Označen na početku kao najsmešniji virus, koji nas je koju nedelju kasnije uveo u vanredno stanje, danas, devet meseci kasnije, koronavirus uveliko je promenio naše živote i svakodnevno odnosi žrtve. Građani sa nadom iščekuju vakcinu verujući da će im ona vratiti kontrolu nad životom, koju je ova zarazna bolest uveliko poremetila.
Devet meseci od prvog zvanično registrovanog slučaja u Srbiji je zabeleženo više od 200 hiljada slučajeva korone, tačnije 213.843.
Bližimo se, na žalost, 2000. žrtvi pošto je do sada od posledica zaraze umrla 1.891 osoba. Od početka epidemije testirano je 1.885.460 osoba.
Dok je tog šestog marta potvrđen jedan pozitivan na koronavirus, danas, devet meseci kasnije, dnevno bude registovano i više od šest hiljada zaraženih, a od posledica zaraze umre i više od 50 ljudi dnevno.
Za ovih devet meseci naučili smo da se virus prenosi malim kapljicama, aerosolima i da se najviše širi kada je mnogo osoba zajedno u zatvorenom prostoru sa slabom ventilacijom, a još više ako te osobe glasno pričaju, pevaju, kijaju, kašlju.
Zato su glavne mere prevencije fizička distanca od najmanje dva metra i nošenje maske pri bliskom kontaktu s drugim ljudima.
Naučili smo da su najčešći simptomi povišena telesna temperatura, čak i do 39 stepeni, kašalj i otežano disanje, ali i gubitak čula ukusa i mira.
Virus se luči dva do tri dana pre nego što počnu simptomi, dok je dan pred sam početak simptoma najveća koncentracija virusa i tada je osoba najzaraznija.
Zatim narednih sedam do deset dana ta koncentracija virusa u sekretu pada, što znači da jedna osoba vuče virus do 12 ili 13 dana. To se smatra dugim periodom i vrlo je nepovoljna činjenica kada je u pitanju širenje virusa.
Ono što, prema tumačenju infektologa, kod koronavirusa zabrinjava je tzv. stopa reprodukcije, koja kod ovog virusa iznosi jedan prema šest.
„To znači da jedna zaražena osoba može da prenese virus i na šest osoba. Na početku je bilo priče da je reč o dve, eventualno tri, a sada podaci kažu da je u pitanju i do šest osoba. Kod mersa je, recimo, taj broj bio jedan i zato se taj virus lako ugasio. Ta stopa je recimo, kod gripa dve, a kod morbila čak 15“ objasnio je svojevremeno bivši načelnik Infektivne klinike Dragan Delić.
Naučili smo i da je PCR test zlatni standard za utvrđivanje da li smo pozitivni na koronu, mada ni on nije sto odsto pouzdan, ali je daleko učinkovitiji od većine brzih, antigenskih, seroloških i drugih testova za koje smo čuli u proteklom periodu.
Dok smo tokom proleća živeli u vanrednom stanju, nada nam je bila verovanje da će i ovaj virus poput mnogih sezoskih infekcija nestati sa letom i toplim vremenom. Istrpeli smo i tzv. vikend karantine odnosno višednevne zabrane kretanja stanovništva.
Starijima od 65 godina jedno vreme je potpuno bilo zabranjeno da izlaze iz kuće, a mogućnost da odu u nabavku imali su samo u posebno rezervisanim terminima u prodavnicama u ranu zoru.
Međutim, nakon proleća pod katancem, raspušteno leto nije donelo olakšanje. Naprotiv, pošto je tokom maja došlo da popuštanje vrlo rizgoroznih mera, situacija se normalizovala pred izbore u junu. Sada je svima jasno da je to popuštanje mera bilo preterano.
Jedna od glavnih svetskih vesti u tom periodu bila je da je u Srbiji odigran fudbalski derbi, bez ograničenja broja gledalaca u vreme dok se u Nemačkoj i dalje igralo pred praznim tribinama, a u Italiji, Engleskoj i Španiji nisu ni bila nastavljena fudbalska takmičenja.
Stvoren je privid da se život vratio u normalu. Održani su i izbori uz uverevanja pojedinih članova Kriznog štaba da ta vrsta okupljanja više ljudi nije rizična.
Zbog svega toga jul donosi opet ubrzavanje epidemije. U tom periodu sve glasnije je i nepoverenje u zvaničnu statistiku i odluke Kriznog štaba koji vodi borbu protiv epidemije.
Istraživačka mreža BIRN je tokom leta objavila da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244. Broj zaraženih se, prema tim navodima, u danima sredinom juna kretao između 300 i 340 dnevno, što daleko nadmašuje zvanične podatke od 97 novoobolelih. Sve to je BIRN iščitao na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid 19.
To ozbiljno narušava poverenje građana u Krizni štab, zvaničnu statistiku i mere prevencije koje propisuje država, da danas u javnosti imamo veliku sumnju u većinu državnih poteza u vođenju borbe protiv koronavirusa.
Epidemija se delom smiruje krajem avgusta i u septembru da bi u oktobru opet došlo do ubrzavanja i potpune eksplozije zaraze u novembru.
Za razliku od proleća, država se sada mnogo više koleba kada je u pitanje uvođenje strožijih mera prevencije, posebno kada je u pitanju ograničavanje rada ugostiteljskih i poslovnih objekata. Razlog su delom posledice takvih mera po privredu, ali i nesigurnost kako će javnost reagovati na mere jer je poverenje u način kako se vodi epidemije nepovratno narušeno.
Za to vreme virus nastavlja da hara. Od ukupno više od 200 hiljada zaraženih od početka epidemije 150 hiljada, odnosno oko tri četvrtine zaraženih zabeleženo je tokom novembra, što najbolje pokazuje koje su razmere ovog trećeg talasa epidemije.
Više nema dileme, da je virus ušao u sve delove društva, da je promenio našu svakodnevnicu i prosečan građanin sada može samo da se nada će mu eventualna vakcina, koju nadležni najavljuju za početak naredne godine, donekle pomoći da vrati svoj život u normalu.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare