, a nema antitela u krvi, mi ga primamo kao zdravog, a ispostavi se da je bolestan.
Takav jedan pacijent je ležao je 11 dana u Kraljevu i zato je došlo i do zaražavanja zdravstvenih radnika, jer je on ležao na više odeljenja. Kad je umro, ispostavilo se da je PCR pozitivan.
Pitali smo zašto se negativan serološki test dovoljan. Da li reč o velikoj količini testova koje treba potrošiti – da li ih je neko kupio ili je reč o donaciji koju treba potrošiti nemoguće je saznati – RFZO je sve nabavke proglasio za tajnu.
A, to je više nego flagrantno kršenje zakonskih normativa i svih principa struke, jer to su informacije od javnog značaja i koje se bitno tiču zdravlja svih građana Srbije i ne mogu biti proglašena tajnom, osim u autoritativnom društvu gde vlast mođe da radi šta želi, a da za to ne trpi niikakve posledice.
Pričao sam sa dr Konom u dva navrata kada se dešavao Novi Pazar i kad su se dešavali studenti.
Kolege iz studentske poliklinike su insistirale da se studentima rade PCR testovi, a ne serološki – bilo je zabrana od kriznog štaba, a najviše od Darije Kisić Tepavčević, koja je između ostalog privatnim porukama pretila kolegama zaposlenim u studentskoj službi.
Studenti su se vraćali čak i oni koji su potvrđeno pozitivni, sa onim zdravim. Siguran sam da se tada radilo na tihom prokuživanju.
Jer opet Krizni štab nije čitao svetska iskustva i nije čuo da ne smeju to da rade, jer kovid ostavlja posledice.
Dakle, ne možete nekoga namerno izložiti infekciji, posebno ako se zna da ta infekcija ne prolazi bezazleno, da može da ima i smrtni ishod, bez ozbzira što se radi o mladim i zdravim ljudima. Dakle, neko je tu načinio teško krivično delo.
Na moje insistiranje i insistiranje koleginice dr Mile Paunić i celog kolektiva Studentske poliklinike, a na urgiranja dr Kona došlo je do omogućivanja dve ustanove koje su bile izolacija.
A onda je ministar Šarčević tri dana pravio problem da da te dve ustanove. Dakle, kada treći dan sprečavate nešto što je struka predložila, a vi niste kompetentni, opet pravite teško krivično delo.
Čujem se sa dr Konom pred Novi Pazar i pitam ga – zna li da u Novom Pazaru gori. Ćutao je pola minuta i rekao: Raspitaću se o tome.
Onda sam ja rešio da sa tim izađem u javnost, pošto je evidentno da članovi Kriznog štaba nisu adekvatno obavešteni odnosno da im se kriju informacije, da se ukrštaju infektivni i čisti put, da nema dovoljno lekara da bi svima bila pružena adekvatna pomoć, čak ni da se organizuje rad odeljenja.
Tog trenutka ima 80 obolelih zdravstvenih radnika, a da o tome ne zna prva perjanica Kriznog štaba dr Kon. Onda možete da zamislite u kakvoj smo situaciji bili.
Za ono što se dešavalo u Novom Pazaru dr Đerlek nagrađen je od strane tehničke vlade. Dakle njega je za državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja imenovao ministar u tehničkoj vladi. Gospodin Đerlek nagrađen je zato što je došao i pokrio sve ono što je Meho Mahmutović radio, ili nije radio, ili je pogrešno radio. Ali je bar Meho Mahmutović izašao i rekao da je 40 lekara i mnogo više sestara zaraženo.
Kad je došao Đerlek, onda je došlo do skrivanja podataka, počele su da se izdaju nepotpisane otpusne liste, da se zdravstvenim radnicima plaća 65 odsto plate i za to je on ekspresno nagrađen funkcijom.
I zato sad imate zahtev 37 specijalista koji su svojim potpisom zatražili da Meho Mahmutović ode sa mesta direktora na koje je vraćen. A, a sećate se da je imao akutni koronarni sindrom, odnosno sve to što se dešavalo – izlazak u javnost, ogromne pretnje koje je on pretrpeo od ministarstva, da bude akutno ugrožen zvog srčanih problema. Posle toga je ipak vraćen na mesto direktora.
Sada ponovo kreće broj novoobolelih u većem broju. Eventualno novo uvođenje vanrednog stanja može samo da bude opravdanje za legalno prebacivanje lakara iz ustanove u ustanovu. Jer, ako nema vanrednog stanja, nema radne obaveze, pa onda nikoga ne može prebaciti, a da nije dobrovoljno pristao na to.
Zato je na tom spisku dobrovoljaca od 14 lekara ostao samo moj potpis. Jer, ja insistiram da odem u kovid jedinicu da vidim kako se radi i da sa podacima izađem u javnost.
Ostale kolege su besne, kako se postupalo sa njima, ne mali broj njih je oboleo i neće dobrovoljno da se jave, i čekaju da im se napismeno da radna obaveza.
Radna obaveza može da bude uvedena samo u vanrednom stanju. I to nije regulisana zakonom koji se tiče zdravstva, već Zakonom o vojsci. I to je vrlo upitno, jer se radna obaveza odnosi na privredna društva i ljude koji nisu u zdravstvenom sistemu.
Mene su neki prozivali da se zalažem za vraćanje vanrednog stanja. NE, NE ZALAŽEM SE, nego kažem da je jedino za vreme vanrednog stanja moguća radna obaveza i premeštanje medicinskih radnika. A to ne znači da se istovremeno moraju primeniti i mere zaključavanja građana i prisiljavanja penzionera da hleb kupuju u 4 ujutru.
To sve govori o nesposobnosti države, maltretiranju građana ne bi li im usadila strah, a onda idu po principu: Ćuti, može da bude i gore.
U poslednjih 20 godina otkako se nalazim u zdravstvenom sistemu Srbije, to je rečenica koju sam ubedljivo najviše puta čuo.
Mogućnosti da vas maltretiraju, zlostavljaju i ucenjuju u zdravstvenom sistemu su zaista – ogromne.
Sada je na delu jedna zamršena situacija gde se pokušava omalovažavanje ili dezavuisanje tog našeg bunta protiv toga što se kolege smenjuju jer su potpisale za “Ujedinjene protiv kovida”.
Imate situaciju da je načelnik preneo kolegama u Užicu da oni koji su potpisali za “Ujedinjene protiv kovida” ne mogu više nigde da budu ni na mestu šefa, ni na mestu načelnika, niti na bilo kakvom drugom odgovornom mestu.
Imamo smene u Novom Pazaru, troje kolega anesteziologa u KBC Zvezdara su dale otkaz, a pre toga dva neurologa, dvoje u Opštoj bolnici u Subotici su dali otkaz, Ljuština na GAK-u, Igor Grbić u “Lazi Lazareviću”…
Opšta je pretnja otkazima na svim nivoima, a setićete se da je najveći problem za izlazak informacija u javnost bila kada je hapšena novinarka portala Nova.rs, Ana Lalić, zbog pisanja o KC Vojvodine.
Tada je to bio pokušaj države da izvrši centralizaciju informacija. Da krizni štab bude jedini koji može bilo šta da izjavi o epidemiji, iako zakon o zaštiti od zaraznnih bolesti kaže da zaposleni može da govori, a ja uvek kažem da je OBAVEZAN da govori o saznanjima koja ima tu gde radi.
Ima mnogo pisanih dokaza, od Instituta za onkologiju, a otkako je krenula epidemija u skoro svim ustanova imamo pisani dokument gde direktor zabranjuje bilo kome da priča o bilo čemu što se tiče epidemije – o uslovima rada i zbrinjavanja kovid pacijenata u toku epidemije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
