2
- Veliki problem, naročito za vreme korone, jeste to što nam pacijenti sa kancerom dolaze prekasno za bilo kakvu terapiju. Kada se sve na kraju bude sabralo, najveće žrtve korone biće onkološki pacijenti - kaže u intervjuu za „Novu“ Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju.
Nemogućnost da se pravovremeno stigne do lekara i obavi preventivni pregled, uzimaju danak.
– Ljudi su se uplašili, pa zbog toga nisu išli na kontrole, trpeli su. Nama 30 odsto pacijenata na prvi kozulijum dolazi u kolicima. Sve ih je veći broj – upozorava Grujičićeva. Novi talas korone dodatno otežava situaciju i smanjuje već dovoljno tesne kapacitete.
– Ima zaraženih i među zaposlenima, smanjuje se broj sestara koje mogu da rade. Povećava se i broj spornih kontakata koje treba izolovati – neko nije bolestan, ali mu se zarazio supružnik. Kako ja da pustim nekog takvog da radi sa ovim izuzetno osetljivim pacijentima? Sreća je to što Institut za onkologiju nikada nije ušao u kovid-sistem. To bi bio krah ukupnog zdravstvenog sistema – objašnjava Grujičićeva.
Potrebe su sve veće. A koliko je situacija alarmantna, svedoči podatak da je Srbija druga u Evropi, a treća u svetu po smrtnosti od kancera.
– Mi svakoga dana na Institutu za onkologiju zračimo oko 350 ljudi i stalno nam oko 200-300 ljudi čeka. Postoji procena Udruženja radijacionih onkologa Evrope, da će u Srbiji 2025. biti potrebno zračenje 40.000 ljudi – pesimistične su prognoze koje iznosi naša sagovornica.
Sve ovo, naravno, utiče i na liste čekanja.
– Ne možete vi da raširite zgradu, potrebni su nam veći kapaciteti i nova zgrada. Problem je i sa nedostatkom kadra. Sadašnja zgrada Instituta je veoma nepopularna, pre svega među srednjim medicinskim kadrom. Na 13 slobodnih mesta se javlja 10 sestara, a od toga pet njih nisu za prijem – objašnjava doktorka Grujičić problem sa kojim se suočava i nada se da će nova zgrada i bolji uslovi rada dodatno privući trenutno nedostajući kadar.
– Nova zgrada Instituta za onkologiju je neophodnost, neminovnost i hitnost. Ta zgrada ne može da nikne preko noći, ali može barem za tri-četiri godine – kaže dr Grujičić.
„Sreća je to što Institut za onkologiju nikada nije ušao u kovid-sistem. To bi bio krah ukupnog zdravstvenog sistema“
Opisuje nam i kako treba da izgleda budućnost u lečenju onkoloških pacijenata – budućnost koja je, čini se, daleko od nas.
– Budućnost onkologije su pravovremena dijagnostika, biopsija, ciljana terapija prema genetskoj strukturi tumora i radiohirurgija koja menja otvorenu hirurgiju. To treba da bude budućnost, a ne velike operacije – zaključuje naša sagovornica.
Epidemija karcinoma tek sledi
Proteklih dana su se u kovid-sistem vratile ili treba da se vrate bolnice „Dr Dragiša Mišović“, KBC „Bežanijska kosa“ i KBC „Zvezdara“. Onkolozi upozoravaju da će zbog manjeg broja preventivnih pregleda i sve kasnije dijagnostike, epidemija karcinoma tek doći na naplatu u narednim godinama.
BONUS VIDEO: Anketa – treća doza da ili ne?
