45
Veliko interesovanje srpskih srednjoškolaca ove akademske godine nije zaobišlo ni Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Naime, na smeru "Ekologija i zaštita životne sredine" prijavilo se čak 216 kandidata. Imajući u vidu da ovaj program ima svega 30 budžetskih mesta, dok je 10 planirano za samofinansirajuće studente, ovo nije nimalo mala razlika. S druge strane, na smeru Biologija koji obrazuje buduće nastavnike biologije ostalo je praznih mesta.
Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu ove godine je, sudeći po broju prijavljenih kandidata, dostigao vrhunac svoje popularnosti. Naravno, ne svi smerovi.
Naime, smer Ekologija i zaštita životne sredine posebno je interesantan srednjoškolcima s obzirom da se njih četvoro bore za jedno mesto na ovom programu.
Kako je istaknuto na sajtu fakulteta, prima se tek 40 studenata od kojih je za 30 njih predviđen budžet, dok je 10 brucoša na samofinansiranju.
Ali, najveći šok bila je lista prijavljenih kandidata – čak 216 srednjoškolaca žele da budu diplomirani ekolozi. A nema toliko mesta.
S druge strane, smer Biologija koji, između ostalog, obrazuje nastavnike ima oko 110 raspoloživih mesta, a koja godinama ne budu popunjena. Tako je i ove godine ostalo „lufta“.
PROČITAJTE JOŠ:
45
26
55
Pored ekologije i biologije, Biološki fakultet nudi i smer Molekularna biologija i fiziologija, za koji važi da je najteži, ali ne i najpopularniji. Na ovom studijskom programu prima se 80 studenata – 45 je na budžetu, a 35 na samofinansiranju.
Što se tiče najtraženijeg smera Ekologije i zaštite životne sredine, studiranje n ovom programu traje četiri godine, a nakon završetka diplomci stiču zvanje diplomirani ekolog.
Najznačajniji ciljevi programa su razumevanje odnosa između različitih vrsta organizama i njihove životne sredine, povezivanje interdisciplinarnih znanja u proceni stanja životne sredine, poznavanje načina kojima čovek narušava životnu sredinu, kao i razumevanje problema i posledica koje narušavanje ima na pojedinačne organizme, populacije, zajednice, ekosisteme.
Student koji završi ekologiju osposobljen je za naučno-istraživački rad na terenu i u laboratoriji, a može raditi u različitim delatnostima: građevinarstvu, industriji, prometu, urbanizmu, prostornom planiranju, energetici.
Ekolog istražuje pojave u okolišu, ocenjuje uticaje na okoliš i s tim povezane rizike, utvrđuje stanja i osobine okoliša, te priprema i izvodi programe praćenja stanja okoliša. Kao merodavni stručnjak, donosi odluke o zaštiti prirode, očuvanju okoliša i biosfere.
Povodom velike navale srednjoškolaca na smer ekologije, oglasili su se iz udruženja „Ekonaut“, ističući da je jedan od razloga za veliko interesovanje mladih svest o ugroženosti životne sredine, ali i to što brojni projekti, tenderi zahtevaju da u okviru njih postoje ekolozi.
„Budući brucoši verovatno žele da iz nekih patriotskih i altruističkih pobuda zaštite svet i sopstvenu zemlju od takvih situacija. Primećuju i da je u urbanim sredinama mnogo manje zelenila, seku se stabla. Tako je zaštita životne sredine postala nova pobuna mladih“, istakli su oni.
Naglašavaju da je pred mladima koji završe ekologiju ili srodne smerove širok spektar poslova kojima bi mogli da se bave, i koji su među deficitarnim u Srbiji.
„Ono što je Srbiji najpotrebnije su inspektori za zaštitu životne sredine. Inspektori zaštite životne sredine su brana između industrijalaca i očuvanje zdravog okruženja. To su ljudi koji procenjuju kvalitet vazduha, zemljišta, i daju preporuke kako upravljati životnom sredinom kako bi ekosistemi bili zdravi. Takođe mogu da se bave monitoringom zaštite životne sredine, kao i u prosveti, ali primarno zanimanje podrazumevalo bi posao monitoringa upravljanja životnom sredine“, istakli su iz udruženja.
PROČITAJTE JOŠ:
57
66
9
Mnogi studenti koji su na drugoj, trećoj i četvrtoj godini na ovom smeru ponosno ističu da je ekologija zanimanje budućnosti.
„Za studije ekologije sam se odlučio jer je to zanimanje budućnosti, koje će svoju pravu ekspanziju dostići u godinama koje slede. Uvideo sam priliku da i ja budem deo te budućnosti“, napisao je student Miloš u Fejsbuk grupi Biološkog fakulteta.
Njemu su se pridružile i druge kolege opisujući da je danas ekolog potreban u svakoj sferi društva. To potvrđuju i brojni oglasi u kojima se traže diplomirani ekolozi.
„Hitno potreban visokokvalifikovan kadar, plata 100.000 dinara, vikendi slobodni. U pitanju je fabrika upravljanjem otpada“.
„Potreban viši stručni saradnik za proizvode, projekte i procese. Plata 1.000e“.
„Potreban inženjer zaštite životne sredine. Plata 100.000+bonusi“, samo su neki od oglasa.
BONUS VIDEO: Prijemni ispiti za državne fakultete su u toku
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare