"Najveća želja mi je da sve moje kolege dobiju godišnje odmore, koliko god hoće i da mogu to da im potpišem. Želja mi je i da ja odem na godišnji odmor. Želim da ne moram da razmišljam o tome da li sam sve dezinfikovala. Želja mi je da možemo da se zagrlimo i da sednemo u neku kafanu, da ne moramo da nosimo maske. Ma, ne moramo čak ni u kafanu, možemo da odemo i na neki bazem, da se smejemo i prepričavamo kako smo se ponašali u nekim situacijama", ovu bujicu želja na nas je "sručila" glavna sestra KBC "Dr Dragiša Mišović" Nataša Bogunović.
U razgovoru za Nova.rs, Nataša se priseća svake borbe i teških momenata koje su za godinu dana pandemije preživljavali i nastavljaju da preživljavaju ona i njene kolege.
„Teško je gledati toliki broj ljudi koji se bore za vazduh i kojima ti daješ sve što umeš i znaš. Nažalost, kod nekih jednostavno nema pomoći i to je strašno. Najviše vremena svi provodimo u intenzivnim negama i mislim da nas je to sve promenilo i pomerilo. Veliki broj umiranja, veliki broj ljudi kojima ne možete da pomognete, veliki broj ljudi za koje ste dali maksimum, a niste uspeli da se izborite za taj život. Teško vam je kada nekoga ne možete da skinete sa respiratora, kada se stanje pogoršava. Žao vam je svih tih ljudi i to su stvarno teški momenti. Sve to traje i traje, nikako da prođe“, reči su ove medicinske sestre koja ne dozvoljava da je umor pobedi.
„Jesmo umorni, ali svakog jutra kada dođemo na posao opet vidimo te ljude kojima dok se bore znači naša vizita i naš osmeh. Smatramo da nemamo prava da budemo umorni i da smo baš tu gde smo najviše potrebni. Nemamo prostora za umor. Svaki dan nastavljamo i govorimo sebi, danas ćemo uraditi još više i biće bolje. Bodrimo sami sebi. Mora tako. Svesni smo da pandemija ima svoj tok i da neće sutra prestati. Sami u sebi nalazimo snagu da pred pacijentima ne izgledamo tužno i depresivno. Takav nam je posao, mi smo to prihvatili i tako je“, svesna je naša sagovornica misije i obaveze koju njen posao nosi.
Ako postoji nešto dobro u ovoj pandemiji, to je činjenica da su se medicinari međusobno bolje upoznali i zbližili.
„Teško je gledati kolege koje su zaražene i koje se bore za život, imali smo i neke kolege koje su izgubile živote. Teško je kada vodite koleginicu na prijem u bolnicu, sa njom ste do juče radili i znate da ima dvoje male dece kod kuće. Mi smo ovde jedni drugima podrška i da nismo takvi ovaj sistem ne bi opstao. Hiljadu puta produžite smenu, produžite noć zarad svog kolege. Mi smo i više od kolega, upućeni smo jedni na druge i razumemo se. Kolege su vam podrška, oni su vam i brat i prijatelj, oni su vam, u ovakvim okolnostima, sve. Korona nas je zbližila, pa toko imam dosta koleginica koje nisam ni poznavala, a koje su mi izašle u susret, kao da sam sa njima odrasla“, stvorile su se neke nove veze i empatija koju osećaju pacijenti.
Naša sagovornica objašnjava i koliki je za nju i njene kolege značaj vakcinacije.
„Kada vidite kako to izgleda u crvenoj bolnici i kada vidite pod kojim smo mi stresom, koji je to teret, onda vam stvarno ne pada na pamet da bilo gde idete bez maske ili da se ne vakcinišete. Mi smo se svi vakcinisali, jedni smo na druge uticali i jedva smo čekali da se pojavi vakcina. Bili smo presrećni. Mi smatramo da ćemo time nekako pandemiju zaustaviti i imati manji broj pacijenata. Ne kažem da će se to dogoditi sutra“, navodi glavna sestra KBC „Dr Dragiša Mišović“.
Naša sagovornica zato nema dilemu i smatra da bi važeće restriktivnije mere trebalo da se produže i posle ponedeljka. Nadamo se da ima ko da je čuje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar