Građani bez zaštite od diskriminacije: Čekajući poverenika

"Institucija ne može da obavlja svoj posao kao svi drugi nezavisni državni organi. U pitanju je jedan specifičan položaj, ovaj organ nema zamenike. Još od donošenja zakona kojim je formiran Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2009. godine, nije izmenjena odredba kojom je definisano da se poverenik bira po isteku mandata, umesto pre. Došlo je do toga da niko u instituciji nema ovlašćenja za redovno funkcinisanje. Nema potpisnika, dakle, nema ni pravnih akata koje donosi Poverenik", objašnjava za naš portal bivša poverenica Brankica Janković.Za građane to u praksi znači da oni mogu da podnose pritužbe povereniku, ali da postupak po tome ne može da se sprovodi.

"Građani se obaveštavaju da će se postupak nastaviti ili započeti po izboru novog poverika kao ovlašćenog lica. Eto kako jedna pravna praznina može da napravi mnogo veći problem nego što vam se to u prvom momentu učini", kaže Janković.U proteklih 10 godina, koliko postoji ova institucija, pritužbe je podnelo i zaštitu od diskriminacije zatražilo na hiljade građana. Porodilje koje su ostale bez posla, samohrane majke, penzioneri... sada će za to morati da sačekaju potpuno formiranje parlamenta i izbor skupštinskih odbora."Ne možete preko reda. Predlozi se podnose Odboru za ustavna pitanja", objašnjava nam Janković.Poverenicu koja je pet godina bila na čelu institucije pitali smo i da li je spremna da, ukoliko bude ponovo predložena za tu funkciju, nastavi tamo gde je stala, a kratak odgovor je - da.Povodom blokade institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ranije su se oglasile i nevladine organizacije.Na to da postupak za izbor poverenika nije blagovremeno pokrenut ukazale su 52 nevladine organizacije još u junu, ali to nije bilo dovoljno da se taj postupak ubrza. A u međuvremenu, građani mogu da pišu i šalju pritužbe povereniku, ali njima nema ko da se bavi.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram