8
Jedan od uobičajenih primera internet prevara su lažne poruke koje obećavaju brzu i laku zaradu.
U današnjem digitalnom dobu, kada su SMS i Vajber poruke postale nezaobilazni deo naše svakodnevice, važno je biti oprezan i proveriti autentičnost informacija koje dobijamo.
Jedan od uobičajenih primera su lažne poruke koje obećavaju brzu i laku zaradu, često uz primamljive cifre od 6.000 do 20.000 dinara dnevno. Ali ko stoji iza ovih oglasa i da li su oni zaista ono što tvrde?
„Svedoci smo čestih slučajeva u kojima se za razne kurirske službe, poput Pošte, šalju navodni paketi. To često vodi do situacija u kojima ljudi veruju da zaista imaju paket koji čeka isporuku. Kada kliknu na priloženi link, često se suočavaju s zahtevom da isprave navodne greške prilikom obrade transakcije. U tom trenutku, pod izgovorom rešavanja problema, od njih se traže podaci o kreditnoj kartici. Nažalost, ovo je čest oblik prevare na internetu, gde se koriste podaci koje su korisnici već ostavili na drugim onlajn prodavnicama kako bi se naručivala roba, dok se novac sa kartice korisnika povlači“, kaže Mikica Ivošević, etički haker.
Često se koriste cifre od 6.000 do 20.000 dinara dnevno kako bi privukli pažnju korisnika i podstakli ih da kliknu na link ili podele svoje lične podatke.
PROČITAJTE JOŠ
„Napadači su veoma vešti u pronalaženju načina da dođu do osoba od kojih mogu izvući novac. U početnom koraku, obično ne traže novčane iznose, već prikupljaju podatke. Nakon toga, koristeći te informacije, ubrzo dolazi do situacija u kojima se manipuliše korisnicima, tvrdeći da su se dogodile greške koje zahtevaju uplatu novca“, kaže Ivošević i objašnjava:
„Problem otvaranja linkova nepoznatog porekla posebno je akutan. Mejlovi obično deluju sigurno, ali čim se klikne na link, korisnik se može naći na stranici koju je napravio napadač. Ova stranica često sadrži aplikacije koje im omogućavaju da prikupe lične podatke korisnika. Čak i bez unošenja podataka, klikom na link, računar korisnika može biti inficiran, što omogućava napadačima pristup različitim informacijama“, dodaje.
„Ljudi misle da će im stići SMS kod kada se plaća nešto sa kartice. Napadači tačno znaju servise sa kojih mogu da naruče, gde nije potrebna OTP verifikacija, odnosno neće stići nama SMS koji je potreban da bi se izvršila transakcija“, kaže Ivošević.
Na pitanje, da li postoji program na telefonu koji može da nas zaštiti, Ivošević kaže:
„To je igra mačke i miša, zato što mi treba da imamo instaliran antivirus i neka druga rešenja sa kojima može da se proveri, ali isto tako napadači traže propuste u samim tim softverima, tako da mogu da naprave virus koji nijedan antivirus ne može da otkrije. Mogu da naprave fišing stranicu na kojoj neko drugi ostavlja podatke, a drugi servisi ne mogu da otkriju. To je neprestana borba“, rekao je Ivošević gostujući na K1, a prenosi Blic.
Ivošević objašnjava da postoje različiti poslovni modeli koje hakeri koriste.
Neki se bave ucenom, tako što preuzimanjem slika i snimaka vrše pritisak na pojedince. Drugi pak masovno prikupljaju podatke za potrebe lažnog marketinga.
„Podaci se koriste u različite svrhe, ali trenutno je najčešći slučaj napada na firme. Hakeri zaključavaju podatke firmi i zatim ih ucenjuju: traže određenu sumu novca kako bi podaci ostali tajni, uz pretnju da će inače biti objavljeni. Ovo može praktično paralisati rad firme sve dok se ne plati traženi iznos. Otišlo je tako daleko da su formirani karteli koji se bave ovakvim aktivnostima, što dovodi do ogromnih gubitaka. Neke grupe su čak postigle prihode od preko milijardu dolara kroz ucene“, rekao je Ivošević gostujući u Uranku na K1.
BONUS VIDEO Luka Milinković: Odakle nas vrebaju internet prevare?
